http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1074/ Još jedna vredna stara knjiga i potvrda učenosti našeg sveštenstva u starini (kad smo mahom imali 'drvene crkve i zlatne popove...' što bi rekao patrijarh svetog spomena Pavle). Sve oko čitanja vredi kao i za prethodnu knjigu. Da razjasnim još nešto: Vukova reforma azbuke nije bila lom, grom s vedra neba već prirodan istorijski proces koji je počeo pre njega i bio bi proveden i bez njega. Ćirilica iz ovih knjiga je tzv. građanska ćirilica koju je Petar Veliki uveo u Rusiji stotinjak godina pre Vuka. Već se ovde vide neki specifično srpska slova: ć i đ kakvih nema kod Rusa, dakle 'reforma' i pre Vukove, a na narodnom jeziku se pisalo davno pre Vuka npr. kaluđer Gavrilo S. Venclović u 18. veku. Povike na Vuka da nas unijati preko slova j su bili lični amoziteti, zapravo ljubomora na višestrano talentovanog i stalno aktivnog Vukov. A ćirilica ili latinica je sporedna stvar: Rumuni su najbolji primer. Prešli su sa ćirilice na latinicu i nisu se odrekli pravoslavlja, upravo zahvaljujući činjenici da nemaju balast bogoslužbenog okoštalog jezika danas je rezultat da oni ponajviše žive pravoslavlje u praksi.