Стево,
истина је да је овај филм још један у низу- којим се црне и сатанизују Срби- и свакако да је он безвриједан као и остали исте поруке - лажне.
Истина је да ми не требамо и не можемо бити равнодшни, као Срби, када још неко „опали метак” у нашем смјеру, без обзира јели прави или је петарда.
Филм „Парада” који су снимили Срби, је отварање још једне жалосне теме у који би могли стрпати (слобондо) и филмове „Свети Георгије убива аждаху” (за који сам у почетку мислио: ево коначно да снимимо један филм о Првом свјетском рату и страдању Срба,,,а оно- Боже сачувај) и филм „Чарлстон за Огњенку” - који почиње о страдању Срба у Првом свјетскомр ату и у наставку нас приказује као манијаке, психопате, најнижа покварена бића - благо речено - УЖАС.
Сви ти филмови као да су „скувани” у истом лонцу и за мене нема разлике међу њима. Проблем је што се они гледају и гледаоци и који не мисле и не баве се њима толико - ипак им у подсвјести остају слике које нагрђују и обесвећују оно што је најсветије - Бога, част, поштење, образ и истину...
Када је снимљен филм „Борат” којим су Јевреји исмијали Казахстан- Казахстан је - као држава реаговао и осудио исмијавање свог народа. Мало ко је у овом биједном остварењу примјетио да се у моменту исмијавања човјека као иконе Божје почиње пјевати ОЧЕНАШ - и то по мелодији нашег Стевана Мокрањца! Како то? Јели то случајно?

Још је Хитлер у своје вријеме схватио моћ Биоскопа- као пропаганде- данас је та пропаганда усавршена, јер се кроз ове компјутере- што их користимо - бави и конотролисањем ширих народних маса - нпр. као у Либији - револуција ширена преко Фејсбука и твитера, или сада у Сирији - и они који имају мањи дијапазон видика- устају, скачу против самих себе и слично главном им инспиратору обарају своје биће и идентитет- ... погледајмо шта је сада Либија- хаос и распадање, а Ирак, Афганистан и остали експерименти као да су већ давна прошлост.

Ми се требамо у свом овом безумљу новог поретка- једноставно вратити потпуно Господу Исусу Христу и Јеванђељу, покајању и Светом Причешћу. Ту нам је спас. Мир и правилно расуђивање- без мржње и осуде.
Нека содомосити и гомористи парадирају и поносе се својом смрадном слободом, ми се смиримо у Христу и лагано за Њим пут Голготе... јер „без Голготе нема Васкрсења”!

На питање шта да чинимо, одговорио је Свети Николај Жички кроз једну молитву гдје каже: Пролазе поред нас и ругају нам се а ми се кајемо у свом богопознању... Супротно очекивању и логици људској- када вас прогоне ви благосиљајте (како рече Господ Исус Христос)и даље: блажени сте када вас прогоне и метну на вас свакојакве рђаве ријечи мене ради, радујте се и веселите се јер велика је ваша награда на небесима.И владика Николај каже- „Благо човјеку који са стрпљењем и надом на Бога подноси сва страдања у животу. Његов један дан претегнуће на мерилима небеским мјесеце и године безбожника који, или се весели без страдања, или страда без стрпљења и наде у Бога.”
А Бог „неже допустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај да можете поднијети”м(1 кор,10,13).

На нам је да пред Господом преиспитујемо себе- да ли ми страдамо због наше богоносноти или можда због своје богоодступности. Мислим да је и једно и друго, јер ми Православни смо крштени у име Свете Тројице, потомцу Мученика Христових, и имамо богоносност- али сигурно је и доказ су и ово што сами себи чинимо да је у нама богоодступност- због гријешног стила живљења. Сваком од нас треба покајање.
И сви требамо кренути не од других него од себе- управо како је показао Ф.М. Достојевски у лику Димитрија Карамазова који Православно исповједа када узвикне: Ја сам крив за све и свакоме на овоме свијету!
А то каже и Свети Николај када каже: када кренеш да размишљаш о свијету и другима, врати се на самог себе, и Свети Серафим Саровски га надопуњује: смири (спаси) самог себе па ћеш спасити стотину око себе.
Нека нам сатанске игре, удари и лажи буду на утврђене вјере, да они који нису имали вјере да је стекну а они који је имају да још више ојачају у вјери.

Стево, колико сам досад схватио из наших дискусија, ви сте човјек у пензији, дакле, старији од мене и не бих да више улазимо у расправе. Ја сам вам написао мој став у вези погледа и схватања СПЦ као и Цркве Православне. Нашој СПЦ, Мајци мученичкој и напаћеној, која је непрестано на путу Голготе не само да гајим оданост него и љубав, и тако ће бити до моје смрти. Свештенство и више и хијерархијски ниже поштујем и не интересујем се „истрагом”- Бог све зна, а ја им желим све најбоље. и шта год затреба- увијек ћу помоћи и дати за нашу Мајку Српску Православну Цркву.
Сматрам да су поуке Св. Николаја Жичког, и свих других Отаца пут остваривања практичног живљења у Цркви- без упознавања Православља кроз ОЦЕ и њихову Јеванђелску науку и исповједање вјере, ми не можемо практично ни жевјети као Православни Хришћани- познавати вјеру нашу ИСТИНИТУ, исповједати је и стицати ЉУБАВ Господа нашег Исуса Христа.
Опростите, али ми се чини, да је то проблем код вас- што сам досад стекао утисак.
Сјећате се из бивших наших дискусија, ви сте писали неке ствари из вјере, а произносили римокатоличко учење и схватање (јеретичко), а да нисте то знали, јер нисте довољно били упознати са Православним учењем-исповједањем вјере. Жао ми је што сам вам рекао да исповједате јере тада- али тако је било: не замјерите. Ништа то није било са злом намјером- него као и сада, да се поучимо и схватимо неке ствари. Јер „Човјек се учи док је жив”. На једном мјесту Ф.М. Достојевски каже: „Ми требамо дати духовност Западу а преузети њихову праксу”- то је савршена комбинација...замислите кад би Немци примили Православље било би исто што је о. Пантелејмон Хиландарски (Немац по нацији) урадио у Јовањици Хиландарској! Од руине је направио дивно пристаниште и све маслине и ливаде средио и уредио.
Практично богословље и живљење у вјери тј- У Христу се остварује кроз практиковање непрестане молитве („Молите се непрестано”-Св. Ап. Павле; „Ја спавам а срце је моје будно”-Пр. Соломон) тј. кроз непрестано сјећање на Бога, јер ако се ми сјећамо непрестано Бога, и ујутро са Њим се будимо, и на посао ходимо, и на вече лијежемо сјећајућ се Бога Који је ту са нама, ми у ствари и пребивамо у непрестаној молитви и практикујемо богословље и Јеванђеље Христово. И у таквом духовном пребивању, стојећи пред Богом ми се старамо о свом понашању и бринемо се да не погријешимо ни према Богу ни према ближњима... и схватамо да су сви људи добри („Светима је све свето”- Св. апо. Павле) да је наша планета коју је Бог створио дивна, и да се имамо радовати Васкрслом Господу, без обзира на неправду коју наноне људи који су обезбожени, јер „земаљско је за малена царство” и „ничија није до зоре горила” а „небеско (царство) је увијек и до вијека”.

Нека нас Господ помилуј и подари нам покајање да се запостимо у Васкршњем посту „добрим подвигом подвизавамо”, „главе невидљивих змија скршимо” и „побједницима се на крају назовемо” од нашег Бога и Спаситеља.