Наш уважени сарадник, академик Србољуб Живановић, пита се у свом тексту ко је и зашто подметнуо г. Епископу Василију честице скелета непознате особе, као делове моштију Св. деспота Стефана. Одговор на ово питање налази се у беседи владике Василија, изговорене на празник Преподобне мученице Анастасије Римљанке, 4. новембра 2012. године, у Сребреници, поводом прослављања два јубилеја: 780 година Митрополије сребреничке и 600 година од почетка управе деспота Стефана. Ево, дакле, одговора:

„Ево, данас, након шест вијекова, кроз доброту Његовог Преосвештенства, Господина др Игњатија, Епископа браничевског, који нам је подарио дјелић моштију Светог Стефана, које ће трајно остати у овоме светом храму, он се трајно настањује у своју Сребреницу; да јој поново буде заштитник и да је духовно чува, а свом вјерном народу који му буде долазио на поклоњење биће на духовну окрепу и јачање у вјери...”
Дакле, уважени сарадниче, професоре Живановићу, као што видите, ова подметачина је (не)дело „доброте” епископа браничевског Игњатија. Али то ништа не чуди, пошто овај екумениста и новотарац не верује у мошти светитељске, па му је, стога, свеједно делове чијег скелета је, као честице моштију Св. Деспота Стефана, послао у Сребреницу. Игњатију браничевском ништа није свето осим јеретичких учења његовог духовног оца и учитеља, титуларног (без пастве) митрополита пергамског Јована Зизјуласа и (евро)екуменизма (јер највећа тајна српских екумениста је – „Евро”).