Гледајући данас на предивни рајски врт и величанствене храмове које су подигли монаси манастира светог Антонија, тешко је поверовати да, када је први пут ту дошло шест светогорских монаха, тамо није било ни воде, ни струје, ни путева. На почетку су место за живот Старца Јефрема и његових ученика биле четири приколице. Монаси су морали да живе и раде у околини која је била препуна отровних змија и опасних звери. Старца Јефрема који је пожелео да изгради манастир у пустињи, локални становници су сматрали полуделим. Чак су и православни људи сумњали у успех.

Међутим, прошло је време и на месту малих приколица појавили су се храмови и капитална здања, а број монаха се повећао са седам на четрдесет пет људи. Главни храм манастира посвећен је светом Антонију Великом и светом Нектарију Егинском. Још шест храмова посвећено је преподобном Серафиму Саровском, пророку Илији, великомученику Пантелејмону, великомученику Георгију, великомученику Димитрију, светом Николају и Јовану Претечи.

При манастиру је гостионица, у чијим просторним и светлим собама може истовремено да се смести до 500 људи. У сагласности са светогорским манастирима ноћење и оброк су бесплатни за посетиоце. У гостионици у неограниченој количини су поклоницима доступни воће, напици за хлађење, чај, кафа.

По броју посетилаца манастир светог Антонија налази се на другом месту у држави Аризона, налазећи се одмах иза Великог Кањона који је једна од главних знаменитости у САД.

Манастир светог Антонија води огромну добротворну делатност. Монаси пружају уточиште бескућницима и свима који се обраћају за помоћ. У граду Тускон који се налази јужније од манастира, са благословом старца Јефрема је направљен центар за помоћ сиромашним женама.

Игуман манастира светог Антонија је светогорски јеромонах Пајсије – један од првих пет монаха у манастиру који је дошао у САД са Свете Горе заједно са Јефремом Филотејским. Сам Старац Јефрем се не бави питањима управљања манастиром, већ је духовник свих манастира које је основао. Такође је отац Јефрем духовни наставник за хиљаде мирјана који долазе у Аризону из свих крајева планете.

Значај мисије Старца Јефрема је тешко оценити. По речима оца Антонија Мосхонаса, који је дуго година био старешина у градићу Тусан: „Ми, амерички архијереји и јереји током седамдесет година покушавали смо да привучемо народ у Цркву помоћу фестивала. То јест, правили смо празнике и прославе, гостили људе напицима, јелом и забавом. Заборавили смо на молитву, исповест, постове, бројаницае – све оно што чини предање наше Цркве. Ми смо чак стварали препреке изградњи манастира, јер смо сматрали да нема потребе за њима, да не могу ништа да дају нашој Цркви. И ето, дошао је овај мали човек,[3] без световног образовања и богословских диплома, без новаторских и ”храбрих„ идеја (које су у изобиљу биле у нама) подсетио нас је на најважније – наше Православно Предање.

Он није организовао плесове и забаве, већ је позвао на пост и учешће у вишечасовним бдењима. И људи су се одазвали на његов позив, пришли су Старцу и подржали га. број оних који прилазе оцу Јефрему се не може описати. Америка која стреми да изађе из ћорсокака културе потрошње и ропства материјалним вредностима кроз различите друштвене покрете (на пример, хипи покрет) и источне религије, за себе је открила истинско, неизвитоперено хришћанство – Православље”.

По речима Старца Јефрема Ватопедског, горостаса из скита светог Андреја Првозваног на Атону: „старац Јефрем се подвргао нечувеним и најтежим клеветама и нападима.” Међутим, без обзира на наручене репортаже са оптужбама на америчкој телевизији и штампи, он није спустио руке већ је наставио своје мисионарско служење.

Јефрем Филотејски је живи пример великог подвижника, који је својим животом доказао истину речи преподобног Серафима Саровског: „Спаси се сам и око тебе ће се спасити хиљаде”.

http://pravoslavie.ru/smi/56918.htm