brate Dorpat, zaista si kao pcela. Stalno se trudis da nas nečemu naucis.
Samo da znaš: Dvoverci ne postoje. POstoje ( tugo moja ) Staroverci i Novoverci. I tako, mene, koja sam krstena 1950. godine, svrstase u novoverce. A ja se jednako ponasam kao pre 50 godina, onako kako su me ucili u kuci, u Crkvi, nas Paroh. E, izgleda da oni nisu dobro znali i da su sada svi u paklu ( ne daj Gospode)jer nisu postojali Staroverci da ih nauce.
E vidis, Staroverci ne idu u crkve gde služe Novoverci jer su oni jeretici.
Sve sam ti objasnila :)
Samo još da te zamolim da ne dozvolis da te bilo ko isprovocira pa da postanes muva. To ti zaista ne treba.
Svako dobro od Gospoda

Conte, molim te da pazljivije procitas šta je napisano pre nego doneses presudu tipa:

„ Dakle, nije vam na ponos što ispovjedate da ste Novovjerka, jer time samo pokazujete da kršite odluke Sabora Crkve čiji ste član”

Da ne da dragi Bog da bih ikada tako nešto i pomislila a ne da kažem / napisem. Evo kako sam napisala:„

”I tako, mene, koja sam krstena 1950. godine, svrstase u novoverce. A ja se jednako ponasam kao pre 50 godina, onako kako su me ucili u kuci, u Crkvi, nas Paroh„.

Primecujes razliku ?

Pitas me za Liturgije pre 50 god.
Pre 50 godina nikom od verujucih nije padalo na pamet da raspravlja o tome šta i kako svetenik radi, šta je odlucio Sabor...i td. Za nas je Svestenik bio covek koga smo veoma postovali jer je bio duhovno iznad nas. Iznad jer je cinom Rukopolozenja dobio vlast od Boga da sto sveze bude svezano i sto razveze bude oprosteno. Naše je da slusamo Paroha, Parohovo je da slusa Vladiku , Vladika - Patrijarha. Može on kao covek da bude gresan, kad stavi Epitrahilj, on je Boziji izaslanik

Neću da se upustam u diskusije tipa a zašto oni sada ovako a zašto onako. Mene su uvek ucili da gledam sebe i svoje ponasanje.

I tako, ja ću i dalje kako su me ucili, ti i dalje kako ti mislis da treba, ali to ne znači da smo mi neprijatelji. Ne dao Bog. Mi smo braca. Ako se sekiramo da neko od nas gresi, molimo se Gospodu da ga izvede na pravi put, onako od srca , kao pravi Pravoslavci
”

Conte, mislim da nisi korektan sagovornik. Ja se nisam prenemagala nego govorila od srca.
Ako mislis da si me stavio u mat poziciju, gresis.
Ne želim da remetim svoj mir.
Svako dobro od Gospoda

Cutanje je zlato!

Ne sumnjam da će na kraju Crkva pobijediti. I ne sumnjam da će oni koji su pravili nered u Crkvi kršenjem Saborskih odluka (vladike Hrizostom i Jovan, Grigorije i sl.) biti stvar ružne prošlosti Srpske Crkve. Na kraju krajeva istorija Srpske Crkve je puna takvih primjera, sjetimo se samo unijatskih vladika Zorčića i Kraljevića. Mučenici marčanski monasi koji su skončali kao robovi na malteškim galijama kamo ih je otpremio njihov vladika unijat Zorčić kome nisu bili poslušni, jer je vladika krenuo tamo gdje ne treba, a monasi nisu htjeli sa njim. Čuvar vjere pravoslavne je vjerni narod i to se pokazalo dosad toliko puta kao tačno. Narod je, a ne vladike sačuvao vjeru u vrijeme otvorenog prozelitizma katoličke Crkve spram Srba u današnjoj Hrvatskoj.

Stoga te svoje visokoumne parole isforsirane duhovnosti možeš da prosipaš nekome ko je juče ušao u Crkvu, padaš na onim onim osnovnim stvarima. Stvarima poštenja i obraza. Jer samo čovjek koji nema obraza može da priča o poretku u Crkvi o hijerarhiji, a da opravdava kršenje istog tog poretka u smislu nepoštovanja Saborskih odluka. E upravo zato ja pružam ruku svakom običnom srpskom čovjeku koji dobro zna razlikovati dobro od lošeg, za razliku od većine onih teologa koji se guraju da podučavaju, najčešće o stvarima koje ni sami dobro ne razumiju.

Smirenje, krotost i skromnost su osobine pravog hrišćanina. Ne pametuje pravi hrišćanin, ne rasipa se najvrednijim riječima olako, ne baca bisera pred svinje, ne govori o onome što sam nije iskusio...Na kraju krajeva, pravi hrišćani nije glumac, jer ni Crkva nije pozorište...Razmisli malo o tome.

Ма каква „бака” девојчица, шта тек ја да кажем за мене?
Али ето да и ја дам мојих пет центи на ову тему.
Некада давно, пре трих 50, 60 година, доста тога је било другачије.
Као прво већина владика, свештеника а и мирјана је била пре ратна генерација а данас имао производ педесетак година комунистичке владавине.
По закону бивше Југославије, свако унапређење у владику је директно зависило од одобрења верске комисије на чијем је челу седео Милош Минић.
Чист пример је избор Патријарха Германа који по уставу СПЦ није могао да буде изабран јер није испуњавау услове устава СПЦ.
Неки од владика су спречени да дођу на сабор, скидани су из воза, неки су једноставно подлегли притиску, а неки су дигли руке од свега.
Зашто?
Ко зна сад за то одговарају.
Зашто је Св. Јустин Ћелиски под полициском стражом морао да напусти Београд за време сабора?
Е сад они који су постављени по наређењу Милоша Минића и партије су баш ови који данас ведре и облаче.
Сад нека ми неко од вас који заступате став да сви морамо да ћутимо, слушамо њих, и не дижемо глас, објасни зашто нисмо у праву ако ови који сада воде СПЦ немају ни са хришћанством ни са вером било шта?
Зашто ја морам да ћутим и послушно (као овца) трпим све, када ми је Бог дао мозак да са њиме размишљам?
Неоспорно ја ћу одговарати за све ово што радим и говорим (пишем), али исто то важи и за све вас.
Ако знате да греше зашто их подржавате?
Неоспорно је да ће СПЦ ово пребродити, јер сад су друга времена, али да ли ћемо ми то преживети?

Приготовљавати се за смрт то и значи богатити се у Бога. Јер само они, који истински верују у Бога и у други живот прилагођавају се за смрт, односно за онај други живот. Неверни се никад не приготовљавају за смрт: они се приготовљавају за што дужи живот овде на земљи. Зато се они боје и да мисле о смрти, а још мање старају се. о богаћењу у Бога. Ко се пак приготовљава за смрт, тај се приготовљава и за вечни живот. А какво је то приготовљавање за вечни живот, познато је сваком хришћанину. Мудар човек сваки дан утврђује своју веру у Бога, и брани срце своје од неверовања, сумње и злобе, као што мудар домаћин брани свој виноград од злих мушица и скакаваца. Мудар човек брине се сваки дан да испуни заповести Божје делима праштања, милосрђа и љубави. Тако се он богати у Бога. Оно што му је најмилије и најдрагоценије не држи мудар човек у житницама и кошевима него полаже у руке Божје. То је душа његова. То је највеће благо његово; једино благо које не труне и не умире. Сваки дан мудар човек има готов обрачун са овим светом, и спреман је да легне и умре са постојаном вером, да ће оживети и пред лице Божје изаћи. („Мисли сам у себи и говори: ја нећу остати у овоме свету дуже од данашњега дана - и никад нећеш сагрешити пред Богом” Св. Антоније Велики).

Знам Стево.
Него, кад се све сабере и одузме, ја ћу одговарати за себе, ви за себе...итд. Цркву су водили Отац, Син и Свети Дух и воде је и сада и у вијекове вијекова, а у црквеној хијерархији од људи ко је води, о томе ми не одлучујемо, него по Божијем промислу и допуштењу и сваки црквени великодостојник има велику одговорност пред Господом.
И они ће одговарати за себе, као и ми за себе. Прије 1600 година било је много јеретика који су били на водећим положајима у Цркви, и изгледало је људским очима гледано да Црква тоне, али баш када је изгледала слаба сијала је, јер у слабостима људским проказала се сила Васкрса Господњег, јер кроз искушења (а Бог неће допустити да се искушате више него што можете издржати- Ап. Павле) и муке Црква је донијела и изнела Истину људима, а они који су „скренули” заједно са сатаном- придружили су му се у паклу, а они који су остали у Цркви, до краја, до крви, мучеништва, придружили су се свима онима који су освојили Царство небеско( Царство небеско се на силу заузима и само подвижници га задобијају- Господ Христос).
„Вијекови су прохујали од чудесне оне ноћи
вијекови су прохујали и многи ће јоште проћи
ал то дијете јоште живи јер његова живи слава
јер то дијете бјеше Расто, син Немањин, Свети Сава!”

Све ће проћи само ријеч Господња остаје до вијека - Премудрости Соломонове.
Вије