„Црној реци” нисам тукао ради личног задовољства, али понекад је штићеника неопходно истући за његово добро


ЛОЗНИЦА - Све је исто, ал’ лопате нема!
- Никад нисам престао да се бавим спасавањем душа оних који су на свом животном путу посрнули. И после хајке која се водила против мене, кад сам оптуживан да сам батинаш и силеџија, нисам одустао од своје мисије и још увек помажем зависницима да се покају - почиње своју причу ексклузивно за Курир протојереј Бранислав Перановић, управник центра за одвикавање од болести зависности „Сретење” у Јадранској Лешници.

Отац Бранислав је јавности постао познат пре три године, кад се појавио снимак из рехабилитационог центра „Црна река”, где је такође био управник. На том снимку јасно се види како он и његов сарадник туку своје штићенике лопатама и песницама. Један део јавности био је згрожен, док је други подржавао овакве методе лечења наркомана.

- Јавност увек тражи жртвено јагње и ја сам прихватио ту улогу зарад очувања кампа. Јесам грешио, али морао сам. Батине не одобравам, имам одбојност према свакој врсти силе, али понекад је нажалост неопходно истући штићеника за његово добро. У „Црној реци” никог нисам физички кажњавао ради личног задовољства, већ искључиво за добробит штићеника - објашњава отац Перановић и додаје да батине као средство лечења више не користи. Уместо тога, увео је рад са зависниковом породицом, која му кроз разговоре пружа подршку и помоћ у излечењу.

Отац Бранислав каже да је суђење против њега завршено и да је имао огромну подршку својих штићеника, њихових родитеља и шире јавности. Он очекује да ће суд пресудити у његову корист.

Бранислав Перановић такође наводи да се од немилих догађаја у његовом животу и раду ништа није променило. Место управника рехабилитационог центра „Црна река” напустио је самоиницијативно пре три године, а на позив владике Лаврентија из шабачке епархије 2010. дошао је у Јадранску Лешницу, где је наставио своју мисију.

- Центар је ургентног карактера, јер примамо младиће који су тешкој кризи, како оне који се сами обрате за помоћ, тако и оне који не желе да се лече. Тад, у договору с родитељима, проналазимо најбољи начин да их доведемо у камп. Рад с наркоманима је комплексан.
Желимо да их преобратимо, да увиде своје грешке, да се постиде и покају и поврате изгубљено достојанство, што је тежак посао. Ово им је прилика да поправе шта су покварили, па се често дешава да после боравка код нас постану бољи људи, с исправним системом вредности. Како бисмо били сигурни у квалитет излечења, увели смо и патронажну службу, која обилази све који су завршили боравак у центру - каже протојереј Перановић и истиче да никад неће одустати од рада са зависницима, јер је, како каже, „то насушна потреба и његова мисија”.