Irinej: Prevazići spor sa Vatikanom
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Patrijarh Irinej kaže da je krajnje vreme da se prevaziđu nepotrebne razlike koje SPC ima sa drugim hrišćanskim konfesijama, posebno sa Katoličkom crkvom.
Poglavar SPC se zalaže za dolazak pape u Srbiju.

Ukazavši da Hristos pred kraj svog života „moli da svi budemo zajedno”, patrijarh je u intervjuu nedeljniku NIN istakao da i život na to ukazuje i, kako kaže, vodi nas da tražimo način da to učiniom pogotovo sa katolicima.

Patrijarh smatra da strah od susreta, od razgovora i drugačijeg mišljenja nije stav Crkve i da je strah od takve akcije protiv Jevanđelja.

„Među nama i katolicima ima mnogo više zajedničkog nego različitog”, kaže patrijarh i ističe da te suprotnosti nisu bile tako oštre od samog raskola, a produbile su se uglavnom od krstaških ratova kada je opljačkan Jerusalim.

„Na kraju krajeva, i ako postoji ta razlika hajde da vidimo ko je u pravu, odnosno da li iimamo dovoljno opravdanja u predanju u Svetom pismu, u životu crke... To je naš zadatak”, poručio je on.

Patrijarh je naveo da po pitanju dolaska pape u Srbiju nije u manjini jer, kako kaže, Crkva o tome nije ni glasala.

On je ponovio da misli da je obeležavanje Milanskog edikta 2013. godine istorijski događaj, primeren za susret svih predstavnika crkava posle toliko vremena koji bi baš u Nišu pokrenuli pitanje i temu „gde smo toliko godina od deobe, da vidimo gde smo u istoriji, da vidimo da li je ko i koliko skrenuo s puta”.

Patrijarh je rekao da je reč o njegovom mišljenju sa kojim se, kako kaže, možda čak i većina u Crkvi danas slaže.

Postoje i ziloti, ravnitelji koji „imaju znakove pobožnosti, ali su se sile njene odrekli”, naveo je on citirajući apostola Pavla.

Patrijarh je, međutim, ponovio da postoje i drugi problemi zbog kojih bi papina poseta Srbiji mogla biti problematična, a kao primer je naveo bezbednost poglavara katoličke crkve, imajući u vidu bliska sećanja iz Drugog svetskog rata, ali i skorijih ratova koji su se događali na ovim prostorima.

Patrijarh je rekao da bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bio gest koji bi ulio nadu da se tako nikada više neće ponoviti.

„Ipak, možda bi od izvinjenja kao čina korisnji bio dijalog i susret u kojem bi se pozabavili istorijom i potvrdili da su se tamo desili tragedija i zločin, a zločin je zločin, ma ko da ga čini”, poručio je on.