Ovo je moja trenutna prica i stav, vidjenje lične situacije i potreban mi je ljudski savet šta i kako dalje. Već sam par puta bila u nedoumici da popricam sa svestenikom oci u oci o ovome, ali sam uvek izvrdavala jer me je iskreno blam. Radi se o međuroditeljsko/decijem odnosu- Ja-Moji roditelji. Ja sam već odrasla, zrela osoba, vodim porodican zivot, malo imam problema, ali gde njih pa i nema u danasnje vreme. Imam povrsan odnos sa roditeljima i pricam upravo o tom poljuljanom odnosu jer kako se god okrene, ispadam vise ja njima roditelj nego oni meni. Za mene je to veliko psihicko opterecenje već decenijama a sama i nisam bas nešto stara. Naime, moji su razvedeni već 15-ak godina a i pre toga su se uvek svadjali, ponekada i tukli ispred nas (dece). Majka nas je napustala mnogo puta kako bi zadovoljila svoje potrebe za slobodnim i lagodnim zivotom. Otac... pa, on nikada nije ni bio otac. Ono sto jedino znam od njega su bile batine kojima je lecio sopstvene frustacije zbog moje majke. Pio je dosta i svi smo ispastali zbog toga. Odgojili su me baba i deda, u stvari. Oni su mi bili roditelji, ali opet i sa njima nikada nisam imala prisan osecaj da im sve mogu reci i pozaliti im se. Dalje, ja se stvarno izvinjavam sto sve ovo pišem, ali meni je stvarno potrebna pomoć jer ne znam sama drugacije.
Otac, vidjamo se kada ga pozovem, kada ga ne pozovem nedeljom na rucak, on obično digne nos jer je uvredjen, ne vidja unuke itd. Nikada se, npr nije setio da uzme unuke i izvede ih do parka ili sladoled ili sto drugo. uvek je bilo samo „eto, ja sam dosao da se malo poigram, rucam, i odem” cisto da se zove da deca imaju dedu. Znaci samoinicijative nikada nije bilo ali zato prebacivanja kada ja radim 6 dana u nedelji i taj jedan dan imam da se malo odmorim bez da usluzujem još i goste. To nikada nije hteo da razume već samo „ja pa ja”. Sa njim imam suvoparan odnos. Tek od kako imam rođenu decu, znam šta je biti roditelj i znam da bih za njih i planine pomerila. Da samo razjasnim, nemam nikakvih koristi od njega niti to ocekujem/tražim.

Majka, pa ne znam, ona ima super kontakt sa svojom majkom, mojom babom na cemu im zavidim. Nikada nismo bile toliko bliske jer smo dosta razlicite. Ona me je ostavljala nebrojeno puta i kao dete sam uvek ceznula za njom. Znala sam za njene ljubavnike jer mi je sama to pricala (!) i sada kada gledam u svoje detinjstvo, pa ničeg lepog ne vidim sa njima. Kada sam bila prvi razred osnovne, otisla je preko i opet nas ostavila. Uh, kako to boli. ne secam se detalja, kada je prvi put otputovala a treba da mi bude urezano u secanju, secam se samo cekanja, da se vrati, zagrli me. Živela sam za te dane kada je dolazila. Svoju „ljubav” je nadomestala poklonima, novcem... Hej, mama, ti mi trebaš sve vreme! Uzasno!
Sada je opet slobodna, posle dugogodisnje veze sa nekim debilom koji je samo iskoriscavao. U periodu je kada izlazi vikendom, dolazi kuci u 6 h ujutru. Celu noc boravi sa budalama poput nje, u zadimljenim prostorijama a ona sama je već dugi niz godina dijabeticar i asmaticar. UVEK je bila sve nešto neizzivljena i to njeno vise tinejdjersko ponasanje nikada neću moći da shvatim. Nije joj zdravstveno dobro a sama se ne trudi da joj bude bolje. Ima krug ljudi oko sebe koji su orijentisani samo na materijalno i telesno, duhovno je totalno zanemareno. Žena je u teskim depresijama a ne želi to da vidi. Sa njenim zivotnim stavom i nezaineresovanoscu me izluđuje. Kao da je malo dete. Trebala je neke rezultate da podnese zbog pomoći koju treba da dobije na svoju bolest, ona ništa to nije uradila a sama zakazuje termine. Vise od 2 meseca je znala šta joj je potrebno i nije uspela da zakaze kod neurologa. Vremena ima na pretek ali ona tako skitunja od jedne drugarice do druge, one dolaze kod nje i mislim, onda dodje kod mene kada treba nešto da joj prevedem i kada je već 5 do 12. Mene to izluđuje! Navikla je samo na gotovo i ako to nije ispunjeno, onda se ljuti. Sada, vi svi koji ste ovo procitali, recite mi, kako ja uopste, pored svega ovog napisanog (a ima još x nenapisanih stvari), mogu da postujem svog oca i majku svoju kako se nalaze a da sama ne osuđujem, ne razmišljam zlobno itd itd.