Мосоре, причао сам са својим свештеник и он ми је послао оно шта је написао о Великомученици Мирјани. Шаљем ти са његовим благословом:

Похвала Светој Великомученици Мирјани
Тринаест година требало је да прође па да мајка Мирјане Драгичевић, Рада Драгичевић, отвори своје напаћено срце и исповједи мајчинску душу. 1992. Године, када је зло покренуто и невине узимао Господ, тој милој дјевојчици која је имала девет година, рано ујутро прекинут је сан. Чула је страшне звуке, које дотад није. Одјеке које производи рат. Мајка њена пробудила се такође, чувшу пуцње у њиховом селу, и одмах нагоном Мајке гоњена кренула да заштити своје највеће благо. Одмах су им у кућу провалили људи - нељуди који су се уподобили сатани – злу, њу су онеспособили и привели да гледа шта ће да ураде безакони умови и мрачне душе. Мирјана, дјевојчица од девет година, дозивала је маму у помоћ, а мајка свезана била беспомоћна. Мирјану још живу, анђели Божији преузеше да бол не осјећа, а мајка ужаснуто посматраше мучење своје љубимице. Када нечастиви извршише сатане наредбу, и погубише Мирјану од девет година, Анђели не дозволише да погубе Мајку Великомученице Мирјане него је оставише у животу. И Мирјана мало и невино дијете, немоћни цвијет, украс овог свијета, дивни анђео у тијелу, одмах преузе Арханђел Михајло војсковођа војске анђеоске и у свом наручју однесе душу њену директно Господу Исусу Христу да је Он прими и узме у нарамак Светих Великомученика. Мајка за то вријеме занијеми душом, заћута од превелике туге и ћуташе тринаест крвавих година, јер њене сузе за Мирјаном су крв из очију. Мајка као Мајка, плакаше за својим дјететом и не могаше се утјешити, док не прође тих тринаест година. Отиде послије толико времена на гроб и надгробни Крст свом дјетету. Да види име кћерке, које пише ћирилицом на Крсту, да отвори душу и погледа кроз невријеме, тугу, и схвати смисао муке и бола. Онда проговори први пут шта се десило: Моја Мирјана страдаше љуто од безбожника који себе називају муслиманским вјерницима, а који показаше ту вјеру дјелом својим, јер сломише тијело од девет година, и кад задовољише сатанско зло, погубише Мирјану, и она се представи Господу. Али, учинивши то они се придружише разбојнику који се не кајаше на крсту поред Господа Христа, већ хуљаше на Њега Бога. И тиме убише вавијек себе, а њу прославише јер се она одмах придружи Светој Великомученици Недјељи, Теодори, Варвари, а из рода свога Светој царици Милици, мајци Девет Југовића и мноштву силе Великомученика, који код Господа имају нарочит величанствен двор вјечног балеженовања. Мирјана прими утјеху сходно свог страдања. Њена душа се радује сада, а душе њених мучитеља, и ако још су под сунцем, муче се као и оне душе које убијаше дјецу у Јасеновцу, Јадовну, Лици, Кордуну, Славонији, Козари, Пребиловцима, Боровој Глави, Катанићима селу код Купреса гдје усташе побише све Србе, од колијевке до најстаријега... Јер у паклу су зато што се уподобише сатани и пригрлише мрак намјесто Светлости тихе Васкрсења Господа Исуса Христа, Сина Божијега, одбацивши Љубав Бога Оца и не хтјеше Благодати Светога Духа. Мирјана прихвати Дарове Бога, прими, и постаде пунина у Дану незалазном Свете Тројице: све насупрот својим убицама који себе убише а њу прославише.
Мучеништво врх љествице Православља. Оно је печат Српства. Мучеништво је Крст Српски. Мученици су неизрецива красота Срба. Ми смо дјеца Мученика и Мученица. Зато се украшавајмо и хвалимо својим прецима који своје главе приклонише пред непријатељима Христовим. Подражавајмо им, без имало сумње и страха. Јер онај ко живи Господу и умире Њему (Рим.14,8). Да није било Мученика, не би било нас. Ми смо сјеме изникло од Мученика, а тешко онима који су плод изникао на стаблу злочинаца и братоубица.
Света Великомученице Мирјана, хвалимо те, заједно са Светом Мученицом Милицом која пострада 1999. године у Отаџбини нашој Србији, и заједно са вашом баком Великомученицом Јеленом, која пострада у великим мукама у Другом Свјетском рату у Градишци. Помените нас, род ваш; да нас Господ помилује Светим Духом! Да ходимо Голготом, за Вама Предивне Дјевице, и удостојимо се непролазног радовања у Царству Христа Бога нашега, Коме приличи слава и част са Оцем и Духом Светим кроза све вијекове. Амин.
Протонамјесник Симон Ј. Т.