Kada si već i vjenacni i krsteni kum svom prijatelju zašto da onda i on ne bude tebi?Pravila pisanih i nepisanih ima gomila držite se svoje glave i svoje pameti .Pozdrav i svako dobro!

Pomaze Bog!

Možda najbolji savjet koji se može dati je ovaj sto je Tempa dao.

Što se tiče „ne valja se” savjeta, nisu oni svi zbog vjere. Mnogi od tih savjeta imaju i prakticnu pozadinu, pa i ovi što se tiče kumstva.

Kumstvo, duhovno srodstvo, je neotkloniva prepreka za brak. Kada se živilo u manjim sredinama, i kada se zenilo najdalje iz drugog zaseoka/sela, kumstvo je smanjivalo broj potencijalnih bracnih drugova. S toga su česte pojave „starog kumstva” gdje jedna porodicu kumuje drugoj preko nekoliko generacija.

на жалост, тако сам се на стару именовао, али далеко сам ја од теолога јер „није теолог ко усаврши знање него онај ко се зна Богу молити”...

„у ком смислу је кумство духовна појава”?- тако сте, чини ми се, поставили питање.
То је Ваша констатација „кумство као духовна појава”, а ја би прије рекао кум- као духовни сродник.
У том смислу се кумовање на крштењу може посматрати; кум (који испуњава услове да буде свједок Православног исповједања вјере на крштењу) свједочи и исповједа своју вјеру читањем Символа вјере и постаје духовни сродник са кумчетом. Његова дужност и јесте да се стара за кумче у смислу вјерског образовања, да од малена се стара да његово кумче ходи стазама „страха Господњег”, и утичући смирено на родитеље да се кумче редовно причешћује а када стаса да почне постити, исповједати се и даље се настављати „хранити на свијету најсветијем пићем”...
Ово духовно сродство у нашој Цркви је још ближе него крво, јер је „духовно” и повезано нитима Духа Светога- значи нераскидиво. Кум увијек остаје кум, без обзира на људска скретања.
И свакако КУМСТВО је и препрека за склапање брака између потомака кумова.
Закључак:
КУМ је свједок исповједања вјере за кумче. Кумовање се збива у Светој Тајни Крштења и то је најбоље свједочанство, велика част човјеку, јер исповједа своју вјеру у Господа нашег Исуса Христа и учествује у великој тајни када се онај који се крштава облачи у Христа, зато се на крштењу и пјева пјесма: Ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте! У смрт Христову и васкрсење Његово, крштени у име Оца и Сина и Светога духа. Амин.

Кад помињете укрштање куства, тј. узајамно кумовање, знам сигурно да је то понегде забрањено... чак бих смео да кажем да се и свештеници тога придржавају. Наравно, ради се о народним обичајима.

Сећам се да је раније отац Нешо овде писао о томе.