Саопштење за јавност Епископа шабачког Господина Лаврентија

Као Епископ Српске Православне Цркве, као човек и хришћанин, који је читав свој живот посветио борби за добробит и срећу свих људи, нарочито деце и омладине у нашој Отаџбини и расејању, дубоко жалим за изгубљеним животом Небојше Зарупца, штићеника Центра за лечење болести зависности у Јадранској Лешници, и упућујем најдубље и најискреније саучешће његовој ожалошћеној породици и родбини.

Овако нешто, не само што тешко боли, већ и опомиње да смо и као Црква и као друштво на великом испиту: Како помоћи младима да победе наркоманију, ту највећу кугу нашег времена и трећег миленијума? Како помоћи њиховим породицама, а самим тим и друштву чији су они део, али, рекао бих и „продукт”? Велики број породица наркомана годинама је вапио за помоћ да се на овом простору формира центар за њихово збрињавање и лечење. Ми смо изашли у сусрет њиховом апелу и основали Центар. Да смо одбили да дамо благослов за рад овога Центра били би, вероватно, изложени критикама и оптужбама да Црква ништа не ради, да не разуме време, да не брине о своме народу, да је неактивна, да је конзервативна, да није као црква у Европи, итд.

У овом Центру се излечио велики број младих људи, који су истргнути из канџи дроге и наркоманије; којима је, првенствено, спашен живот; који су се сада успешно уклопили у друштво, имају своје породице, посао, децу… Они и њихове породице су данас Богу и Цркви неизмерно захвални.

Међутим, после ове трагедије, питам се, да ли је све то вредело једног невиног младог људског живота који је изгубљен. Велики православни мислилац Достојевски рекао је да: срећа целог света није вредна једне невино проливене дечје сузице. А овде је проливена крв и изгубљена највећа вредност под сунцем – људски живот!

Велики део живота и епископске службе провео сам на Западу, где су Центри за одвикавање зависника од дроге при црквама многобројни. Али, очито је, да код нас, после свих искушења и ломова кроз које је наше друштво прошло и пролази, тако нешто не може довољно добро да функционише. Очигледно, није довољна само добра намера, каква је била наша. Потребан је, пре свега, високи ступањ одговорности, затим, стручност, компетентност, искуство и знање, као и шира друштвена подршка. Свега тога данас, бар када је у питању овај посао, нама недостаје.

Донета је одлука да се овај Центар затвори. Затварањем Центра, ни ја ни Епархија, на чијем сам челу, не дижемо руке од борбе за помоћ младима. Напротив, све ћемо учинити, удружени са црквеним и државним властима, да се створе ваљани услови које смо навели, што ћемо свесрдно помоћи и подржати.

Управнику и духовнику Центра „Сретење” свештенику Браниславу Перановићу, који је осумњичен за убиство, одмах по сазнању ове трагедије, изречена је најстрожија превентивна мера: Забрана свештенослужења. Црквеном Суду Епархије шабачке наложено је да будно прати развој истражног и судског процеса пред државним надлежним судом, а по добијању релевантних чињеница, да одмах предузме мере у својој надлежности. Уколико надлежни суд утврди да је именовани извршио убиство, исти ће бити лишен свештеничког чина и избрисан из списка клира шабачке Епархије Српске православне цркве.

Црквене власти наше Епархије сарађиваће са надлежним државним истражним и судским органима, да се објективно испитају сви детаљи рада у Центру „Сретење” и све околности под којима се трагедија догодила. Сви за које се утврди да су радили мимо хришћанских, јеванђелских и људских начела, као и у супротности са државним и црквеним законима и прописима, и мимо оног што је Црква благословила у најбољој намери, чега су они били дубоко свесни, биће најстрожије санкционисани по канонима и законима наше Цркве.

Упућујемо најдубље извињење нашој јавности која је овим трагичним догађајем узнемирена. Захваљујемо средствима јавног информисања на њиховом доприносу у борби против оваквих и сличних појава у нашем друштву. Борићемо се свом снагом да се никада више нешто слично, у нашој цркви, не догоди у будућности и појачаћемо напоре цркве у нашој епархији у борби против сваке врсте насиља, у духу наше православне вере и хришћанског морала.