Поставили сте ми питање на које и да хоћу не могу да Вам одговорим.
Владика, монах, мировњак или шта већ Артемије је скинут са своје владичанске столице, јер је наводно проневерио новац.
Покренута је хајка, прво од Блиц Зорке, па надаље, прво на њега па на оца Симеона па на оног јадника који је изводио радове и онда тишина.
Нико није не осућен него чак ни против кога није поднета кривична пресуда.
Ако су лопови зашто им се не суди?
Ако нема доказа да се поднесе пријава онда зашто је рашчињен?
Мени ту нешто смрди.
Некоме је из неког разлога сметао и извршен је притисак на СПЦ, која га је уклонила са Космета.
Ако Ви мислите да је крив и да је правилно одстрањен изволите и поставите неки доказ, ако не можете онда ми одговорите да ли Ви мислите да је крив?

Samo hrabro, brate Stevo!

Recite šta mislite. Ovakva pitanja su upravo ona ispiranja mozga na koja ni jedan prosječan Srbin ne može da oćuti.

U duhu najprostijeg jezuitizma, briše se razlika između uzroka i posljedice. Pa posljedica (nekanonsko raščinjenje) postaje novim uzrokom na koji se traži odgovor u stilu uzmi ili ostavi. Pa nismo mi Srbi vesla sisali sve ove godine da nam ovi novi skojevci u mantijama mogu postavljati pitanja: Je li partija u pravu ili nije? Je li istina ono što kaže partija ili nije? Da li je bitno je li neko kriv ili prav, ako je partija odlučila da li je kriv? Je li poštuješ partiju ili istinu?

Mladom skojevcu odgovaram, ako već brat Stevo nema hrabrosti, više volim Istinu od Partije i da, vladika Artemije je VLADIKA RAŠKOPRIZRENKI U EGZILU.

На жалост, бивши епископ рашко призренски Артемије, данас је монах Артемије.

Да је изнио свој Крст до краја био би исповједник и образац смирења Христовога, а он сада показује гордост и сујету.
Јер, иако зна да је Св. Синод и Сабор СПЦ донио одлуку о њему он чини на супрот те одлуке и као прави образац расколничког духа и секташтва, код „грешног Милоје” гради ЕГЗИЛ. Постао је прогонитељ он а не прогоњени. Као што садашње братство манастира Есфигмена на Светој Гори уноси смутњу, немир и крши древни поредак Светогорски, тако и монах Артемије са својим слијепим послушницима који су се претворили у екстремне прогонитеље својих неистомишљеника- јер ко не признаје Артемија за владику за њих је „паиста, екумениста” и свако друго зло; и покушавају- било би им мило да их подржава квантитет без обзира на квалитет (нпр „Грешни Милоје” - стари дисидент и контраверзан и искомпромитован лик им је постао главни стуб „главни штаб” и упориште- биједно и жалосно за бившег владику а садашњег монаха Артемија - који успут има много добрих текстова богословских и поучнох, заиста!)
А овако они немају ни квантитет ни квалитет јер имају мали број присталица и нису успјели да направе оно што им је био циљ- раскол у СПЦ и тиме нанесу још једну тешку рану и поремећај у Српском народу. Слава Богу!
Мени је, као једном зрнцету Српске Православне Цркве, њеном чаду, жао због монаха Артемија. Простим рјечником речено- за мене би био фаца и истински исповједник и борац Светосавски да је изнио свој Крст до краја, и да је у манастиру Шишатовцу - гдје је био владика - носио трпељиво подвиг свој, а овако је „проклизао” и слично многим прошлим историјским примјерима „пао” и остаће упамћен као фактор који „није успио”.
То је „де факто”.

Драга браћо, Црква није ничија „прчија ни крчма”, Црква је Христова, Она је организација Свете Тројице, и ми што смо у њој нисмо ничим допринели њеној пуноћи нити можемо било каквим својим дјеловањем да је „окрњимо” умањимо, унизимо, испрљамо - то можемо урадити само себи самима, и то својим одабиром : „ко тражи добро добро ће га и стићи, ко тражи зло зло ће га и стићи”(Премудрости Соломонове).
Позивање сада монаха Артемија да се бори против папизма и екуменизма је још дубљи његов пад, јер што се није борио против тога док је био на престолу епископском? Његов донкихотовски „јуриш” на манастир у Дубоком потоку и исповједничко Православни став игумана Ромила, показују шта је лаж и истина.
Јеванђеље је чисто и непорочно, а ово што сада ради монах Артемије са Јеванђељем Христовим нема ништа!

Дај Боже да се он покаје јер Мајка Црква му пружа ту шансу, не желећи да ми суди и осуди га ни црквено ни судски -. јер то би била још већа жалост и јад - да му се одузме и монашки чин и врати у ред световњака и као такав - по доказима које Црква има - буде осуђен и на затворску казну. То би било заиста непримјерено. Он то зна, и даље чини оно што никако не би смио.
Бог му био у помоћи, подарио му покајање и повратак у Цркву.

Да, да...
Ја сам Артемија, док је био канонски владика веома поштовао, јер знам док је био „унутар” Цркве, био чврста струја и имао је строг правац, што се мени свиђа, али само до границе преко које „не залази сунце”. Јер, видимо шта се дешава када се пређе граница коју не би смио да пређе ни један Православни Хришћанин.
Сада ми је жао и волио бих да се ова са монахом Артемијем (канонски - он је сада монах; и те ствари неки упорно не схватају- шта је Црква? Она је Канонска, прво од Господа Бога. Друго; канонска је она Црква која је у склопу „Једне, Свете, Саборне и Апостолске”. Канонске Православне Цркве су: Цариградска, Јерусалимска, Александријска, Антиохијска, Руска, Српска, Грћка, Бугарска, Румунска, Грузијска, Албанска, Финска, и канонске Цркве дијаспоре које су епархије своји надлежних патријаршија или архиепископија. Канонски су епископи који припадају до сада наведеној земаљској организацији Цркве. Канонски су свештеници они који службују са благословом канонског архијереја. И та заједница јесте Црква у којој пребива Дух Свети. Ван те заједнице, ван каноничности - тј. поретка Црквеног је безблагодатије и лагано отпадање и пропадање - нпр. римокатолици који су отпали 1054 и који су данас ништа друго него земна моћ без Истине тј. Христа и најбоље их је описао Достојевски у „Велики инквизитор”.), дакле; волио бох да се другачије ово одиграло са Артемијем, који је веома добар богослов, проповједник, борац БИО, и који је изненада поклекао. То је доказ да се никада не тзребамо опустити, него да мора бити „борба непрестана”. И Арије и Ориген и Аполинарије и Несторије и Диоскор и многи други су били велике аскете, интелигентни људи, етично-морални, али су „скренули” у јерес и били осуђени од Цркве. Не ради се ту о личностима него о суштини. Сада ће неко рећи Артемије Артемије, а други: Атанасије, Иринеј, Амфилогије! Не ради се о њима уопште, они ће проћи Црква ће остати и наставити пут ка вјечности, само ће бити питање : ко је издржао до краја и остао вјеран Цркви Христовој до задњег издисаја? Проћи ће и умријети сви данашњи епископи, свештеници, и сви ми са њима, питање је најбитније за нас: хоћемо ли се, и на крају крајева: хоћи ли ја спасити душу своју? Па како ћу је спасити ако сам насупрот Цркве Божије? Која је и наша Српска Православна, тј. она је дио Једне, једине Цркве која је Православна. Било је и оваквих и онаквих, и људи, и владара и свештених лица, ни једног више нема, помрли су, питање је само једно: ко се спасио, ко се посветио? Имамо диптих, имамо молебне, имамо Литургију, чему онда смутње и раздори? Ко их прави? Ђаво је главни инспиратор, и онда они који уносе немир међу братијом.
Конте, рекао сам и (видиш и сам да намјерно вадиш из контекста) нагласио да пишем профано-земним текстом, и то само ради лакшег схватања: да би био „фаца и исповједник”...уосталом: зар не би? Зар не би и теби био још више поштован да је по угледу на свог учитеља Св. авву Јустина који је био затворен у Ћелијама и који је смирено носио свох крст и прогнан био, али који се није могао сакрити јер је свјетлио Духом Светим. Да је Артемије остао послушан у Шишатовцима, био би још један сличан стуб Православља и образац смирења, послушања и љубави према Христу и Царстви небеском (а не земаљском) изнад свега.

Ово је осјетљива тема, и овде нема манипулације- или јеси или ниси. А ја вам, иако бједна човјек, али пун љубави према нашој напаћеној Матери Српској Православној Цркви кажем; да треба да се радујемо што нам је таква МАЈКА! И да требамо бити до краја Срби Светосавци, и да главу своју дамо а вјере не дамо!

И нема потребе да једни друге омаловажавамо и вријеђамо ни по каквој основи, слагали се или не слагали по овом или другим питањима.

Свети Јован Златоусти је умро у изгнанству и осеђен је на „разбојничком сабору под храстом”. Значи сабор који га је осудио био је буквално под храстом, руковођен безбожном византијском царицом и, уопште, што наводите примјер Св. Николаја Жичког и понављајући примјер аввве Св. Јустина, поптуно је неуопоредиво са случајем данашњег монаха Артемија.
Свети Јован Златоусти и када је пригањан, био је прогањан од јеретика а не од званичне Православне Цркве коју су признавале тадашње канонске Цркве. И он је прихватио и такво прогонство јер је знао „Блажени сте када вас успрогоне и метну свакојаке рђаве ријечи на вас мене ради” и: „Радујте се и веселите се јер је плата ваша велика на небесима”. Зато сам поштовао тадашњег владику Артемија који се повиновао одлуци Цркве и отишао у манастир Шишатовац, а његов јуриш на освајање манастира Косова и Метохије био је трагикомичан напор који се завршио заустављањем код изопштеног из Цркве „грешног Милоја”. Док је био канонски владика поштовао сам га, а сада не поштујем његову неканонску службу јер је искривљена и накарадна, и на крају крајева и он сам то зна а ипак дјела.
Значи, ви Стево тврдите да је Артемије без икаквих разлога рашчињен, ето тако се прохтјело Патријарху Српском? Или ћете рећи да је то политички притисак, игра? Ја вас питам да ли ви вјерујете и Божији промисао и да Бог све зна и да све што допушта да се деси, дешава се ради нашега спасења а не ради наше погибли? Да је наш Бог Бог који спасава а не Бог који погубљује, да Он не жели смрти грјешнику него да се и он (ми) покаје и жив буде?
Проблем код бунтовног духа оних који мисле да ревнују а буне се против одлука Цркве јесте што они не схватају да Црквом руководи Дух Свети и да је Крст сваког појединца онолико тежак колико га може и треба изнијети до краја. То Артемије није схватио и пренебрегао је своју оданост Цркви.
Свети Никола Жички, као и Свети авва Јустин такве ствари нису доводили никада у питање, а о Светом Јовану Златоустом илузорно је и причати на ову тему, јер они су баш доказ да је монах Артемије искривио своју службу а не као они до краја био одан Цркви и послушан Господу.
Ја вам написах да Мајка Црква није њега вратила у ред лаика. А ЗАШТО НИЈЕ? Питајте се ви? Она то може а неће. Зашто? Зато што је поменутом монаху предочено то, и предочени докази, и он то зна али подржан грешним Милојем и сличном компанијом „иде до краја”. До краја ЧЕГА? До краја безумља. Јер гдје нема покајања и приклањања Цркви Христовој ту је непоменик.
Бог му дао покајање, као и свима нама. И да до краја живота свога исповједамо Свето Име Божије у Цркви Његовој.

Свака част Стево, добро сте припремили одговор. Дакле „сабор под храстом”, који је осудио Св. Јована Златоустог на изгнанство јесте одржан због инсистираеа Византијске царице (заборавио сам име), јер је Св. Јован њу критиковао због постављања кипова и неморалног живота. И у чувеној проповједи је рекао :„Опет бјесни Иродиајада..” очигледно алудирајући на ту безбожну царицу која је узроковала његов прогон из Цариграда и умро је у изгнанству.
Сабор под храстом се назива тако што је на мјесту гдје је одржан био стари храст и „разбојничка дружина” се скупила „под храстом” и осудила великог Светитеља.
...
Што се тиче вашег излагања, које је интересантно, али није аргументовано и на жалост истинито, јер провлачите ваше погледе на авву Јустина и Николаја Светог, и пишете како је Св. Николај радио на оснивању Заграничне Цркве што је обична измишљотина. Загранична Црква је тада већ постојала - Руска и да је владика то хтио, какав је ауторитет био, никаквих проблема не би имао да то направи. Он је желио да његов Српски народ остане вјеран својој Матици Србији и својој матичној СПЦ, и то је несумњиво. Свети Николај се није хтио вратити у Отаџбину, не зато што се бојао него што је знао да ће га комунисти затворити и да ће тако скончати, што би била превелика штета јер нам не би могао оставити ово богаство од његових бесједа, чланака, књига које данас имамо. Знао је то Св. Николај и до краја живота је радио на јединству свог Српског народа и то у СПЦ.
Свети Јустин је прогнан од комуниста и он је и у своје вријеме, и послије, и данас у нашој Цркви али и у Православљу један од најеминентнијих теолога и Светитеља.
Поређење монаха Артемија са њима, је заиста немогуће, јер Артемије је поступио /хајде да употребимо ваши ријеч/ „трагично”, јер је прекршио своју заклетву и кренуо у раскол свјесно- што није смио. Свети Николај, Свети Јустин, Свети Марко Ефески- ни помислили никад нису да цјепају ризу Цркве, као што је НА ЖАЛОСТ кренуо садашњи монах Артемије.
Ја бих најсрећнији био, када би се монах Артемије сам окренуо Цркви, својим великим покајање и био рехабилитован и повраћен у трон у ком је био.
Да ли је то могуће? Јесте. Богу је све могуће, јер гдје Он хоће, не важе физички закони.
Да ли ја вјерујем?
Не вјерујем, него знам, чика Стево.
Знам.
И зато ми је жао.

Царица се звала Евдоксија (бар тако некако звучи на српском).
И сукоб са њом није био због кипова или сличног већ због става Св. Јована Златоустог да потпуно измене начин живота у тадашњој Византији и да га врети коренима хришћанства.
То није одговарало ни тадашњој царској власти ни црквеној хијерархији.
Ако упоредимо живот Владике Артемија који је живео у манастиру, релативно скромно, са животом оних који су га осудили и који живе не у манастирима већ у палатама (или мало неба на земљи како неки кажу), јасно се види да је ситуација веома слична.
Друго Владика Артемије је сметао и данашњој власти у Србији као и светским манипулаторима јер је имао велики утицај на српски народ на Космету, а то није ишло у рачун онима који желе одвајање Космета од Србије.
Европа нема алтернативу је већ отрцана фраза али та Европа каже може али без Косова.
СПЦ је (извините на изразу) легла на руду и уклонила владику Артемија.
Проблем је да се он није са тим сложио и није се повиновао њиховој заповести.
Кажете да ће свако одговарати за свој грех, то је тачно али са том одлуком СПЦ или боље рећи владика СПЦ живот Српског живља на Космету је доведен у питање и физички и духовно.
Они ће одговарати то је тачно али ће народ због њих испаштати.
Још нико није ни покушао да објасни како је хеликоптер МУПа могао дса лети изнад косова тада али није могао за време мареовских немира када су Срби страдали и када је уништено безброј Српских светиња.
Сад Ви ми кажете да је све то нормално!!!!!
Хајте молим Вас, да се не играмо, „нешто смрди у држави Данској”.
Узгред Св. Николај је заговарао оснивање Српеке Зарубежне Цркве а не Руске (како Ви кажете) која је већ постојала.
Осудити неког на основу лажних оптужби доводи у питање легитимност целог руководства у СПЦ.
Кажете да је тај „сабор под Храстом” био фарса, да га је одржале разбојничка дружина, а сазвао га је патријарх Теофил Александиски и на њему је било 36 владика.
Када је владика Артемије рашчињен са „доказима” које нико није видео, ко је сазвао сабор и колико је владика било присутно?
Зашто би онда један био фарса или разбојнички скуп под храстом а други прави духовни сабор, иако ни на једном нису изнесени докази за оптужбе?

Са пуним поштовањем, поштовани Стражбеница сви ви можете да закључите шта год хоћете, али објасните мени неупућеном у чему је разлика у рашчињењу владике Артемија од стране канонски признате цркве, патријарха и владика, и рашчињењу и прогону Св. Јована Златоусног од стране канонски признате Цркве, патријарха и владика пре неких 1600 година?
Данас их ви називате разбојницима испод храста али тада их нико није напао због тога и хришћани Цариграда и широм Византије су њихову одлуку прихватили као исправну.
Доказе нико није изнео али кад тако каже патријарх Александриски и 36 владика ко то може да оспори?
Значи исто тако и владика Артемије је крив јер тако каже патријарх канонски и све владике канонске а докази нису важни.
Извините али у чему је разлика?
Исто као и Св. Јован Златоусни и владика Артемије је крив и треба да буде прогна.
Ето сад изволите и закључите да се у потпуности слажем са одлуком канонски признатог патријарха и владика, као што су се сви сложили са истом таквом одлуком пре 1600 година.
Јел сте сад задовољни?

наставак:
...
и Ваша тврдња да је канонски признат патријарх са канонским архијерејим одржао „канонски” сабор под храстом не пије воде, јер то није тачно а јесте манипулација. Зашто? У то вријеме канонске Цркве су биле оне које су водили Свети људи, значи они који су се својим светим и непорочним животима у Христу Господу обожили на земљи и зато су они и знали шта је истина а шта не, јер се радило о нијансама које је требало препознати (Нпр. Први Васељенски Сабор због безбожног Аријевог учења да је Господ Христос „створење Божије” тј. да је створен а не рођен- да није од вјечности- требало је бити потпуно у Светој Тројици и са Светом Тројицом у Духу Светом да би се препознала ова јерес коју је разобличавао Св. Николај Мирликијски- који је на сабору Арију ударио шамар због његовог богохулног исповједања, а опет које многи нису ни препознали јер нису живјели по Јеванђељу у Цркви- црквеним смиреним животом). Такав Свети је био и један од Кападокијских отаца Св. Јован Златоусти заједно са Св. Василијем Великим, Григоријем Богословом и плејадом дивних Светаца и Мученика који су инспирисани Светим Духом утврдили Истину и исповједање Православне вјере. На ПРВА ДВА САБОРА ; Никејско - Цариградском (325. и 381. године) донијет је Никејско Цариградски Символ вјере, који је био најкраће исповједање Православне вјере. Остали Сабори бавили су се питањима о учењу о Господу Христу, Духу Светом, Богородици, Иконама, и осталим догмама и канонима које ми данас имамо и поштујемо... Следујући овим Светим оцима, који су своја излагања започињали; „Следујући Светим Оцима...” и ми данас следујемо њима, а не нечем другом. Црква је изнад времена али је мистично и у времену и спасава- освећује вријеме, и творевину. Тако је и наша мученичка СПЦ, коју је Свети Сава уздигао на ниво архиепископије 1219. године у Никеји, а Цар Душан послије проглашења Царевине 1346. године на ниво патријаршије, до данашњих дана изнијела на својим плећима сва искушења и страдања Српског народа и само захваљајући Цркви наш Српски народ постоји. Сви они који су покушали да смуте, помуте, раскину заједницу, пролазили су као Ирод, Понтије Пилат и све друге личности таквог опредјељења (О ТАКВИМА ЛИЈЕПО ПИШЕ СВ. НИКОЛАЈ- Шта се десило са прогонитељима Цркве).
Поредити Артемија са Св. Јованом Златоустим је неумјесно, као и са његовим учитељем Аввом Јустином, Светитељем и Исповједником Православља и Српске Слоге, Светосавља и то само у СПЦ а никако ван ње, или поређење са Св. Николајем је безобразлук (са опроштењем) јер ова двојица Великана, а за мене лично (Боже опрости на смјелости) је Св. Николај највећи у лепези наших Српских Светих послије Св. Саве, јер је својим проповједима, писањем и исповједничко-подвижничким животом Равноапостолни, и на жалост још је слабо проучаван код нас, уопште. Али вријеме изучавања и прослављања овог дивног Славуја Православља тек долази.)
Поредити Артемија са Св. Јованом Златоустим који је умро у изгнанству у исповједању вјере и њему које је био Црквени стуб, и са Српским Николајем и Јустином који су такође животе своје узидали у темеље Цркве- поредити их са Артемијем који је сам себе одлучио од Цркве и сада дјелује: страшно- служи „архијерејску литургију” сам за себе, он је основао „цркву” којој је он сам „всје и всја”, ни са ким у заједници. Позивање на мишљење Пиринејског митрополита је позивање на лично мишљење једног епископа, који има право на своје лично мишљење, али то није став Цариградске патријаршије нити Грчке Цркве.

Дакле;
господине Стево, понављам вам једну ствар: жао ми је што не живите Црквеним животом- постом, молитвом, исповједањем и Причешћем, јер видим да сте интелигентан човјек, чијем уму треба освећење које се задобија кроз Свето Причешће. Потребно је да ум наш спустимо у срце, по учењу Светих Отаца, тј. да постанемо смирени у Духу Светоме. То је могуће само у Цркви а не умовањем и световним образовањем, јер се онда наше умовање претвара у језуитизам „схоластику” католичку или старојеладску философију, или како пише Св. Василије Велики у Шестодневу да нас световно образовање неће избавити од замки лукавога него (по Максиму Исповједнику) потребно је да постанемо „Мудри у Премодроме”, тј. да наша мудрост од Бога постане мудрост у Премудроме Богу и онда ће наше расуђивање бити обасјано свјетлошћу одозго. И Све што будемо дјелали сада и овде на земљи „везаћемо уз небеса” (Св. Николај Жички).
Ви сте такав човјек, да би ми могли дискутовати бескрајно.
Гдје то води?
Питате ме да ли ја заиста вјерујем у ово или оно? Ја вјерујем ДЕ ФАКТО да је наша Црква „Једна Света Саборна и Апостолска” и вјерујем одлукама Цркве, јер је њој Глава Господ Исус Христос- и једино се ми кроз њу и у њој спасавамо а не ван ње. Зато она и постоји- да би нас избавила од погубне философије сатанске коју Свети Апостол Павле назива „чувајте се да вас ко не превари философијом овога свијета”.

Де факто Црква је рађчинила Артемија и он је сада монах. Де јуре он сада гријеши што служи „архијерејске литургије” и обмањује лаковјерни народ.
А моја недостојност, истински, вољела би да је ово све другачије али није.
Истини се мора погледати у очи, јер Истина је сладост рајска али некада и толико болна, као жива рана, али увијек послије признавања и исповједања Истине долази рај јер је Бог Истина.

Стражби, до задњег издисаја остајемо вјерни и покорни нашој Мајци СПЦ, кад би Бог дао да још успијемо прије изласка душе из тијела, као Свети Златоусти рећи: Слава Богу за све!

...или поређење са Св. Николајем је безобразлук (са опроштењем) јер ова двојица Великана, а за мене лично (Боже опрости на смјелости) је Св. Николај највећи у лепези наших Српских Светих послије Св. Саве, јер је својим проповједима, писањем и исповједничко-подвижничким животом Равноапостолни, и на жалост још је слабо проучаван код нас, уопште. Али вријеме изучавања и прослављања овог дивног Славуја Православља тек долази.)
...

Oprostite sto porekidam vas dijalog, ai na ovaj pasus moram da reagujem. Drago mi je da je doslo vreme da se među Srbima ovako lepo govori o „Deda-Vladiki” i da je sve vise onih koji ga prepoznaju po onome sto on zaista jeste.
Međutim, vidi se da ste mlad covek i da ste do skora sedeli u kupi Bogoslovskog fakulteta, te govorite iz knjiga koje su vama bile dostupne ili predavanja koja su vama predavana. Ima još mnogo toga sto nije uslo u te knjige i sto nije receno na tim predavanjima, a mi koji živimo na americkom kontinentu i još vucemo secanja na zivog coveka Nikolaja, malo drugacije pamtimo ili živimo sa onima koji to pamte.
Ne mozete ni da zamislite kakva je hajka bila podignuta na ovog coveka, samo zato što je veci od onih koji je dizu, bolji i Bogu ugodniji. Na stranu komunisticka država, ali morate znati kako su ga proganjale crkvene vlasti koje su se krile iza komunjara, a naročito jedna sacica naroda koja se krila iza tih i takvih „dvoglavih” vlasti. Na kraju, Deda-Vladika je proteran iz srpske zajednice da bi umro među Rusima, a na uporne pozive da se vrati oglusio se, ne zeleci čak ni da im odgovori. Otisao je uvredjen i zgadjen do groba! Posle svega sto je učinio za svoj narod, posle svih proganjanja i zla koja je podnio za taj narod, taj mu narod i njegova zvanicna Crkva okrecu ledja i pljuju po njemu.
Malo iza toga dosao je raskol koji je podelio Crkvu na dva dela. Bilo je tu mnogo krvavih glava, miliona dolara potrosenih na sudove i advokate, hapsenih i prebijanih... a danas mladi gotovo da i ne znaju da se uopste desilo, naročito tamo u Otadzbini.
Tako će se isto danas-sutra desiti sa Artemijem i šta onda? Neki buduci samor će ponistiti odluke ovog sadasnjeg i šta onda?
Ostace samo ove reci negde zapisane i oni koji su se „pracali protiv bodila”. I ostace velike posledice na dusama onih koji možda tada vise neće ni hodati Zemljom...

Масон Стева горе написа: ''Владику Артемија су рашчинили али до сада нико није изашао ни са једним јединим доказом да је он прекршио било који Црквени Канон, закон или било шта''.

Нажалост и ја сам имао поверење у монаха Артемија, ондашњег епископа, док је дотични још био владика и долазио, ономад, у Канаду са оним менаџером Дејаном Виловским. Тада је замољен да преда, не тако велику количину канадских долара, једном манастиру у Србији, што је и обећао тадашњи владика и новац предао тадашњем монаху Виловском, али нажалост тај новац НИКАДА није стигао до тог манастира!!!

Да ли је то Виловски себи стрпао у џеп, без Артемијевог знања или не Бог зна!

Али новац никада није предат намењеном манастиру! Тачније новац је украден!!!

Толико о, наводном поштењу Дејановом и Артемијевом!

Па на страницама СербианКафеа су се неки из ЦШО Нијагара хвалили да су масони, тачније: да су чланови шкотског масонског реда и да су уједно чланови црквене управе у Нијагари.

Мало претражи по овим дискусијама и само ће ти се касти масон-Стивене...

И шта велиш за пресуду У Хамилтону: ''Naime na sudu grada Hamiltona u sudjenju koje je pokrenula „stara” crkvena izbacena uprava kako čujemo sudija je presudio da je Eparhija i njen vladika ne moraju da daju nikome racuna, da mogu da smene koga žele i da je njegova zadnja reč neprikosnovena...''

Даклем, све ваше приче и лажи о Георгију падају у воду... јер је канадски суд пресудио да Георгије није крив ни по чему...

Да, Артемије је крив.

Није предао неколико стотина тричавих канадских долара једном манастиру у Србији, иако је обећао! (Он или његов секретар су украли те паре, сад им је џаба објашњење како су тим и сличним парама плаћали лобирање у Америци за српску ствар... као да неки владика или монах треба да лобира за српску ствар по Америкама... ваљда је посао владике да спасава поверене му људске душе од греха и ђавола и да их приводи Царству Небеском, а Артемије се искључиво бавио ''царством'' овоземаљским, стога је стално путовао по Америци и бавио се политиком... па је и зглајзао са политичких шина у Дубоки поток ...)

А Стева-канадски питон, (наравно, сад ће Стева лагати да он није лично себе називао канадским питоном по интернету,) је импресиван лажов, јер кад канадски владика добије на суду процес против шаке безбожника, тада Стева ћути и брбља о којекаквим другим темама и дилемама, а када канаЦки суд пресуди против владике Георгија, иначе највећег и најгрлатијег Артемијевог браниоца од свих епископа, јер бранећи Артемија, најлакше се брани сам... Јер Артемије и Георгије су познати да највише воле паре од свих владика...

Одговорио сам вам Стево, али ви нисте схватили.
Ваше питање је нелогични: јер сте поставили питање да ли бих ја признао нешто што не може бити.
Када се све сабере и одузме, дође се до закључка који је данас као изјаву дао владика бачки Г. Иринеј:

- Crkva se u javnosti često poistovećuje sa organizacijama kakvih je na hiljade, dok se Sabor doživljava kao jedna od demokratskih procedura. To je pogrešno - rekao je u svojoj besedi Irinej. - Nekršteni i ljudi koji ne veruju u Boga, zbog toga, često sebi daju za pravo da Crkvi dele lekcije i uče je šta da radi.

Извор: Вечерње Новости.

То је проблем.
У том грму лежи зец. Кратко и јасно. Стево, када би вам се предочили докази који постоје против Артемија, ви би побијали те доказе. Реплика на реплику. Случај са Артемијем траје одавно и кулминирао је, а он је потпуно самим собом начинио преседан и личну катастрофу садашњим дјеловањем својим.

Да, на вашим теразијама „правде” налази се Артемије насупрост СПЦ или Синоду и Сабору. Испада да је СПЦ неозбиљна институција или још гора организација.
Требају они сада из СПЦ да доказују пастви како је Артемије крив? Тек би то била права сапуница са тв екрана.
СПЦ има своју организацију која се треба поштовати.
Ја вам рекох, да ја знам да је Артемије крив и да постоје докази, бројни - црно на бијело. Е, сад кад би вам их показали, ви би могли рећи то је фалсификат и то не доказује ништа. Класичан суд и рочиште. Међутим то је Црква а не земаљски суд или било која институција.

Монах Артемије се сада само може покајати и своје преумњење принети у Цркву. Друго ништа. И неће бити упамћен као Св. Јован, Николај или Јустин, него као они који су изашли из Цркве и чинили кршење Црквеног поретка, ако се не покаје. Бог и њему и нама дао покајање.

Вјеруј алапачо, и не брини.

Пријатно.

Pomaze Bog!

Sljedeci put kad Crkva treba da kanonizuje nekog svetitelja, obavezno da organizuje javnu tribinu i da u roku od 14 dana dopusti svima i od svakle da podnesu zalbu.

Malo je apsurdno, zar ne? Ali, nije ništa apsurdnije od tog tvog zahtjeva da za bilo koje druge odluke Crkve, ona mora mora da trazi saglasnost javnosti.

Tempa izguli prste pisajuci da je Crkva Tijelo Gospodnje koju prozima Duh Sveti, koju Godpod vodi. Čak i da odluke vladika nisu ispravne, Gospod će sve to ispraviti („...ispravi puteve naše...” kaže molitva).

Ko vjeruje u Boga, ko vjeruje da je Crkva Tijelo Bozije, tome ne trebaju opravdanja za Crkvene odluke - nego ih s vjerom prima i postuje.

Господ Исус Христос каже: По плодовима њиховим познаћете их. Артемије показује сада плод свог дјеловања - иако под забраном он служи „архијерејску литургију”. То је катастрофално, али за њега и његове сљедбенике.
Када би кренуло са „истјеривањем правде” многа питања у Цркви била пи права Пандорина кутија и Црква не би била Црква, да та питања рјешавају они који зато нису надлежни. Црква је таква организација каква јесте, свидјело се то некоме или не.
И на крају крајева, шта то смета Србину Православцу да пости, исповједа се и причешћује? Смета му ако он има свој стил живота и личне проблеме које себи не признаје. А ако прихвата Цркву добија Благодат Божију јер пости, исповједа се и причешћује. Не брине се за „бриге свијета” него за своје спасење, знајући да Господ Исус Христос крмани лађом Цркве и да ће она надвладати све до краја времена. „Врата паклена јој неће одолити”. Нећу да вас питам; да ли вјерујете у ову тврдњу, него ћу написати да се надам да вјерујете у Спаситеља Господа Исуса Христа, Оца и Духа Светога, те да је наша Црква, Црква Божија у којој задобијамо спасење. Одатле се полази даље. Ако се не вјерује у ово, онда је бесмислена даља дискусија.
Ако се вјерује у Бога и Његову Цркву, која је, успут наша Црква, зашто да се занимамо надлежностима које нису наше него црквене.
Стево, требали сте бити свештеник или епископ па се у Цркви борити и занимати Истином, овако Ваше инсистирање може прерасти у прелест и заблудно стање, јер на основу вашег негативног искуства у Канади ви имате један контроверзан став према својој СПЦ и питање је право - да ли ви признајете вашег надлежног епископа и свештеника, или?

Ja mislim da pogresno koristis primjer svetog Jovana Zlatoustog.

Prilicnije bi bilo reci, gle kako Duh Sveti ispravno vodi Crkvu. Iako sveti Jovan Zlatousti bjese lažno optuzen od vlasti i od nekih vladika (ne osudi njega Sabor), Gospod ga proslavi kao najveceg. Ispravi (i ispravljace) Gospod pogresku ljudsku.

Христос лагано корача-пише Св. Николај, и: Божија правда је спора али достижна.
Стево, колико се сјећам (надам се да не гријешим), ви сте човјек у пензији тј. зрелим годинама живота. Из вашег излагања се види да тражите аргументацију и доказе- у реду - то је људски и исправно.

Први Архиепископ Српски је за свог налседника одредио Св. Арсенија Сремца, а не црквено-народни сабор. Даље у историји СПЦ патријарси и владике су се бирале у Цркви, избором и гласовима епископа, истина били су ту и мирјани-лаици, који су живјели у Цркви. Под различитим околностима, пошто је код нас било превеликих турбуленција у историји постављани су епископи и сами патријарси, а све по Богомудром промислу Божјем. Нпр. Патријарха Макарија на престо обновљене Пећке патријаршије поставио је Мехмед паша Соколовић - његов рођени брат.
Тек се СПЦ објединила 1920 године, све епархије у састав Српске патријаршије, и то не због тога што то Црква није жељела, јер се никако није могло.
Српска Црква је увијек у историји носила Крст свог народ и сачувала његов идентитет до сада и сачуваће оне који су у њој. Питање је шта је са нашим генерацијама које су рођене у САД, Канади, и било гдје по свијету који нису у Цркви и не говоре Српским језиком - велика већина од њих су асимиловани људи надлежне државе а често пута и религије.
Можда је то проблем којим се требате више занимати Стево, него са Артемијем, јер тај проблем са вашим спасењем и животом Православног Српског вјерника у Канади, везе нема.
Сада се ради на претпоставкама, ви претпостављате да је Артемије неправедно рашчињен. Претпоставите да је праведно рашчињен. Онда вам не требају докази. Ако под претпоставком да је неправедно осуђен прилазите доказима против њега у историји његово епископствовања, ви прилазите „случају” са предубјеђењем да је он невин.
СПЦ, рекох вам, као Мајка а не као маћеха, не износи доказе против њега јер се „прљав веш” не износи из домаћинске куће, и монаху Артемију је стављено до знања да се он прихвата назад у Цркву и врата су му отворена за повратак. То је тако, а ви претпостављајте како год хоћете.

Паралела између Артемија и Св. Јована Златоустог не стоји и поређење њих двојице нема никаквог смисла. Ви као да не читате шта сам вам писао. Св. Јован Златоусти је био свргнут , не од канонског сабора и Цркве и убрзо је тај „сабор” осуђен у Цркви и назван „разбојнички” јер је сакупљен од контроверзних и наметног патријарха и епископа. Знате, Визнатија је у то вријеме била у полету духовно Православном и монаштво је било експанзивно што се тиче броја- а самим тим су кренуле јереси, борба са јересима, Васељенски сабори и организација Цркве. Не требате заборавити да је тек 313. године Хришћанство добило слободу Миланским едиктом и да је Св. Јован живио недуго послије Миланског Едикта Св. цара Константина- дакле; Црква је кренула да се организује, своју земаљску организацију. Не можете сада да причате и манипулишете, и искривљено поредите СПЦ са „разбојничким сабором”- то је хула на Цркву! Свидјело вам се или не. Јер ви упорно пишете и поредите данашњу СПЦ са ондашњим наметнутим људима, који су убрзо послије тог њиховог саборовања осуђени од Цркве коју су чинили Свети. Без обзира на неправду која му је учињена Св. Јован Златоусти је прихватио свој Крст и знао је ако неправедно страда „да ће бити велика плата ваша на небесима” (Блаженство). А Артемије ЗНА, вјерујте- ЗНА да је праведно рашчињен и опет не прихвата економију онога чему га је учио Св. авва Јустин- а то је ОДАНОСТ Светосављу и Цркви својој, Мајци којој се ЗАКЛЕО да ће бити вјеран до задњег издисаја., него ено га у Љуљацима заједно са грешним Милојем, Дејаном и осталом братијом љуља неке неканонске и скарадне службе, које Богу угодне нису. Намјесто да је понио и носио свој Крст. То је избор, уосталом, свих нас. Оданост Христу и Цркви Његовој или љубав према гордости и исповједање безбожне науке која је неслога, немир, мржња, опадање, завист...

Од мене толико, мислим да је и превише. Бог нам на помоћ! Стево, лад, Стражби, Јосифе, Бог вам свако добро дао, а свима заједно да се покајемо, да „се сложимо, обожимо и умножимо” (Св. Николај Жички).

:)