Šta drugo možemo docekati kada svaki usljivi nepokajani pas danas skrnavi mrtve srpske borce i uspomenu na njih? Zalostan dan!

Грдна наша жалости!

Капитулација и то безусловна !

Ni nacistima nije sudjeno kao sto je srbima.
Ovo je kraj.

http://www.youtube.com/watch?v=eR1AFYgLFuc

pesma sve govori - e srbijo kuda ides

Ragazza, ova pesma je mnogo dobra. Lici mi kako da je upucena Hrvatima.

Orig ako do sada nisi saznao i neznas onda nećeš nikada ni saznati. Muslimani sa teritorije Srebrenice su ginuli 4 godine kao djihad ratnici od podrninja pa do Zepe. To je jako veliki geografski prostor i intezitet borbenih dejstava je uvjek bio visok na tom djelu ratista. Velika su zla napravili Srpskom narodu u podrinju i to manje vise svako sa imalo mozga zna. Nepostoji ozbiljnije Srpsko sredstvo informisanja koje nije spomenulo zločine u Kravicama (podrucije koje sacinjavaju grupa sela).
Znaci bukvalno svaki dan su ubijali i bili ubijani vojnici Nasera Orica a kada su nato sluge strane i domaće brojali mrtve muslimane ispalo je da nijedan nije poginuo kao vojnik za 4 godine ratovanja.Matematika kojom se služe brojaci Muslimanskih zrtava izbacila je i broj od dva miliona silovanih muslimanki koji sada krije kao zmija noge jer su shvatili da u Bosni nikada nije zivjelo dva miliona muslimanki. Ali opet ti kažem ako do sada nisi shvatio onda nikada nećeš ni shvatiti.

[orig],
сада си ме грдно за језик потегао, али срећа од Бога, па ме назва мој прото да му одмах дођем нешто помоћи и завршити. А, сигуран буди да ћу ти чим прије одржати слово о свему овоме што питаш, као да си са позиције некога из кругова реј су улема ефендије Церића.

Da se ne zaboravi:

„Trebalo bi da bombardujete Srbe”.
(Papa Jovan Pavle Drugi – Reči upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru)
__________
„Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista”. (Izjava Žaka Širaka, predsednika Francuske, za ručkom, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU)
__________
„Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe”.
(o. Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac, po povratku iz Sarajeva i posete Markalama 2, na konferenciji za štampu)
__________
„Što se Srba tiče… To je danas jedan bolestan narod”.
(General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997, Pariz)
__________
„Srbi nisu naročito pametni”… „Srpska deca se viče neće smejati”.
(Lorens Inglberger, bivši državni sekretar SAD)
__________
„Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat… Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd”
(Pol Džekson, urednik lista „Kalgari san”, u izjavi za Fani star, 13. oktobar 1992)
__________
„Mi bismo trebali da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše”.
(David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, Časopis Forin afers, jul-avgust 1994)
__________
„Srbe treba baciti na kolena”.
(Klaus Kinkel, nemački ministar inostranih poslova, izjava 27. maja 1992)
__________
„Srbi su zločinački dupeglavci”.
(Ričard Holbruk, Klintonov emisar u Jugoslaviji. Njujorker, 6. novembar 1995).
__________
„Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek”.
(Margaret Tačer, bivča premijerka Velike Britanije. „The New York Times:, 4. maj 1994)
__________
”Hrvatska ne želi da u njoj žive ljudi koji pripadaju drugom narodu„.
(Bosiljka Mišetić, potpredsednica hrvatske vlade, na press-konferenciji, kolovoz 1995)
__________
”Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena„.
(Srđa Popović, advokat, potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovanje Beograda, u izjavi za zagrebački ”Globus„, oktobra 1994)
__________
”Suštinski uzrok sukoba je ideologija etničkog čišćenja koju je obnovio gospodin Ćosić, predsednik Srbije, koji je već 1990. objavio Memorandum„.
(Žak Delor, bivši predsednik EU, izjava na francuskoj televiziji, maja 1994)
__________
”Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica„.
(Johan Fric, direktor bečkog dnevnika Di Prese, direktor Međunarodnog Instituta za Štampu)
__________
”Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija„.
(Josif Brodski, ruski jevrejski pesnik-disident, Nobelovac, u dnevniku Internešenel Herald Tribjun, 5. avgusta 1993)
__________
”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju„.
(Ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESCO, The European:, 10. jun 1993)
__________
”Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije„.
(prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, 1997)
__________
”Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom poreklu„.
(Fransoa Kremio, pripadnik francuskih snaga SFOR-a, 19.2.1994, Republika, maj 1995)
__________
”Na nesreću, nisam pobio sve Srbe„.
(Tomislav Merčep, u govoru na kongresu Hrvatske pučanske stranke, Feral Tribune, studeni 1995)
__________
”Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu„.
(Helmut Kol, nemački kancelar, početkom 1998)
__________
”Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki„.
(Džejms Bejker, državni sekretar SAD, na američkoj TV, jun 1992)
__________
”Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada„.
(Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999)
__________
”Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva„.
(Toni Bler, britanski premijer, tokom NATO agresije na Srbiju 1999)
__________

”Srbi sprovode teror i siluju albansku decu„.
(Bil Klinton, američki predsednik, govor na proslavi 50-godiŠnjice NATO pakta u VaŠingtonu, 23-25. april 1999)
__________
”NATO-razsrbljiva„ (DESERBIZATOR)”
(rasistička antisrpska reklama za sprej koji uništava gamad. Kanal + francuske TV, emisija „Horizonti”, april 1999)
__________
„Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti”.
(Džejms Šej, portparol NATO, marta 1999)
__________
„Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak”.
(Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, u izjavi za TV „France 2” krajem marta 2000)

Oprosti, brate, ovo uopste nije bilo upuceno tebi!
Ovo je javni forum i niko ne treba da se oseca lično pogodjenim ako ga nešto pogodi ili ako pomisli da je nešto na „njegov racun”.
Ovo je bilo u duhu teme, za sve one koji ovo čitaju i razmišljaju na ovu temu.
Razumem ja šta ti hoćeš da kažeš. Daj Boze da nasi unuci saznaju pravu istinu o poslednjem ratu...

Е, ево ме, [orig], уз извињење што касним.

Наставио бих тамо гдје стадох, тј., тамо гдје си опет и опет понављао иста питања, као да ниси ни читао одговоре.

Прво, одакле ти информација да је ико стријељао тамо некакве заробљенике? Гдје си то чуо, гледао? Да ниси случајно био на том мјесту и у то вријеме, па све видио својим очима? Или си то гледао на SenseTV и CNN-у, па је по аутоматизму то за тебе једина истина?

Друго, откуд знаш да је генерал Ратко Младић икада наредио да се стријељају некакви заробљеници? Да и тада ниси можда био ту уз њега, па чуо да је он то наредио? Ко ти је утувио те информације у главу? Јел постоји неки снимак на којем се види нешто тако, попут оног снимка Атифа Дудаковића, који јасно и гласно виче: Крени редом и пали све што је српско, ништа да не остане, пали све! ??? Наравно, Атиф слободно живи у Сарајеву, под јаком заштитом НАТО-а. Како ти то није пало на памет, па да овде приупиташ?

Желиш ли, [orig], да ти овде, дан по дан описујем страхоте које сам својим очима гледао 47 дана боравка око и у Сребреници у то вријеме?! Да ти опишем слику прекланих старијих баке и дједа, између којих је вјероватно њихово унуче, такође преклано, у огромној локви крви, а у другој соби двоје млађих, вјероватно родитељи дјетета, од којих је мушкарац био инвалид, без ноге, такође преклани?! Иза куће на ланцу кер, сав изрешетан, у штали стока сва побијена... Све то у Кравицама!!! Изађеш, идеш до идуће куће, више ниси човјек, не размишљаш нормално... Наилазиш на једнако страшан призор! Идућа кућа, исто... Онда једна кућа празна, ваљда стигли да се склоне... Помислиш у себи, добро је, неко је и преживио... Онда наиђеш на празнину, нема кућа, али има бар 20 тијела по земљи, како је кога стигао рафал... Не, ипак није преживио нико...

Сребреница, тзв., „демилитаризована зона”, нема метак да се са наше стране испали, таква је наредба. Моја јединица се десила у некој незгодној котлини, на неких 2 километра од улаза у град. Трпимо 4 дана и 4 ноћи страшно гранатирање које долази из самог града! Хиљаде и хиљаде граната! У кратим прекидима само се стигнемо донекле боље укопати и опет пакао!
Све је то било у периоду трајања ултиматума од 7 дана, да се предају и положе оружје. Сребреница пуна УН војника, ништа не чине да се прекину напади. Седми дан тишина, мирно, УН-овци напуштају град. Поподне други пут у 4 године рата видим генерала Ратка Младића, уживо, на тренутке пар метара од себе. Смирен, али видно уморан. Рекао је кратко и прилично тихо за његов темперамент: Драга војско, Генералштаб ВРС је стално будан, све ове дане и ни један услов није испуњен са стране непријатеља, па је остало само једно рјешење и ту су сви наши генерали једногласни; одморите се данас, добро припремите, у зору ударамо!

Молим те, брате [orig], немој више по овом питању да прозбориш ништа!
Хришћански, људски и братски те то молим!

Праштајте ми сви грешноме још једном.

Virtual na ove tvoje reči mogu samo reći sledeće ako si neka si, a na generalove reči i postupke ako je neka je.

STEFAN KARGANOVIĆ Demontaža srebreničkog mita
2 Intervju | Biljana Đorović | maj 31, 2011 at 13:55
--------------------------------------------------------------------------------

Razgovorala Biljana Đorović

Nastojanje da se čak i postavljanje kritičkih pitanja proglasi za krivično delo najpouzdaniji je signal o tome u kakvom se rasulu zvanična srebrenička priča nalazi danas. Bez primene represivnih mera protiv različitih mišljenja ona bi se srušila kao kula od karata

Dugoočekivana studija „Srebrenički masakr, Činjenice, Kontekst, Politika” profesora Edvarda Hermana sa saradnicima predstavlja izvanredan doprinos sagledavanju istine o Srebreničkoj tragediji čija je zvanična verzija opasana koncentričnim krugovima zaštite sistema Novog svetskog poretka sa institucijama, organizacijama i medijima koji su je ustoličili kao paradigmu srpskog zla i aktuelnu mantru za delovanje simulakruma koji treba da obezbedi „humanitarni pretekst” najnovijim neoimperijalnim prodorima u države Severne Afrike i Bliskog Istoka.
Studija profesora Hermana ispituje kontekst, opšte i vojne okolnosti koje su uslovile pad Srebrenice, ulogu MKTBJ u impostiranju zvaničnog narativa o događajima u Srebrenici iz jula 1995, metodologiju ucenjivanja i zastrašivanja svedoka, ulogu Ujedinjenih nacija u ustanovljavanju pomenutog narativa i medijsku formatizaciju percepcije javnosti Zapada kojom je obezbeđena podrška za vojnu intervenciju na Jugoslaviju, ali i potonje neoimperijalne orvelijanske ratove u toku.
Čitaoci „Pečata” u prilici su da među prvima u svetu steknu uvid u studiju: „Srebrenički masakr, Činjenice, Kontekst, Politika” koja bi uskoro trebalo da se pojavi u SAD. U pripremi je i izdanje na srpskom jeziku u okviru fonda „Istorijski projekat Srebrenica” osnivača i direktora Stefana Karganovića, jednog od najvažnijih saradnika i prijatelja tima profesora Edvarda Hermana. Sa Stefanom Karganovićem čiji je fond činjeničnom evidencijom takođe ozbiljno uzdrmao svesno iskonstruisane fabrikacije i laži zvanične verzije događaja, razgovaramo o značaju studije „Srebrenički masakr, Činjenice, Kontekst, Politika” u kontekstu naučno istraživačkog fronta koji se snagom argumenata i istine suprotstavio institucionalno inaugurisanim lažima u skladu sa metodologijom „politike genocida”.

Studija koju smo iščekivali nekoliko godina konačno je završena. Istraživačka grupa za Srebrenicu (Srebrenica Research Group) okončala je šestogodišnji rad objavljivanjem knjige: „The Srebrenica Massacre: Evidence, Context, Politics”. Reč je o knjizi neprocenjivog značaja, kako je to u predgovoru zaključio i jedan od autora Filip Korvin, zato što činjenice i dokazi izneseni u njoj pokazuju metodologiju rada kojom imperijalna politika realizuje osvajačke ciljeve ne prezajući od propagandnog pretvaranja ma kojeg naroda u genocidne ubice. Kako vi ocenjujete pojavljivanje ove knjige, u svetskom i u našem kontekstu?
Strani autori sistematski i bez balkanskih hiperbola i emocija demontiraju srebrenički mit i ubedljivo pokazuju da bez temeljnih izmena taj narativ pod naletima kritike ne može opstati. Protagonisti kulta to vrlo dobro znaju i zato žure, dok su još uvek u propagandnoj prednosti, da svoju priču zacementiraju mnoštvom „presuda” korumpiranih sudova i zvučnim političkim rezolucijama raznih kontrolisanih „skupština.” Istovremeno, grozničavo rade na usvajanju zakonskih propisa kojima bi se kriminalizovalo ispoljavanje stavova koji se po ovom pitanju razlikuju od njihovog i na zabrani javnog postavljanja nezgodnih pitanja sa ciljem osporavanja njihove „partijske linije”. Jasna namera ovih poteza jeste da se uguši slobodna javna rasprava i da se onemogući dalje istraživanje Srebrenice. Nastojanje da se čak i postavljanje kritičkih pitanja proglasi za krivično delo najpouzdaniji je signal o tome u kakvom se rasulu zvanična srebrenička priča nalazi danas. Bez primene represivnih mera protiv različitih mišljenja ona bi se srušila kao kula od karata. Intenzitet te opravdane paranoje ogleda se u očajničkom potezu ukidanja popularne emisije „Atlantis” na Drugom programu „Radio Beograda” samo zato što je pružila gostoprimstvo predstavnicima naše nevladine organizacije da pomoću činjenica i argumenata osporimo glavne teze zvanične priče o Srebrenici. Činjenice da smo mi na tom programu imali vrlo kredibilnog oponenta Mirsada Tokaču iz Sarajeva i da ne osporavamo da se u Srebrenici dogodio zločin nad ratnim zarobljenicima, tu nisu od velike pomoći. Zvanična priča je maksimalistička i od vas zahteva da je prihvatite u celosti ili ćete biti proglašeni za jeretika. Teza da je bilo streljano 8.000 „muškaraca i dečaka” i da je to bio genocid nije empirički utemeljena, niti dokaziva činjenica. To predstavlja obavezan dogmat sekularne političke religije, a od vas se očekuje da se bez postavljanja suvišnih pitanja toj doktrini poklonite. Da li ćete to učiniti licemerno u stilu „eppure si muove” ili prosto iz neobaveštenosti, njima je potpuno svejedno. Bitno je samo da se milom ili silom održava barem privid društvene solidarnosti oko tog lažnog kulta.

Autori su izuzetne ličnosti kako sa profesionalnog, tako i sa moralnog stanovišta: reč je o nesumnjivo časnim i hrabrim ljudima. Bilo bi važno da ih čitaocima predstavite, uz podrazumevanje note ličnog iskustva proisteklog iz saradnje, pa i prijateljstva, sa članovima Istraživačke grupe za Srebrenicu?
Motor ovog projekta je profesor Herman i to je utoliko više za divljenje ako se uzmu u obzir njegove godine i zdravstveno stanje. Ali on je uporan i neustrašiv, i ja vas mogu uveriti u to zato što već nekoliko godina o ovom projektu intenzivno komuniciramo. Slične komentare bih mogao da napravim i u vezi sa ostalim učesnicima. Niko od njih od svog zalaganja za utvrđivanje istine o Srebrenici nema nikakve ni lične, ni materijalne koristi. Ti ljudi su klasični istinonoljupci. Da samo još pomenem i Džordža Pamfrija iz istog kruga požrtvovanih istraživača Srebrenice. On nije zastupljen u studiji profesora Hermana, ali jeste, i to jednim izuzetnim poglavljem, u našoj monografiji na engleskom jeziku na istu temu „Dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida,” objavljena nedavno i gotovo istovremeno. Kod Pamfrija je zanimljivo da je ne samo vrsan analitičar, već i da je američki crnac koji već dugi niz godina živi i radi u Evropi. Često sam se pitao šta jednom čoveku sa američkog Juga mogu da znače Srebrenica i odbrana časti srpskog naroda? Odgovor na to pitanje u stvari je do bola jasan. Džordž i njegovi crnoputi sugrađani već nekoliko stoleća žrtve su progona i poniženja i znaju iz prve ruke kako se neko oseća u takvom položaju. Kao pravi tradicionalni Amerikanac Džordž se identifikuje ne sa nasilnikom, nego sa žrtvom koju u Americi zovemo „underdog”. Angažman profesora Hermana i još nekoliko njegovih saradnika, oni su Jevreji i iz sličnog ugla bolje od ostalih shvataju položaj srpskog naroda u ovoj nečasnoj hajci i neravnopravnoj bici, mislim da je u znatnoj meri uslovljen istim refleksom.

Profesor Edvard Herman je više puta istakao neprocenjiv značaj istraživanja koja sprovodi vaš fond „Istorijski projekat Srebrenica”. Rekla bih da se radi o koncentričnim krugovima istraživanja nadopunjenim radom Istraživačke grupe za Srebrenicu tvoreći jedan neoboriv korpus dokaza koji se neće moći prećutati ne samo na našim prostorima, već i u svetu.
Što se tiče prećutkivanja, tu nisam tako veliki optimista kao što ste izgleda vi. Naravno da će prećutati ili će bar pokušati da to učine. To je jedina realna strategija koja im stoji na raspolaganju. Da li vi stvarno mislite da će Dragoljub Mićunović, Nataša Kandić, Sonja Biserko ili ona jadna junior liga falsifikatora Srebrenice iz Inicijative mladih da nas pozovu na javnu debatu i da će rizikovati da budu poraženi i ismejani? U pravu ste da se naše dve monografije nadopunjuju i to je upravo bila zamisao. Srebrenička grupa se uglavnom bavi širokim platnom i najopštijim kontekstualnim pitanjima. Na primer, poglavlje koje je napisao Tim Fenton, a odnosi se na politički i strategijski okvir u kojima su se odigrali srebrenički događaji, dragoceno je. Poglavlje Majkla Mandela gde on metodom iskusnog pravnika demontira smešnu, ali procesno izuzetno bitnu presudu u predmetu Krstić, briljantno je. Zaista bih želeo da čujem komentar na to gospođe Kandić i njenog Fonda za humanitarno pravo jer to je tema za njih par ekselans, ali neću čekati bez daha da se tako nešto stvarno dogodi. S druge strane, naša monografija mnogo je više od njihove nadahnuta empiričkim pristupom i izraženim naglaskom na faktografiji samog događaja. Sve više sam ubeđen da bi te dve studije trebalo čitati zajedno da bi se stekla celovita slika o Srebrenici.

Džordž Samueli se u poglavlju: „Securing Verdicts:The Misuse of Witness Evidence at the Hague” bavi instrumentalizacijom svedoka u procesima koji su se vodili MKTBJ. Sredinom marta (14) tužilaštvo Državnog suda Bosne i Hercegovine doživelo je da jedan od zaštićenih svedoka javno progovori o pretnjama i ucenama istražitelja tužilaštva Suda BiH. Vi ste tim povodom napisali tekst pod naslovom: „Ne samo u Hagu: Ucena i zastrašivanje svedoka kao sredstvo za utvrđivanje sudske istine”. Možemo li zaključiti da je malo šta ostalo od pravnog sistema i društva zaštićenog normom i zakonom?
Učinak lažnih svedoka je ključan, mnogo veći nego što bi to prosečna osoba koja ne prati rad Tribunala mogla da nasluti. Samueli se u analizi, pored arhetipa haškog lažnog svedoka Dražena Erdemovića, posebno osvrće na iskaze Momira Nikolića i Miroslava Deronjića. Obe individue su takozvani „svedoci-saradnici”, a to znači da su potpisali nagodbu sa Tužilaštvom da će prihvatiti „izjavu o činjenicama” koju im je Tužilaštvo prema svojim potrebama sastavilo i da će svedočiti u prilog optužbe u svim predmetima gde ih Tužilaštvo pozove, a u zamenu za te kompromise sa istinom dobiće drastično nižu kaznu. Koliko ovakvi svedoci, koji se odlučuju na saradnju sa Tužilaštvom iz lične koristi, mogu da budu pouzdani neka svako sam proceni. Ali uopšte nema sumnje da bez njihovih iskaza, koje su brojna veća Tribunala usvojila i ugradila u svoje presude kao verodostojne činjenice, zvanična srebrenička priča ne bi mogla biti ista. Nikolić je bio prvi među tim navodnim svedocima koji je govorio o prekopavanju i izmeštanju primarnih grobnica. U nedostatku tela pomoću kojih bi se popunila zacrtana kvota od 8.000 streljanih, takozvane „sekundarne grobnice”, sadrže posmrtne ostatke iz ranijih asanacija terena i vezane su za borbena dejstva od pre jula 1995. godine ili za kolonu 28. divizije koja je izvršila proboj iz Srebrenice, ali je predstavljala legitiman vojni cilj, poprimaju veliki značaj kao zlatni majdan ljudskih ostataka. Nikolićeva „insajderska” priča o navodnim prekopavanjima dragocena je za popunjavanje jedne zjapeće rupe ili bolje reći kratera u srebreničkom narativu. Deronjićev iskaz, u skladu sa potrebama Tužilaštva menjao ga je i doterivao osam puta, korišćen je kao glavni dokaz da su streljanje zarobljenika i „genocid” koji je na taj način nastao bili koncipirani u najvišim vojnim i političkim krugovima Republike Srpske, zahvaljujući čemu se otvorila pravna mogućnost da se lokalni događaj uzdigne na državni nivo, sa svim ozbiljnim posledicama iz toga. Mnogi zaključci o događajima posle pada Srebrenice u julu 1995, koji se gotovo aksiomatično prihvataju, u stvari potiču iz krajnje oportunističkih iskaza ove dvojice i njihovog kolege lažnog svedoka Dražena Erdemovića. Ovu operaciju omogućio je problematični institut nagodbe sa Tužilaštvom, bez čega bi Haška industrija za proizvodnju lažnih dokaza sa velikom mukom funkcionisala. Džordž Samueli je na ubedljiv način pokazao efekte tog sistema po pitanju Srebrenice. Izvedite jednu malu analitičku vežbu. Identifikujte sve sumnjive teze koje potiču iz iskaza Nikolića, Deronjića i Erdemovića i jednostavno ih uklonite iz srebreničke priče. Bićete šokirani koliko će biti neznatan onaj deo narativa preostao posle amputacije tih ključnih komponenata.

Kako će se, po vašem mišljenju, posle ove knjige, rada vašeg fonda i probijanja istine o dešavanjima tokom ratova devedesetih dalje održavati zvanična verzija o dešavanjima u Srebrenici koja su morala da budu institucionalno podržana uvođenjem tzv. „Srebreničkih memorijala” u EU i šire, usvajanjem parlamentarnih deklaracija i sl. Da li ima nade da će istina ipak postati konstitutivna za istorijsko sećanje čovečanstva?
Ja nemam nadu, već čvrsto ubeđenje da će objektivno sagledavanje srebreničke tragedije prevagnuti i baciti u zasenak politički iskonstruisanu lažnu sliku. Ali to se neće dogoditi u punoj meri odmah, a još manje bez truda. Neophodan je strpljiv i uporan rad, sa osloncem na naučnu metodologiju i to strogo usmeren na otkrivanje istine, a ne u službi bilo kakvog uskog političkog projekta. Srebrenički kult je ušao u fazu dekadencije i on se sada može braniti jedino „administrativnim sredstvima.” Siguran sam da ćemo još neko vreme imati dve paralelne verzije događaja, jednu obaveznu i zvaničnu, i drugu utemeljenu na objektivnim dokazima koju će privatno usvajati sve veći broj ljudi, mada će deo njih nastaviti da iz straha ili zbog neke koristi javno ispoveda zvaničnu laž. Mislim da je starijim osobama iz sopstvenog iskustva poznato o čemu govorim i da bi moja aluzija na završnu i najlicemerniju fazu ustrojstva koje je obeležilo poslednju polovinu dvadesetog veka u vašoj zemlji svima trebalo da bude kristalno jasna. Zapravo, ako želite da se bavite paralelama, one su frapantne. Upravo u ovom trenutku prave se planovi za dogovorenu istoriju balkanskih zemalja i prikupljanje potpisa pomoću kojih bi se izvršio pritisak na vlasti tih državica da prihvate propisanu verziju nedavnih ratnih događaja. Podrazumeva se da se tu radi o pokušaju cementiranja tendencioznog pogleda na te događaje. Značajno je to da lažna verzija Srebrenice igra ulogu centralnog dogmata u vjeruju onih snaga koje deluju u okviru tih i sličnih projekata. Dok se njihova priča o Srebrenici na kojoj počiva niz njihovih najvažnijih političkih teza nezadrživo ruši oni ne primećuju očigledno i mirno idu dalje u pokušaju da zakrpe svoj propali sistem koji puca po svim šavovima. Otprilike kao marksistički teoretičari u poznoj fazi bivšeg režima koji su na Korčuli i drugim egzotičnim mestima burno raspravljali o doktrinarnim finesama svoje umiruće ideologije.
Ali slično kao što je lažni sistem iz paralele koju sam povukao čak i u samrtnom grču uspeo da stvori plodno tle za kataklizmu bezumnih ratova devedesetih godina, tako i lažni kult Srebrenice, sve dok joj se budu prinosile javne žrtve, bez obzira na to koliko prinudno i licemerno, nosiće u sebi potencijal da prouzrokuje još jednu strašnu rundu ljudske patnje. Iz objektivne perspektive, pravoslavni i muslimani srebreničkog kraja stradali su podjednako strašno kao nesvesni pioni tuđih kombinacija. Razorena i opustela srpska sela oko Srebrenice elokventno govore o tome šta se tamo događalo tokom ignorisanog trogodišnjeg perioda koji je prethodio događajima iz tri dana u julu 1995. godine, na šta nepoštena zvanična priča nastoji da svede celu tu dramu. Strani faktor je usvojio i znatnim logističkim resursima održava tezu o genocidu zato što ta kvalifikacija idealno služi njegovom političkom interesu u središtu Balkana. U onoj meri u kojoj muslimanske mase budu prihvatile tumačenje događaja, po kojem su njihovi susedi nad njima izvršili tako gnusan zločin, a Srbi Srebrenice budu ubeđeni da progon i masakr koji su oni doživeli niko ne uvažava, mogućnost normalnih odnosa između te dve verske zajednice istoga naroda biće isključena. Nepoverenje i latentni sukob će tinjati, a strana ruka će izabrati trenutak koji joj najviše odgovara da plamen opet razbukta. Mi zato moramo delovati kao uporni i neustrašivi vatrogasci, da se borimo svim silama da se vatra homicidnog razdora među susedima zauvek zatre i ugasi. Ne farisejskim rešenjima plaćenika onih koji su tu vatru potpalili, nego aktivnom primenom jedinog pravog i lekovitog sredstva, a to je istina.

Hvala za ovo Makarios.

Dobro. Nema frke.