„Покаткад ми Бог даје часове савршеног мира;
у тим часовима ја сам формулисао сво...је Вјерују,
у коме је све јасно и свето за мене.
Ово Вјерују је сасвим просто; ево њега:
ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег,
људскијег и савршенијег од Христа.
Са суревњивом љубављу ја говорим себи да
не само нема Њему слична, него да и не може бити.
Штавише, ја изјављујем:
када би неко могао доказати да је Христос ван истине,
и када би истина збиља искључивала Христа,
ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином”.
Достојевски