Епископ Данило Крстић је рођен 13. маја, 1927. године у Новом Саду као Славко Крстић у благочестивој породици православних хришћана, оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић.

Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.

1946. године започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана.

1947. године уписује упоредну књижевност на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену студирајући техничке науке.

1953. године враћа се у Париз и уписује на Православни теолошки институт светог Сергија Радонешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог завета, у јуну 1958. године, код чувеног професора, владике Касијана Безобразова.

1958. године, септембра месеца, руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рад на докторској дисертацији Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља на Богословском факултету Харвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.

1960. године на Бадње вече, по благослову Српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага и добија име Данило, по светом Данилу II архиепископу српском.

На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру бива рукоположен у чин јерођакона.

1962. године рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку.

1968. године постаје доктор теолошких наука.

У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града.

1968. године враћа се у отаџбину. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте.

1969. године, у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха.

1984. године постаје администратор будимски.

1988. године изабран је за епархијског Архијереја епархије Будимске, столује у Будимпешти.

1990. године 7. октобра, устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског.

Један је од оснивача, првих професора и дугогодишњи декан Академије за консервацију при Српској православној цркви, основане 1993. године.

Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993 - 1997).

Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји.

Сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Опело је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.