Остаци средњовековног монашког насеља, односно манастира Милентија, налазе се недалеко од Бруса, у близини средњовековног града Козника, у подножју Копаоника, на територији која је некада припадала великом челнику Радичу Поступовићу.

Неколико досадашњих покушаја обнове нису уродили плодом, па је ово здање, које припада моравској стилској групи, савремено доба дочекало у рушевинама иако је још од шездесетих година прошлог века научној јавности познато по бројним фрагментима камене декоративне пластике високог уметничког и занатског умећа.

Како за „Политику” најављује Љубиша Ђидић, председник Одбора за обнову, затечено стање ускоро ће се променити. Систематска археолошка истраживања су започета, а настављена су архитектонска.

– Цео локалитет који је доста велики и категорисан као непокретно културно добро од великог значаја, тренутно се истражује. Открили смо цели мали град у оквиру обимног зида. Поред остатака цркве, по предању, посвећене Светом Стефану, налазе се пратећи манастирски објекти, као што су трпезарија и монашке келије. Има и зидина које још треба дешифровати. Током ове године биће завршено идејно решење, после чега ће се радити главни пројекат. Очекујемо да радови започну идуће године – каже Ђидић и истиче важност синхронизованог деловања Одбора за обнову, Општине Брус, Крушевачке епархије и Министарства културе.

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву извршио je конзервацију и делимичну реконструкцију цркве, од које су остали само зидови преко два метра висине.

Пошто се њена основа по дужини готово у центиментар поклапа са основом цркве Лазарице, пропорцијски односи Милентије се могу претпоставити, истиче професор др Мирко Ковачевић.

Очита је још једна подударност, и то са манастиром Каленић, посебно када је реч о обради фасада и умећу клесања, при чему розете Милентије по лепоти надмашују украсе из Каленића.

До сада познати историјски извори који се баве овим подручјем не помињу сам манастир, нити име ктитора, тако да је датирање изведено на посредан начин, путем поређења са сличним поуздано датираним споменицима с краја 14. и почетка 15. века.

До сада обављена истраживања показују да је Милентија имала кратак животни век, па се претпоставља да је настрадала у неком од земљотреса који су карактеристични за крај у којем се налази.