За нас Србе Косово је мјера, испит и Светиња којом смо (већина) од малена задојени. Није мит него истина да је Кнез Лазар 1389. године на Косову пољу бранио Европу од отоманских хорди, и као цар Леонидас Српском народу подарио једну живу легенду- о свјеснок жртви за Бога- јер„ не мјерим са колико људи браним него колику Светињу браним”, рекао је Свети кнез Лазар.
Од тог свечудесног догађаја до данашњих дана, Косово је опјевано, било је нада обнове, и у пропасти Српске државотворности, на Косову и Метохији Пећка Патријаршија наново је уливала Србима наду на обнови Немањића Краљевине, коју је основао Свети Сава. Зато су Срби, ма гдје живјели од малена од својих бака слушали народне пјесме о Боју на Косову, о Милош Обилићу, о издаји- од малена нам је и вијековима уливано частољубље, истонољубље, људскост и храброст али Христољубље изнад свега.
Данас када су наши европејци (по сваку цијену) потписали договор са албанским сеператистима, ја сам тужан и осјећам још један пораз и понижење нашем народу, Отаџбини, и још једно изругавање Светињи.

Бога има, и свако може како хоће, али не колико хоће.

„Оста Милош без икога свога на равници поља Косовскога... ал јуначка глава Обилића неда главе без крвопролића...”