Ovo je pismo koje će Vam oduzeti malo vremena, ali Vas molim da imate u vidu da ono što je za vas malo, za mene je mnogo.

Moje ime je Mirjana, imam 31 godinu i imam leukemiju. Udata sam i majka blizanaca Velimira i Vukašina, koji imaju četiri godine. Samo četiri godine, a ja već osam meseci više nisam sa njima nego što jesam.

Sada ću Vam reći kako je biti bolestan, kako je bodriti sebe; i sve strahove gurati pod tepih. Sada ću Vam reći kako je kada misliš da je sve gotovo, a u stvari, tek počinje.

Kada sam se razbolela, imala sam simptome kao i milioni ljudi na ovoj planeti. Umorna, malo iscrpljena, ali budući da su moja dva dečaka i više nego aktivna, mislila sam da su svakodnevne obaveze uzrok mom umoru. Ali, ne. Vest o leukemiji sam primila koliko/toliko mirno, spremna da pretrpim sve što se istrpeti može, samo da ozdravim, da živim. Moja porodica, muž i prijatelji su podrška, da bolju ne mogu zamisliti.

Bogu hvala na divnim doktorima i medicinskim sestrama, na Drugom odeljenju hematologije, jer bez njih ni sada ovde ne bih bila. Divne sestre, koje vam bezmalo postanu kao rod rođeni, vadile su i mene i ostale iz kriza koje normalno nailaze. A bilo je svega. Od jake hemoterapije; opala je kosa, bilo je mučnina, visokih temperatura, čega sve ne. Postojali su trenuci kada sam se pitala da li ću se mučiti ovoliko, a ipak ne uspeti, i to me je plašilo. Ali, vera i snaga su se uvek vraćale. Bila sam dežurni pozitivac u bolnici. Onda sam završila lečenje, došla kući svojoj deci i čekala rezultate za mesec dana. Osećala sam se odlično, ponovo
pravila planove za more, i sve ono što svi rade svakoga dana.

A onda, šok. Bolest je i dalje tu, lečenje je nije pobedilo, i sada kreću nove terapije, još teže, a onda transplantacija koštane srži. Nažalost, još nešto mi ne ide na ruku- moja sestra ne može biti davalac. Kako mi je bilo, ne može se ni opisati. Obuzela me je tuga, osećaj izdaje, jer ja sam verovala, i bila pozitivna.

Dani, skoro sati su bili u pitanju, za odluku kako i šta dalje. I evo, idem u Nemačku, u Flensburg, kliniku sa vrlo velikim procentom uspešnosti u lečenju te bolesti. Transplantacija i lečenje koštaju oko 180.000 evra. Mi nemamo taj novac, odnosno, imamo jedan mali deo, ali verujem da mi je dato da živim. Svi ljudi koji dolaze, prijatelji, familija, podržavaju me, i pomažu koliko mogu, vraćaju mi snagu i veru u život.
NE ODUSTAJEM, JER ŽIVOT NEMA REPRIZU!

Molim Vas da mi i vi pomognete, ukoliko ste u mogućnosti.

Jer ja samo želim malo, želim da ostanem među vama- želim da živim! Želim i dalje da budem majka, ćerka, sestra, supruga, tetka. Želim da ih gledam kako rastu, da ih naučim da u životu ne treba mnogo za sreću, da vidim kako rastu u dobre ljude.

Šaljem Vam brojeve računa, otvorenih za ove svrhe na moje ime, kod Vojvodjanske banke:

Dinarski
355000000553253596

Devizni
RS35355000320010813187

Hvala Vam, svima, koji ste ovo pročitali do kraja

Mirjana Erceg Mihailović

Aktivan je SMS broj za pomoć Mirjana Erceg Mihailovic Broj je 1782 Mogu se slati poruke sa svih mreza, a saljete tako što ukucate broj i posaljete praznu poruku. Cena poruke je 50 dinara. Hvala svima!

Sajt/Website: www.wix.com/ercegmil/mirjana-erceg_mihailovic