Шта се дешава: Господ даје различите таланте, неко је велики молитвеник (непрестана молитва из срца), неко подвижник, неко за рада са нишчима, неко за подучаање, проповед... Владика је млад човек силне енергије и упустио се у велике подухвате на све стране. Овај миротворачки (Матеј 5:9) је за сваку похвалу! Треба владику свакако подржати. Ово са бизнисом се мало 'залетио', тржиште је често лутрија. Хотеле нарочито Црква не би требала држати, заправо све оно што се може злоупотребити на грех.

dovoljno je sto je rekao da je prijatelj sa tadicem a pogotovo o njemu govori to što ga intervjuise bivši srbin otpadnik i govno kojeg je Kusturica pametno izbacio kada ga je ovaj provocirao. Zalosno je ovo ali biće još gore sa ovakvim vladikama.

Iz emisije saznajemo da je to bio neki skup molitvenog karaktera na koji je vladika pozvan i na kojem je zamoljen da GOVORI-PROPOVJEDA. Zar nije malo pretenciozno nazvati to usestvovanjem u molitvi s inoslavnim?

Kad je riječ o boksu, vladika je prepricavao svoj san, aludirajuci na konstantnu borbu koji vodi u sebi i sa sobom.

Odličan je Dorpat dao odgovor malo vislje i potpuno se s tim slazem. Svima nam je Gospod dao razlicite talAnte, pa i razlicite karaktere. To vazi i za vladike. Svi smo mi razliciti i razlicite nam stvari odgovaraju. Ako vladika Grigorije nije onako kako ti zamišljas da treba da bude jedan vladika, to ne znači da je on los vladika. Nije ih poželjno sve stavljati u jedan kalup. Svetog vladiku Nikolaja su takođe njegovi savremenici kritikovali zbog njegovih nekih stavova, ali i mimo sveg toga Gospod ga je proslavio.

Ono sto mogu reci za vladiku Grigorija je da je jedan od rijetkih koji je prepoznao i dobro se nosi s cinjenicom da je vladika javna i medijska licnost. Da je prepoznao da je Crkva važan faktor u svakodnevnom zivotu gradjana, vjerujucih ili ne, te da je njegovo sveprisustvo, bar u njegovoj eparhiji, kljucno.

Bogu hvala prošla su vremena kad je Crkva bila na marginama i kad su episkopi bili zakljucani u svojim manastirima. Sad imamo vladike koji mimo svog vladicanskog poziva su u stanju i da obavljaju i budu dio svakodnevnog drustvenog zivota. Kao na primjer vladika Porfirije.

Nepovoljne istorijske okolnosti su razlog da je SPC u BiH bila u manjku sa hramovima. U nekim krajevima bila je po jedna crkva na deset sela. Danas se to uvelike menja zahvaljujući preduzetnim vladikama. Čujem da vladika banjalučki Jefrem najviše napravio u tom pogledu. To je dobro jer su naše bogoslovije pune, znači ima kadrova za nove parohije. Kad se zemlja premreži parohijama sledi premrežavanje eparhijama. Uzor treba da nam bude Grčka, gde i manji gradovi imaju episkope. U RS bi tako Foča, Višegrad, Zvornik, Brčko, Šamac, Doboj, Brod, Derventa, Teslić, Prnjavor, Gradiška, Kozarska Dubica, Novi, Prijedor, Mrkonjić trebali imati svoje episkope.

I u FBiH bi trebalo vladike postaviti u Tuzlu, Zenicu, Bihać, Drvar a manastire uz Petrovac, Glamoč i Grahovo i dr. mesta da se ohrabri naš narod tamo. U Hrvatskoj bi trebalo ispremeštati sedišta eparhija iz Karlovca u Rijeku, iz Šibenika u Split, iz Dalja u Osijek. Lici npr. nedostaje manastir koji bi ohrabrio tamošnje Srbe na povratak. Mi Srbi (oko 9 miliona) bi mogli komotno uzdržavati oko dvesta episkopa i 5-6 hiljada mirskih sveštenika. Najbolje bi im bilo dati platu (i kakav sitan dodatak za popadiju, da ima bar za frizuru mesečno i kupovinu par cipela godišnje) iz državnog budžeta a da zauzvrat ne traže ništa za krštenja...

Da, Conte, samo sto bi trebao da sastavis kraj s početkom u kojem kaže da je kao episkop dobio brigu o razrusenoj eparhiji. Mali je broj onih koji danas mogu zatvoreni u svojoj keliji samo uz molitvu da obnove hramove i obezbjede primanja za svestenstvo.

Drago mi je da smo se slozili da Sveti Sinod nema kalup, pa da stanca klonove idealnog vladike za svaku eparhiju :) Ipak Gospod Bog podari narodu onakvog vladiku kakav je potreban bas tom narodu i bas u to vrijeme.

Ja mislim da je u nama Srbima najgore ono „ja znam najbolje”. Taj mentalitet koji je najocigledniji kad dodje do sklapanja fudbalske reprezentacije izgleda da primjenjujemo i u Crkvi Bozijoj, pa se trpamo da znamo bolje i od Gospoda.

Ma, vise sam ono onako generalno rekao, mada kada se vratim pa ponovo procitam bas izgleda kao da se tebi obracam.

Vidis, ja opet te odlaske na utakmicu gledam drugacije. Svi se mi ponasamo na tim utakmicama bas tako kao sto si opisao, navijacki. Mislis li da i jedan vladika to tako dozivljava? Možda je on tu da bude primjer kako se može navijati za svoje, a postovati tudje. Ne rece li nešto pametno kad ga je pitao Stankovic je li grijeh voliti svoju naciju vise nego drugu? Mislis li da će neko ko se trudi i da kažem praktikuje da voli neprijatelje svoje, da se nervira i frustira ako Siroki pobjedi Igokeu?

Što se tiče vladike Atanasija i njegovog pikanja fudbala, ja sam veoma ubjedjen da je to izmanipulisano i izvadjeno iz konteksta. Zar se vladici toliko igrao fudbal da je skupio monahinje da sebi učini gust?

Svako ko makar malo poznaje monahe/monahinje zna koliki su oni duhovni trudbenici, ali takođe zna i koliko su oni prostodusni i cista srca. Ponekad oni u svojoj zelji da se priblize običnom svijetu učine nešto nesvakidasnje sto zloradi ljudi jedva docekaju.

Ja nikada neću moći zaboraviti nenajavljenu posjetu jednom manastiru u kojem nas je iguman, mimo toliko svog posla, bukvalno smo ga prekinuli u sred posla, tako srdacno primio da taj dozivljaj i dan danas mogu tako zivo da prozivim. Je li, poslije doze duhovnog razgovora, nekako se zametnula i prica kakav je bio njegov momacki zivot prije monasenja. Posluženje je bilo neka manastirska rakija. Ovo ono, iguman onako u sali prica kakav je on delija bio da se na saborima ni sa kim nije plasio pohrvati. Kako je i danas mnogo opasan te i da danasnju mladez moji godina bez problema može da obori. „Dodji vamo da ti pokaze starac šta zna i umije”.

Sad da je to neko snimio i okacio na YouTube eto ti problema. Iguman se napio i bije hodocasnike.

Ljudi koji se time bave ili to rade po zadatku, ili od suviska srca ili Pravoslavlje toliko plasticno dozivljavaju da bi im možda bolje bilo u Islamu :) A i nama lakse, pa neka tamo dave muftiju :)

Da, sad eto ispade vladika Grigorije osim uzivanja u sportu i popravci kojekakvih zidina i razvalina ništa drugo ne radi. Hajde molim te.

Naravno da postoje razlicita poimanja. Ipak smo svi mi i na razlicitoj duhovnoj ljestvici, ali i razlicitih zivotnih iskustava.

Međutim, drugi je problem ovdje. Ova emisija je pokazala sve osim duhovnog zivota jednog vladike i malo je nefer komentarisati duhovni zivot jedne eparhije kroz prizmu ove emisije. Conte već od ranije ime negativnije mišljenje o vladici Grigoriju, pa mu je ovo dobro doslo.

Jedan episkop mimo svoje primarne uloge da bude duhovni vodja, mora da bude dobar lider i u drugim poljima, dobar administrator, organizator, populista i mnogo šta drugo ukljucujuci i nezahvalno politikanstvo jer Crkva jeste i postaje sve vise prisutna u svim sferama zivota.

Ovdje je tema o duznostima i aktivnostima vladika mimo duhovnog vodjstva i brige, pa hajde onda da pricamo o tome, a ne da na nevidjeno direktno ili indirektno mjerimo duhovnost vl Grigorija.