Pomaze Bog!
Ovako bi nekako zvucalo na srpskom:
--
Apel Patrijarha Antiohijske Pravoslavne Crkve
Veliki broj hrišćana i muslimana su žrtve nasilja u Siriji;
bolnice su pune i patnja je beskrajna. Sirijci, ne gledajuci na
svoju religiju imaju pravo da ponosno žive u svojoj zemlji.
U posljednjih petnaestak mjeseci, mnogi su zivoti izgubljeni i
veliki je broj bio primoran da napusti svoje domove.
Pravoslavni su morali da napuste svoja naselja, gradove i sve sto su imali. Naše svestenstvo je moralo da napusti naše crkve i hramove.
U ime Gospoda Spasitelja, pozivamo sve Sirijce da prihvate jedne druge kao bracu i da žive kao jedan narod u dragoj nam otadzbini Siriji, kolijevci proroka i religija. Apelujemo na UN i sve arapske organizacije da sagledaju stvari onakvim kakve jesu, da se s postovanjem odnose prema nasoj otadzbini i da zajednickim snagama dodju do mira i stabilnosti u Siriji.
Ignjatije IV
Patrijarh Antiohijske Pravloslave Crkve i Cijelog Istoka
Dorpat
(istoricar)
2012-08-04 02:19 AM
Ко ишта боље познаје историју зна да страдање јача веру а често и прочишћује Цркву: када су очајни Византинци пред пад Цариграда под Турке хватали се за папску сламку спаса, према изјавама сведока из поузданих ист. извора, неколико дана пред пад Града из олтара Аја Софије чуо се хук попут великог ветра где одлази пут неба. Неки то протумачише одласком Светога Духа из храма. Задњи дан у Аја Софији служили су 'литургију' заједно грчки и латински клирици. Иноверци (Турци) дођоше и унија нестаде као ветром пометена. У Антиохијској патријаршији су, попут ондашњих виз. клирика, почели задњих година заједнички служити и склапати интеркомуније са од старих сабора осуђеним јеретицима.
