У црквеним историјама могу се често срести појмови типа: првобитна црква (првих неколико векова), стари хришћани... Често се слика тадашње Цркве и хришћана идеализује и тврди да треба да се вратимо на тадашњу праксу у много чему наводећи да је благодат Божија била пуно обилнија... Пуна истина је да је и тада било проблема у Цркви, јереси, преверавања... чак и у апостолско време (погледати Дела апостолска и Посланице). Ово са благодаћу је истина да је била обилнија. Разлог томе је да је Црква била изложена великим прогонима: увек у време прогона је Божија благодат обилнија да би се вера утврдила! Историјски извори, па и новији из времена комунистичких прогона Цркве, то потврђују. Ова превелика идеализација ране Цркве дошла је са Запада и често се узима као повод за лењост типа: и ми да смо живели у оно доба били би такви! То не стоји. Црква је данас иста као и онда: иста вера, исте свете тајне, исти морал... Ово са идеализацијом ране Цркве је један од подмуклих напада на Православну цркву, да би и православни верници тражили некакву идеалну цркву ван Православне Цркве која је иста и јуче и данас и биће и сутра: једина, јединствена, света, свеопшта и апостолска Црква Христова!