Црква нема полицију и то што полиција реагује је због повреде имовине која припада СПЦ. Ове калуђерице су срамота за православље јер СПЦ мора да позове полицију јер оне не разумеју шта значи та реш да се поштује Епископ.

Niti je trebalo monahinjama da urade to što su uradile (monasi, pa odricu poslusnost, i to srpskom Patrijarhu), niti je trebalo vlastima (i crkvenim i državnim) u tim, jako teskim trenutcima, da onako reaguju... Manastir Vaznesenje jeste bio svetionik Pravoslavlja u ovom delu Srbije. Igumanija Jelena je duhovno uzrastala uz monaha Savu Vaznesenjskog, velikoshimnika, jednog od najvecih duhovnika našeg vremena. Tim pre bih bio krajnje rezervisan u komentarima vezanim za ovaj krajnje nemio dogadjaj po čitavo Srpstvo...
Daj Boze da se ova situacija sto pre razresi, na dobrobit svih nas...

У праву сте Соколе,
Да је трагедија јесте, да су сви реаговали погрешно јесу, да су само долили уље на ватру, јесу.
Проблем у СПЦ данас, је да се одвојила од народа и да више не слуша шта народ говори.
Од Св. Саве до скора СПЦ је била део српског народа и народ је био део СПЦ.
Двоје у једном, један у двоје.
Нити СПЦ може опстати без народа нити Срби могу опстати без СПЦ.

Као и свако други и Ви имате право на Ваше мишљење.
Можете да се сложите са мојим ставом или не, то је Ваша ствар.
Ипак препоручио бих Вам да се прво бар мало упознате са оним што пишете.

„Bas interesantno procitati Stevin komentar. Sav onako pun iskustvenih elemenata otudjivanja hramova i zastite Crkve od vladika.

Sva sreća sto država Srbija prepoznaju SPC kao Crkvu, a ne kao registrovano tijelo kao sto je slučaj u Kanadi i Zapadu generalno, pa se zna ko je ko.”

Изволите „линк” за закон о црквама и верским организацијама, па мо објасните где Ви то видите да је СПЦ у Србији „препозната” као Црква а не регистрована као тело?

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_crkvama_i_verskim_zajednicama.html

Pravna sposobnost crkava i verskih zajednica
Član 9
Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa ovim zakonom imaju svojstvo pravnog lica.
Organizacione jedinice i ustanove crkava i verskih zajednica mogu steći svojstvo pravnog lica u skladu sa autonomnim propisima crkve, odnosno verske zajednice, a na osnovu odluke nadležnog organa crkve i verske zajednice.
Crkve i verske zajednice mogu svojim aktima menjati i ukidati svoje organizacione jedinice, organe i ustanove koje imaju svojstvo pravnog lica i zahtevati njihovo brisanje iz Registra.
Crkve i verske zajednice, kao i njihove organizacione jedinice i ustanove sa svojstvom pravnog lica, u javnoj upotrebi koriste isključivo službeni naziv pod kojim su registrovane.
Као што видите, све верске организације су регистроване исто као и у канади, САД или било где другде.
Једина разлика између СПЦ и неких нових верских организација је да је СПЦ призната као традиционална црква.

Tradicionalne crkve i verske zajednice
Član 10
Tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolička Crkva, Slovačka Evangelička Crkva a. v., Reformatska Hrišćanska Crkva i Evangelička Hrišćanska Crkva a. v.
Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.
Проблем који сам уочио је да би се на судском процесу решило ко је власник имовине СПЦ, и ко са њом може да ради шта хоће.
Ово тренутно не одговара ни СПЦ а ни овој власти.
Једноставно правимо се луди и мирна Бачка.

Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве - 19. новембра 2010. године
19. Новембар 2010 - 22:11
После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.

http://www.spc.rs/sr/vanredno_saopštenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_19_novembr a_2010
-----------------

Pametnom dosta!

Cirkus, prvo preko medija se obratila episkopu? U tih nekoliko minuta ispucala sav svoj dosadasnji ugled koji je stejla podvigom?!
Žena!

Стева лопурда из ЦО секташке дружине брани Цркву, задње време дошло. :))
Овде се не ради о женама нико их није ни дирао него како их није срамота да се окрену против свог Владике који је једна душа од човека. Брука да су уопште тамо биле толике године јер изгледа да ништа нису разумеле шта је Црква која је улога Владике, шта је послушање.
Није лоше да се појавила та превара од Артемија да одпадне оно што не ваља.

Артемити су нови расколници:
''Нови расколници стварају нову јерес. Може ли се пронаћи философски термин како би се назвала јерес савремених расколника?

Анализа ,,расправљања'' са артемијевцима сеже далеко у прошле проблеме који се појављују у Цркви. Тај проблем је изненађујуће повезан са општим менталитетом палог човека, тако да је немогуће да нови термин јереси буде појмновно ограничен на поједине личности које стварају раскол.

Међутим, један грчки израз може окарактерисати јереси које су повезане са нашим расколницима. Реч је о ,,апоретици'' која означава ,,вештину дискутовања о проблемима без жеље да се они реше, тј. да се притом не жели доћи до њиховог решења''.

Апоретичке секте су пре свега повезане са апокалиптичким и есхатолошким сектама, које пројектују догађаје у смеру апостазије и апокалипсе и сматрају да су једине на путу спасења. Такве прелести доводе до стања када се у заблуди верује да ништа не може бити уређеније укључујући и Цркву.

Прогрес га уређењу или јединству сматрају те секте преваром, тако да у расправама решење проблема није циљ. Када се ови расколи почну ширити, таква експанзија раскола се ланчано наставља унутар расколникâ.

Закључак је да у хришћанству треба разумети суштински елемент за постојање Цркве који се назива Католичанство. Многи у Једноме и Један као многи, затим једна евхаристијска заједница као цела Црква и све евхаристијске заједнице као Једна Црква, и један човек као храм Божији и сви људи као Једно Тело Христово, јесу значења појма католичанства.

Данас имамо проблем са апоретичким сектама које у сваком елементу дискусија заснивају смисао општег анархизма у којем себе пројектују као једине истините и постојане. У таквој заблуди живе модерни расколници, апоретичких становишта, који завршавају у индивидуализму и солипсизму''.

Жао ми је али не вреди да Вам одговарам на коментаре који су упућени мени.
Са вештим брисањем наш ревносни модератор је потпуно изменуо цео ток теме и сад се добија сасвим другачија слика шта учесници дискусије православље на „сербинкафе” мисле о овој ситуацији.
Лично мислим да је ово брисање потпуно глупо и показије интелектуалну ограниченост модератора форума јер гурањем прашине под тепи не значи да је и соба чиста.
Свакао да може да обрише и моје као и коментаре многих дугих а остави оне који иду по званичној линији али шта се са тиме добија.
Ако неко са стране прочита шта овде сада пише добиће утисак да већина одобрава ово батинашко понашање свештенства СПЦ.
Са друге стране ако је пратио дискусију у задњих неколико дана има сасвим другу слику.
И шта сад?
Да ли је важније сачувати неку неистиниту измишљену истину која се поклапа са звеничним ставом СПЦ, или је важније погледати истини у очи и упитати се шта је разлог да се толико учесника дискусије опредељује за осућивање овог догађаја?
Можда сам ја грешан и недостојам али сам бар искрен.
Толико од грешника последњег међу последњима.

Да у праву сте, а по себи то нај боље знате.

:)