Са свим поштовањем према Св. Владици Николају, ипак треба све поставити у праву перспективу.
У то време Св. Владика Николај је био доста склон ка сједињењу свих хришћана, по некима чак је био и доста у стилу данашњих екумениста, и тек када је ступио у контакт са избеглим руским монасима је преокренуо свој поглед и заузео чист и чврст православни став.
Ако погледате и саме фотографије пре и после тог сусрета на једнима је у разнобојмом мантијама, на каснијим у црним и конзервативним.
У суштини то нам и показује снагу православља које дозвољава самостално размишљане и не наметнут, већ само пронађени пут ка истини.

Ово задње је неоспорно, јер ми Срби смо исувише мали да решавамо било шта.
Чињеница је да ће РПС решити којим ће путем да иде православље.
Проблем је да икод Руса има далеко више проблема него што се износи у јавност.
Са једне стране су ултра конзервативни који се граниче са фанатизмом, а са друге ултра екуменисти који иду у другу крајност.
Која ће струја победити то је уБожијим рукама.
По питању Св. Владике Николаја, прочитајте његова дела пре и после утицања руских монаха.
Разлика је огромна.
Данас свако покушава да све гледа кроз румене наочари, али то је погрешно.
Требамо сагледати какав је Св. Владика Николај био пре а какав псле утицаја руских монаха, и исто тако поставити и сами себе.
Да ли је Св. Владика Николај био исувише либераран, пре или исувише конзервативан после је неважно.
Важно је да све зајено показује ко је он био и зашто је Свет.