Након турских харања и исламизације, наметања уније делу народа у Хабзбуршкој монархији, усташког и комунистичког терора у 20. веку, нездравог ревновања задњих година које се претворило у раскол (акакијевштина, артемијевштина), нож у ледја СПЦ долази са најмање очекиване стране - из Румуније: http://www.blic.rs/m/Vesti/Tema-Dana/309793/Status-Rumunske-crkve-u-Srbiji-je-najveci-problem-između-Srbije-i-Rumunije Отворено се крше канони, оснивају парохије на канонској територији СПЦ. Лек би могао бити једино у средњем решењу: црквенословенској литургији (+Молитва Господња и Символ вере да се читају на српском и румунском језику) и свештеницима са знањем и српског и румунског језика. У храмове би требало прибавити основну верску литературу на румунском језику.