Po meni, „mudrost zmije”, u ovom slučaju, ne znači da mi nekoga iskorištavamo, ili da - služeći se tom mudrošću načinimo bilo kakvo zlo, već da se umemo zlu odupreti, da ga umemo na vreme prepoznati i postaviti se tako da što manju štetu doživimo i mi i „napadač”.

А опет, није ли мало чудно што се мудрост змије и безазленост голубља помиње у вези односа са ближњим? Са ближњим треба бити ближањ и то је то. : )

Затим, категорије као мудрост и безазленост не могу се применити - оне се само могу бити. А, „све што си био и бићеш, ниси. То што јеси - ти си.”

Рецимо, то је мудрост змије.
Док би лад безазлено да примени речи Христове.
А, за то је потребно бити безазлен.

Закључићемо да је мудро бити безазлен, али и да се безазленост у мудрости огледа. И опет се намеће Бајац да нас подсети на онај цитат претходно.

Свакако, симулација светости - „ништа не доноси духовну корист тако брзо, као деловање против своје воље” (Авва Доротеј) - сасвим је легитимно средство у духовном животу. Неће остати без одговора, али, ако се за симулацију потражи помоћ, па још и безазлено потражи, а не због мудрости... Онда, Христос посредје! : )