Molitve i čitanje duhovne literature su odlična stvar, ali bez pokajanja nema pravog duhovnog ozdravljenja - bolje reći pravog duhovnog napretka! Ne treba se stideti otvoriti svoju dušu svešteniku. Ispovest nije samo 'brzinska' ispovest pred Svetu liturgiju. Dogovorite se sa svojim sveštenikom za npr. ispovest subotom naveče pa otvorite dušu i detaljnije se ispovedite i ako treba više puta ukoliko se naknadno setite još čega! Ne bojte se da će sveštenik gledati vas kasnije drugačije, da će te biti manji u njegovim očima - neće biti tako: porašćete kao ličnost u njegovim očima jer ste postali duhovno zreliji. Porašćete i ne samo u njegovim očima, već i u očima bližnjih svojih pa i drugih jer posle će te biti sasvim drugi čovek! Sve je to samo uz preduslov iskrenog kajanja = da se stari gresi i stare navike (drugostepeni gresi) ne ponavljaju. Onda će i Sveta tajna pričešća biti potpunija sa naše strane jer Gospod traži i naše aktivno učestvovanje što potpunijom našom pripremljenošću kroz ispovest, kajanje i menjanje života nabolje. Duša će posle trčati na molitvu, srce će pevati pesme iz molitvenike, mir će širiti se oko nas. Ko ne veruje nek isproba!