Не бој се - нисмо сами, Бог је с нама! Човеку кад у тешком тренутку, или послу било каквом, прискочи други човек да припомогне - неупоредиво је лакше. А камо ли тек кад је Бог с нама. Обрати се Створитељу своме са молитвом и не бој се.

А због чега си у очајању? Шта је то што ти одузима НАДУ и ПОВЕРЕЊЕ у Бога? Шта мислиш о детаљној исповести?

„Даркест реквијем”, има сигурно негде близу православна црква и иди, олакшај душу, посаветуј се. Промени и начин живота. Устани рано ујутро, зором, па ослушни како „гори земља” од пева птица. Прослављају Творца свога и радују се новом дану, па иду свака својим послом. Тако и ти, крени живети од зоре, са молитвом Оче наш - која уједно и Бога прославља и замољава за покровитељство (благослов) наших потреба за које и сами морамо засукати рукаве. Ора ет лабора - ради и моли, остало долази само од себе. Учини тако и не бој се!

Pomaze Bog!

Nemoj mnogo da cekas jer u tom cekanju stvari se u tebi gomilaju. Ispovjest i te kako pomaze i molitva za zdravlje. Otidji/zakazi sa svojim svestenikom ispovjest i porazgovaraj s njim.

Usput, svi smo mi padali u očajanja i Bogu hvala, svi smo iz njih izlazili. Ništa ne bude bez Bozijeg promisla i dopustenja.

Ко се очара, разочараће се; ко се разочара, очараће се... Једино, ко се Господом нашим очара никада се неће разочарати- Свети Николај Жички

Kad sam bila mladja često sam se pitala kako neko može da zapadne u neko veliko očajanje, i da ništa nije tako crno kao sto na prvi pogled izgleda i da za sve postoji rešenje. Međutim, kada ti se sto skocka losa sudbina, sto kada sam svojom krivicom napravis loše izbore i kada se u tvom zivotu zaredjaju gubici, na razbim planovima, licnom, poslovnom, emotivnom, u socijalnim odnosima, kada previse energije, ljubavi i vremena potrosis i ulozis u pogresne ljude,na pogresne stvari, poslove,itd., ali naročito na ljude koji ne da ti uzvrate nego te još i zgaze, kada se nosis sa egsistencijalnim problemima i pri tom se boris potpuno sam, bez icije pomoći i zaledjine, naravno da se u jednom momentu umoriti i posustati. Još ako nemas nekoga da te bar saslusa i razume, potpuno je logicno i za ocekivati da će se u jednom momentu pojaviti očaj. Ne znam šta da ti kažem sem da preispitas koliko ti je uopste potrebno ono sto želiš, što ne možeš da dobijes i zbog čega si očajna. Trazi pomoć odake god možeš, ne ostaj sama sa svojim problemima i ne povlaci se u sebe, jer je to put u zacarani krug iz koga je teško izaci.