Значи, никада није било лако, али су некадашње владике и митрополити знале шта им је дужност, и жртвовали су ако треба и себе да би сачували СПЦ.
А данас?
Данас је изгледа сасвим у реду да митроплоит ЦГ-проморски себе назива митроплоитом „Православне цркве у Црној Гори” и да тиме лукаво мења званично име СПЦ?
- види текст на званичном сајту:
www.spc.rs о смени о.Никодима -
Зар митрополит не беше „бљуститељ” односно ЧУВАР трона СПЦ ?!
И ето, опстадошмо стотине година, и под турцима и под аустроугарима сачувашмо име и образ,
а сад имамо „чувара” (не дај Боже да се ради о чуварима) који експресно, без дискусије, губе наше име? Наш самозвани нам бљуститељ изгуби односно промени име СПЦ које су њему и нама наши преци оставили!!!
Или је то небитно данас; што да секирамо митрополита око једног „С” у званичном имену СПЦ ?
И шта је следеће, која слова се још морају жртвовати у духу „љубави Божије”?
Или можда митрополит делује у духу ДНЕВНЕ политике?