О ПРАВИЛНОМ СЛАВЉЕЊУ И СХВАТАЊУ КРСНЕ СЛАВЕ

ПОВОД ЗА ОВАЈ ТЕКСТ ЈЕ ПРИЈЕ СВЕГА ГОДИШЊИ ПЕРИОД КАДА СЕ СПРЕМАМО ДА ДОЧЕКАМО ВЕЋИНУ НАШИХ КРСНИХ СЛАВА АЛИ И ПРОБЛЕМИ КОЈЕ СУСРЕЋЕМО НА ТЕРЕНУ ГДЈЕ ЧЕСТО ВИДИМО ДА НАШИ ВЈЕРНИЦИ НЕМАЈУ ПРАВИ ПРИСТУП СВОЈОЈ СЛАВИ, ИЛИ ЈЕ НЕ ДОЖИВЉАВАЈУ НА ИСПРАВАН НАЧИН.
ОВДЈЕ ЗАТО НЕЋЕМО ГОВОРИТИ О ТОМЕ ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРОСЛАВЉАЊЕ СЛАВЕ, ЈЕР ТО ВЈЕРУЈЕМ ДА СВИ ЗНАМО, АЛИ РЕДА РАДИ, ПОМЕНУЋЕМО ДА СУ НАЈВАЖНИЈЕ ТРИ СТВАРИ СЛАВСКИ КОЛАЧ ( ХЉЕБ ), СЛАВСКО КОЉИВО ( ЖИТО ) И СЛАВСКА СВИЈЕЋА. БЕЗ ОВО ТРОЈЕ, СЛАВА СЕ НЕ МОЖЕ СЛАВИТИ!

МЕЂУТИМ, НАША ДАНАШЊА ТЕМЕ НИЈЕ, КАО ШТО РЕКОХ ТО, ШТА НАМ ТРЕБА ЗА СЛАВУ, ВЕЋ КАКО МИ ТУ СЛАВУ ДОЖИВЉАВАМО И ДА ЛИ ЈЕ ОНА ЗА НАС ЗАИСТА ОНО ШТО БИ ТРЕБАЛА ДА БУДЕ?
ОВДЈЕ БИХ ЖЕЛИО ДА СКРЕНЕМ ПАЖЊУ НА НЕКЕ ЗАБЛУДЕ И НА ЈОШ НЕКЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ ПРАКТИКУЈУ КОД НАС А НИСУ ПРИМЈЕРЕНЕ СВЕТКОВАЊУ ДАНА ПОСВЕЋЕНИХ ЗАШТИТИНИЦИМА НАШИХ ПОРОДИЦА.
ЗА ПОЧЕТАК, ТРЕБА ДА ЗНАМО ДА СЛАВЉЕЊЕ СЛАВЕ У НАШЕМ НАРОДУ НЕ ПОТИЧЕ ИЗ НЕКАДАШЊЕ ПАГАНСКЕ ПРОШЛОСТИ НАШЕГ НАРОДА. ЧЕСТО МОЖЕМО ЧУТИ, ДА СУ СРБИ САМО ЗАМЈЕНИЛИ ПАГАНСКЕ ИДОЛЕ ХРИШЋАНСКИМ СВЕТЦИМА. ОВО ДА КАКО ИМА ЛОГИКЕ, АЛИ ЈЕ ДАЛЕКО ОД СУШТЕ ИСТИНЕ. ТАКО ЈЕ, НАВОДНО, СВЕТИ ИЛИЈА ПОИСТОВЈЕЋЕН СА НЕКИМ СЛОВЕНСКИМ ПАГАНСКИМ БОЖАНСТВОМ КОЈЕ СЕ ОДЛИКУЈЕ БАЦАЊЕМ ГРОМОВА. ОВАКВЕ ТВРДЊЕ СУ ПОТПУНО НЕ ХРИШЋАНСКЕ И УГЛАВНОМ ИХ ИЗНОСЕ ЉУДИ КОЈИ ДОВОЉНО НЕ ПОЗНАЈУ МАТЕРИЈУ ЦРКВЕ.
ТРЕБА ЗНАТИ И ТО ДА СВЕТИТЕЉИ КОЈЕ ПОШТУЈЕМО НИСУ НИКАКВЕ МИТСКЕ ИЛИ ИЗМИШЉЕНЕ ЛИЧНОСТИ, ВЕЋ СУ ОНИ РЕАЛНЕ ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СУ НЕКАДА БОРАВИЛЕ НА ЗЕМЉИ, КОЈИ СУ ЖИВЈЕЛИ ОВДЈЕ МЕЂУ НAМА И КОЈИ СУ СВОЈИМ СВЕТИМ ЖИВОТОМ ОД БОГА ПРОСЛАВЉЕНИ. СВЕТИТЕЉА БОЖИЈИХ, КОЈЕ ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО, БИЛО ЈЕ ОД САМОГ ПОЧЕТКА ХРИШЋАНСТВА И БИЋЕ ИХ ДОК ЈЕ СВИЈЕТА И ВЈЕКА. ОНИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ПОСВЕТИЛИ БОГУ, МОЛИТВИ, СЛУЖЕЊУ И ПОМАГАЊУ СВИМА. ЧЕСТО СУ ТО БИЛИ МОНАСИ, СВЕШТЕНИЦИ, АЛИ ИМА МНОГО СВЕТИТЕЉА КОЈИ СУ БИЛИ ПРОСТИ ЉУДИ, АЛИ ЉУДИ СВЕТОГА ДУХА. ОНИ СУ УПОДОБИЛИ СВОЈ ЖИВОТ ХРИСТУ И ПОИСТОВЈЕТИЛИ СЕ СА ЊИМЕ, СТРАДАЛИ СУ И ПОДНОСИЛИ МУКЕ НА ПРАВДИ БОГА И ЗАТО ИХ ЈЕ ГОСПОД ПРОСЛАВИО НА РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ. ПОШТО БИ ЊИХОВИ ЗЕМАЉСКИ ЖИВОТИ БИЛИ ОКОНЧАНИ, ЊИХОВА ТИЈЕЛА НИСУ ТРУЛИЛА НИТИ СУ СЕ РАСПАДАЛА КАО ШТО ТО БИВА СА ОБИЧНИМ ЉУДИМА, ВЕЋ СУ ОСТАЈАЛА ЦЕЛЕБНА, ЦЈЕЛА И ДАНАС СЕ НАЛАЗЕ ПО МНОГИМ НАШИМ СВЕТИМ ЦРКВАМА И МАНАСТИРИМА. ИЗ СВЕТИТЕЉСКИХ ТЈЕЛА ЧЕСТО ТЕЧЕ СВЕТО МИРО, УЉЕ КОЈЕ НАДПРИРОДНО ИЗЛАЗИ ИЗ ТЈЕЛА, НИОДКУДА, И МИРИШЕ РАЈСКИМ МИРИСОМ КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ УПОРЕДИТИ СА НИЧИМ ОВОЗЕМАЉСКИМ. КРАЈ ЊИХОВИХ ТЈЕЛА ДОГАЂАЈУ СЕ РАЗНА ЧУДА, ИСЦЈЕЉЕЊА ОД РАЗНИХ И ТЕШКИХ БОЛЕСТИ.
УЗМИМО САМО ЗА ПРИМЈЕР МАНАСТИР ОСТРОГ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧИЈЕ СВЕТО НЕ РАСПАДНУТО ТЈЕЛО ЧИНИ ВЕЛИКА ЧУДА СВИМА ОНИМА КОЈИ СА ВЕЛИКОМ ВЈЕРОМ У СРЦУ И ПОКАЈАЊЕМ У ДУШИ ДОЂУ ЊЕМУ ЗА ПОМОЋ. СВЕТИ НИКОЛА КОГА СЛАВИМО 19 ДЕЦЕМБРА ЈЕ БИО ЕПИСКОП, СВЕШТЕНИК, КОЈИ ЈЕ ЗА СВОГА ЖИВОТА МНОГО ПОМАГАО СВОЈ НАРОД И СВОЈУ ЦРКВУ, НАРОЧИТО СЕ ИСТАКАО КАО ЗАШТИТНИК СИРОМАШНИХ, СИРОТИХ, ДЈЕЦЕ И УДОВИЦА. ЊЕГОВО ПОСМРТНО ТЈЕЛО БОГ ЈЕ ОСТАВИО ЦЈЕЛИМ НАМА НА УТЈЕХУ, КАКО БИ НАМ ПОКАЗАО ДА НАС ГОСПОД ВОЛИ И ДА ЈЕ ДИВАН ГОСПОД У СВЕТИТЕЉИМА СВОЈИМ. СВЕТО ТЈЕЛО ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА НАЛАЗИ СЕ ДАНАС У ИТАЛИЈИ У ГРАДУ БАРИЈУ ГДЈЕ СЕ ГОТОВО СВАКОДНЕВНО НАД ЊЕГОВИМ ТЈЕЛОМ ДЕШАВАЈУ ВЕЛИКА ЧУДА И ИСЦЈЕЉЕЊА. СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН ЈЕ БИО ПРВИ МУЧЕНИК ЗА ХРИСТОВУ ВЈЕРУ КОГА СУ ЈЕВРЕЈИ, ЗАТО ШТО ИХ ЈЕ ОН ПОРАЗИО ИСТИНОМ ХРИСТОВОМ, УБИЛИ КАМЕНОВАЊЕМ ИСПРЕД ЗИДИНА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА. У ЛАВРИ СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ У РУСИЈИ СЕ НАЛАЗИ РУКА ОВОГ СВЕТОГ ПРВОМУЧЕНИКА И НАД ТОМ РУКОМ СЕ ДЕШАВАЈУ ВЕЛИКА ЧУДА. СВЕТОГА АРХИЂАКОНА СТЕФАНА ПРОСЛАВЉАМО 09. ЈАНУАРА. СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ БИО ЈЕ ХРИСТОВ САВРЕМЕНИК. НАДИМАК КРСТИТЕЉ ЈЕ ДОБИО ЗАТО ШТО ЈЕ УПРАВО ОН НА РИЈЕЦИ ЈОРДАНУ КРСТИО ХРИСТА. СВЕТИ ЈОВАН ЈЕ БИО ПРВИ НОВОЗАВЈЕТНИ ПОДВИЖНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВИО У ПУСТИЊИ И ОСКУДНО СЕ ХРАНИО КАКО БИ ДЕ ПРИПРЕМАО ЗА ДОЛАЗАК СВОГА СПАСИТЕЉА. ЗБОГ ВЈЕРЕ У ХРИСТА И ОН ЈЕ ПОСТРАДАО ОД РУКЕ НЕВЈЕРНИКА И ДЈЕЛОВИ ЊЕГОВИХ СВЕТИХ МОШТИЈУ НАЛАЗЕ СЕ ДАНАС ПО МНОГИМ МАНАСТИРИМА ШИРОМ СВИЈЕТА. У МАНАСТИРУ ЦЕТИЊЕ СЕ НАЛАЗИ ДЕСНА РУКА ОВОГ СВЕТИТЕЉА ПРЕД КОЈОМ МНОГИ ПРОНАЛАЗЕ ПОМОЋ ЗА СВОЈЕ ПРОБЛЕМЕ И ИСЦЈЕЉЕЊЕ ОД БНОЛЕСТИ. СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ, СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ И ОСТАЛИ СВЕТИТЕЉИ КОЈЕ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА И КОЈЕ МИ КАО НАРОД ИМАМО ЗА СВОЈЕ КРСНЕ СЛАВЕ СУ ИСТО КАО И ОВИ ПРЕДХОДНИ ЖИВИ БОЖИЈИ ЉУДИ КОЈИ СУ СВОЈИМ ЖИВОТИМА ОСВЕТИЛИ СВОЈЕ ТЈЕЛО И ПРЕКО КОЈИХ ГОСПОД ПОМАЖЕ СВИМА НАМА.

Kada bi svi svestenici imali isti stav da takve udalje iz parohije, da im ne osvestaju kolac i da ih javno prozovu pred zajednicom, onda bi se neki pomak i desio. Ovako, dok su nam oni dobri samo zato da ubace neku paricu u toku godine, nema od tog „rešenja” ništa.

Не може свештеник у граду знати ко од свечара слави посно , а ко мрсно.
Осим ако није прозорљив.
А и у селу кад дође за водицу и опомене их на пост, парохијани му обећају, а после мрсе.
И да некога казни што је мрсио , нема овлашћења. Многи људи који се зову Србима , јавно мрсе и нико још није кажњен од стране црквеног суда, а и да се почне са кажњавањем ко би остао у Цркви ?

Није ствар у опомињању, него да ли има ко да чује и послуша.
Имао сам случај да кажем људима да за сахрану спреме посно, они обећају, кад се вратмо са гробља на даћу они стављају мрсно.
Ја устанем од стола, они се још и наљуте...
А ко хоће да пости, њему нема потребе говорити.
Има разних ситуација.
Ове године св.Кирил Словенски пао у први дан Васкршњег поста па се одлуком Св.арх.синода празновање померило за 2 дана уназад.
Десет кућа славило тако, а две први дан поста.
Ко има њима да помера Славу, знају они најбоље.
На годину им Слава пада у трапаву седмицу, али они хоће да славе посно.

Није све у парама, има људи који раде по своме, а ништа Цркви не дају.
Све се може увести у ред, само треба слоге и времена.
Некада се дозвољавало вјенчање уз пост, па је прекинуто. Дозвољавало се опело самоубица, а сад тек у 40-и дан. Било је мрсних даћа у посту, а сад нема ниједна.
Сами људи су схватили да не могу да се играју са Богом.
Ја приликом свећења водице у сваком дому оставим неке новине , летак, књижицу.
Неки људи прочитају, па ме после питају шта им није јасно.
Док други оставе на једном мјесту, нпр. поред иконе и ту и затекнем следеће године.

Где ме нађе. Налазим се у селу које има највише воскара у Србији, али који раде парафинске свијеће. Већина парохијана купује код њих свијеће. вотаних има слабо, пар људи ради само славксе у мањим количинама.
Говорим ја њима да не носе храну, него да дођу недељом на Литургију, па да се покојник помене на Проскомидији, входу, јектенији, а после да сједнемо у салу и попијемо нешто за покој душе.
Алиу бадава, њима је закон да изнесу разна јела суботом, па поставе по горбу, а све финије, јер је то покојник највише волио тј. воле они који носе.
Па још запале цигарете око крста...