Imao ja jednog rodjaka, kojeg nikada nisam upoznao... Pre drugog svetskog rata njegov otac (inače rođeni brat mog dede) je bio Predsednik opstine (tadasnje takozvane opstine sacinjavala su po tri sela). Kada je poceo rat na vrata opstine je okacio obavestenje „Opstina neće raditi zbog okupacije”. To razgnevi nove okupacione vlasti i one ga 1941 streljaju u Gornjem Milanovcu... Pred sam kraj rata 1945. godine kada četnici vise nisu bili vojska već kad su ostavljeni i izdati od svih postajali razbojnicka banda, banu u moje selo i ubiju i majku tom mom rodjaku... On kao ratno siroce, ode s partizanima i dogura visoko, visoko u sluzbama bezbednosti tadasnje nam domovine... Bio je nacelnik policijske uprave u Kragujevcu, a kasnije krupan igrac u OZNI, UDBI ili kako li se to već zvalo... Elem, tragedija koju je doziveo tokom rata predstavljala je odličnu podlogu tadasnjim peračima mozgova, pa od domaćinskog sina iz ne bogate, ali ugledne porodce, napravise ateistu srbomrsca, koji je zahvaljujuci sluzbi u kojoj je bio, proganjao sve što se Srpskim imenom dicilo i sa tri prsta krstio... I živeo je taj moj rodjak kao beg. Sluzba u Beogradu, državni stanovi, odlicna plata, raskosi svakojake, a zavicaj kao da nikada nije postojao. Zaboravio i gde se rodio i na svu familiju koju je u selu ostavio. Odskolovao i sinove i oni postali ugledni ljudi u drustvu. Jedan stomatolog, drugi profesor Univerziteta. Isplatila se srbomrznja... Isao zivot tako, kao po loju, sve dok jednog dana mom rodjaku ne umre sin. Tuga za celu familiju (i onu koja je zaboravljena, ostala da se Bogu molu dole pod Rudnikom). Par godina nakon toga i unuk mu izvrsi samoubistvo (imao dosta novca, pa ga uhvatilo loše drustvo, droga i tome slično...)... Rodjak je živeo par godina nakon toga. Umro je u Beogradu. Sam, povucen i zaboravljen od mnogih... Nikada ga nisam osuđivao, uvek sam ga iskreno sazaljevao, iako ga, kako rekoh nikada nisam upoznao... Isto tako, ne osuđujem ni ove sto danas prodadose i ono malo srpske casti koje nam je ostalo u danasnje vreme... Zalim ih, kao i mog rodjaka, jer znam da je Bog trpeljiv i svima pored tereta zivota daje sansu da pre svega budu ljudi... Oni koju tu sansu ne iskoriste, ceka Sudija koji ne sudi u haskom tribunalu, Sudija cija je pravda spora ali dostizna. Sudija na ciju presudu nije moguće uloziti zalbu..