Рано јутрос, потрчах, пожурих, да обавим неке ствари прије одласка на Свету Литургију. Таман сам се наоштрио, наљутио, кад одједном пред полазак у Цркву; нека радост ме проже...
Света Литургија прође предивно: свештеник исприча како је Свети Сава међу Србима што Свети Јован међу људима... Радосна ми би Литургија.

Побједи Ђоковић за финале, побједише ватерполисти наши и побједише рукометаши... и тако ми малени народ а имамо принца монаха и Свеца и оца његовог краља а калуђера Светог, ... народ Српски „тврд је орах воћка чудновата, зубе сломи ал га не поломи”...

Срећна слава Свети Сава! Његовим молитвама Господ нам дао радост у Христу, и да се „сложимо, обожимо и умножимо”!

ПС. Нашим дивним спортистима још много успјеха и предлажем им свима да почну да славе Светог Саву!