Сретна Слава Свима Који Данас Славе

Данас,27. октобра, је празник код нас веома поштоване светитељке, преподобне Параскеве, у народу назване свете Петке, Петковаче или Петковице. Негде овај празник зову Пејчиндан.
Света Петка потиче из Грчке, рођена је недалеко од Цариграда у 10. веку. После смрти родитеља повукла се у околину Јерусалима, где је деценијама водила подвижнички живот. Вратила се у родно место пред смрт. Њене мошти су потом однете у Цариград, одатле у бугарско Трново, потом је чувана 125 година у Београду, у цркви на Калемегдану, а од 1641. налази се у Румунији, у граду Јашију.
Било је бројних теза о њеном српском пореклу. Ово је научно одбацио чувени историчар, архимандрит Иларион (Руварац). Ова тврдња васкрсла је и између два рата, а и данас има присталица. Међутим, за хришћанина порекло светитеља уопште није битно. Важни су живот и подвизи, чуда и све оно што га је учинило светим. Тако је и ову светитељку прославио њен подвижнички живот у пустињи, безбројна чуда која је учинила после блаженог упокојења, а чини их и данас.
У Румунији је света Петка најслављенија светитељка. Стотине храмова њој је посвећено. Култ светитељке, је такође распрострањен у Бугарској, Србији и Црној Гори, Македонији, нешто мање код Грка и православних Албанаца, а код Руса веома мало.
Свету Петку код нас посебно поштују жене, обраћају јој се нероткиње, а и остале у разним животним недаћама. Њеним даном сматрају петак, јер је светитељка вероватно на тај дан рођена, отуда јој и име. Тог дана не раде одређене послове, посте, посећују цркве и моле се св. Петки. Широм Србије много је водица и капела посвећено мајци Параскеви. Подигнуте су у знак захвалности за молитвену помоћ неком од верујућих. Та су места центри бројних ходочашћа нашег побожног света. Бројни су и родови који данас славе своју крсну славу. Она се сматра првом у низу јесењих слава. 
* Дилему да ли је света Петка Српкиња или не, разјаснио је још 1873. славни српски историк, архимандрит Иларион Руварац, у свом чланку у Летопису Матице Српске, бр. 115, под насловом „О раду Милоша С. Милојевића у Гласнику”. Коме овај летопис није при руци, може наћи Зборник Илариона Руварца, у издању Српске Краљевске академије, од 1934. године.
Ту архимандрит полемише са недовољно ученим историчаром Милојевићем, који је у то време из све снаге у својим чланцима тврдио да је св. Петка по пореклу Српкиња. Руварац овог аутора означава „шарлатаном” и износи бројне доказе да његове поставке нису тачне. Ма ко пре или после њега другачије ставове износио, архимандрит Иларион ипак остаје најпоузданији аналитичар ове, као и многих других историјских недоумица.
Има мишљења да је ова светитељка посебно заштитница нероткиња. Додуше, њен култ је веома распрострањен код жена, али никада Црква није њу препоручивала за молитве женама које чезну, а немају свога порода, тим пре што је сама била монахиња и девственица. Жене са овим проблемом пре би се могле обраћати оним светитељима који су били у браку и имали су сличну недаћу (свети Јоаким и Ана, праведни Захарије и Јелисавета и др.), у којој им је Бог помогао.