Дар Мајке Божије

( Богородице Дјево,
радуј се благодатна Маријо
Господ је с Тобом,
благословена си Ти међу женама,
и благословен је плод утробе Твоје,
јер си родила Спаситеља душа наших.)

Кад ми до починка остану три дана,
са свих ће ме страна опколити хајка,
заплакаћу крвљу из Христових рана,
и к`о некад брижно, прићи ће ми Мајка.

„ Умири се чедо, немој се плашити”,
шапнуће ми тихо и страх одагнати:
„ Тамо гдје те водим бола неће бити,
пусти сине мајку да те кући врати.”

Склопићу старачке очи и бићу опет дијете,
уснуло, а будно, чедно, безазлено,
и три ће Анђела бијела на одар да слете,
и да ме узнесу у наручје Њено.

Први ће Анђео слетјети на моје срце стало:
„ Радуј се Мајко Божија”, на њему ће прочитати,
рећи ће: „ Ово је срце себе Господу дало,
па ће и Господ њему опроштај грехова дати”.

Други ће на душу моју, рањену свијетом да слети,
и душа ће Му Мајком смирена одговор дати:
„ Гдје год се будем нашла, својег ћу Творца вољети,
као што мене воли мојега Творца Мати”.

Трећи ће стати на спону између душе и срца,
а ту је спону саткала поезија моја,
и чуће како душа пјесничким срцем куца:
„ Слава Ти Свевишњи Оче, нек буде Воља Твоја”.

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ ЛИКОТА