Бугарски патријарх Максим упокојио се јутрос у 4 ч. (6. новембра 2012), како је јавила Бугарска национална телевизија. Поглавар Бугарске православне цркве се налазио месец дана на лечењу у болници у Софији. Управо 28. октобра о. г. он је прославио 98 година свога живота. Данас, у уторак, заседаће Свети архијерејски синод који ће изабрати местобљуститеља патријарашког престола до избора новога патријарха.

Патријарх Максим је обављао патријарашку службу преко 40 година. За поглавара је изабран 4. јула 1971. године после упокојења патријарха Кирила у марту 1971. године.

Рођен је 29. октобра 1914. године у селу Орешак у области Ловеча, у породици Минков. На крштењу је добио име Марин (Најденов Минков).

Основно образовање је стекао у родном селу и са 12 година постаје послушник Тројанског манастира. Прогимназију је завршио са одличним успехом, и од 1929. до 1935. г. завршава исто тако са одличним успехом Софијску духовну семинарију. Другари су га окарактерисали као младића веселе нарави, па ипак озбиљног и занимљивог.

Од 1936. до 1938. г. он је на служби у цркви Свете Богородице у граду Русе. Благословом Митрополита доростолског и червенског Михаила, бавио се социјалним радом са питомцима црквеног сиротишта „Свети Јован Рилски”. Од 1938. до 1942. г. он студира на Богословском факултету Софијског универзитета, када узима живог учешћа у студентским богословским круговима и православним братствима.

Од 13. децембра 1941. г. Марин прима монашки постриг у параклису Богословског факултета, када добија име Максим у част преподобног Максима Исповедника, светитеља из 7. века, прослављеног по силној вери и православном вероисповедању.

У чин јерођакона рукоположен је 19. децембра 1941. г. да би га крајем 1942. г. Свети синод поставио за наставника-васпитача у Софијској духовној семинарији. Предавао је и значајне предмете: основно богословље и пастирско богословље. Маја 14, 1944, у Черепишком манастиру, где је била интернирана ова школа, рукоположен је у јеромонаха; у звање архимандрита произведен је у јулу 1947, да би 1950. био постављен за настојатеља Бугарског подворја у Москви.

Од 15. јула 1955. архимандрит Максим је главни секретар Светог синода, обављајући и дужност председника Уредништава „Църковен вестник” и „Духовна култура”.

У Патријаршијској катедрали „Св. Александар Невски” архим. Максим је 30. децембра 1956. г. хиротонисан у епископски чин с титулом „Браницки”. На овој хиротнији му је патријарх Кирил произнео проповед на тему „Епископат као савест Свете Божије Цркве”, која је остала као духовно завештање будућем патријарху.

Дана 30. октобра 1960. г. Епископ браницки Максим је једнодушно изабран за Ловчанског митрополита и у службу је уведен 20. новембра исте године. У свом родном крају, и поред тешких економских и политичких прилика, изградио је и осветио неколико нових храмова.

Када се 7. марта 1971. г. блаженопочивши патријарх Кирил преставио у Господу, Митрополит ловчански Максим је изабран за местобљуститеља и председника Светог Синода, коју службу је обављао од 13. марта до 4. јула 1971. г.

Дана 4. јула 1971. на патријаршијском изборном црквено-народном сабору, у саставу од 101 члана, сабраном у пространој Синодланој палати у Софији, Митрополит ловчански Максим је изабран с највише гласова и добио звање Бугарски патријарх и Софијски митрополит. Поводом избора објављена је посебна споменица.

Током своје патријарашке службе блаженопоч. Максим је посетио углавном све помесне православне Цркве: Цариградска, Александријска, Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Румунска, Кипарска, Јеладска и др., што је допринело учвршћењу православног јединства. Српску Православну Цркву Патријарх Максим је посетио у време Патријарха српског Павла.

Његова Светост је активно учествовао на међудржавним и међуцрквеним скуповима по питању ширења хришћанских мировних принципâ. Патријарх Максим је примио почасни докторат на Духовној академији „Св. Климент Охридски” и био је почасни члан Московске духовне академије. Објавио је три књиге проповеди и беседа под називом „На Господнята нива”.

На пријему у Синодалној палати Бугарски патријарх Максим је удостојен звања почасног доктора Хришћанске богословске академије у Варшави. Такође, за време свога мандата, председник Бугарске Георгиј Прванов уручио му је највиши орден „Стара планина” I степена „за огромне заслуге у духовном животу бугарског народа и за мудро руковођење пословима Бугарске православне цркве”.

Избор местобљуститеља и датум сахране патријарха Максима објавићемо благовремено.

Информативна служба СПЦ

http://www.spc.rs/sr/prestavio_se_u_gospodu_bugarski_patrijarh_maksim