News
Sports
Celebrity
Lifestyle
Forums
Cooking
Classifieds
Forums
:
Pravoslavlje
+6 / -5
+1
Unijatsvo-Ekumenizam-DA ili Ne?
Orao
2011-03-10 09:02 AM
Svakako da jedino što se broji za jednog covjeka jest njegov licni karakter,ako je posten i iskren covjek,dobar pa koje vjere bio da bio,Bog će ga prepoznati kao svoga u onaj dan,a ako je pokvarena osoba,laže,vara,krade,zakida,Bog ga neće poznati u onaj dan pa makar pripadao najispravnijoj vjeri ili religiji pa makar i davao pare toj ustanovi itd.Ipak,kad je riječ o savezu i saradji sa Rimokatolicima,tu treba biti veoma oprezan,jer istorija uci da je Vatikan izvor mnogih zlaova i krvoprolica kroz sve vjekove.A treba li šta traziti na takvim mjestima ili u takvim ustanovama?Mislim da ne treba,jer to je isto kao kad Bog kaže Adamu i Evi,ne jedite roda sa tog drveta i ne primicite mu se,,a nasi se primicu zmiji...?
toliko o tome,
Pozdrav svima
+2 / -2
0
505
(zanimanje)
2011-03-10 06:16 PM
Svako nepromišljeno prilazenji zmiji može biti tragicno.
Zmija nikad ne napada bez veze...
I nad zmijom ima zmija.
+3 / -3
0
probisvijet
(siromah)
2011-03-10 06:37 PM
Pomaze Bog,
Pravo govoris Orle. Vatikan jeste izvor zla i krvoprolica kroz sve vjekove. Razlika između Pravoslavlja i rimokatolicizma je velika kao razlika između Neba i zemlje.
Na primjeru rijeci dva psalama koji se koriste u Bogosluženju pravoslavnih i molitvi rimokatolika je , po mom mišljenju, vidljiva ta razlika:
„Operi me dobro od bezakonja mog, i od grijeha mog ocisti me.
Jer ja znam prestupe svoje, i grijeh je moj jednako preda mnom.” (Psalam 51, 2-3)
Preispitivanje, osjecah grijeha, savijest, introvertnost i samoispitivanje Pravoslavlja.
Judicabit in nationibus
Implebit ruinas, concuassabit capita in terra multorum.
(Sudice narodima, napunice zemlju trupova, satrce glavu na zemlji sirokoj. Psalam 110, 6 )
Uzurpatorska hladna uloga sudije u svijetu od strane Vatikana i vlast po svaku cijenu bez obzira na ljudske žrtve.
Ekumenizam Nikad!
+3 / -2
+1
505
(zanimanje)
2011-03-10 07:08 PM
Ako neko stvarno ide u crkvu i iskreno veruje da je Hrist Sin boziji,
od Marije dijeve, da je razapet na krst i da je treci dan vaskrnuo iz mrtvih, te živi po deset bozijih zapovesti, blago njemu, gde god živeo kako god se krstio, koji god jezik govorio, samo još da zna kad glasa na politickim izobrima da onda i sudi, a biti sudija...
+2 / -3
-1
Makarios
(Imigracioni Agent)
2011-03-10 11:33 PM
Brate Orle svaka riječ koju si napisao na mjestu je i vjerujem da velika vecina naše brace i sestara u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi misli kao ti. Bog te blagoslovio i od svakog zla sacuvao.
gresni makarios
+3 / -1
+2
Filosofos
2011-03-13 10:31 AM
Орле, што се тиче коментара за Ватикан, слажем се са Вама.
Али, први дио Вашег коментара не слаже се са учењем Светих Отаца, конкретно: „ako je posten i iskren covjek,dobar pa koje vjere bio da bio,Bog će ga prepoznati kao svoga u onaj dan,a ako je pokvarena osoba,laže,vara,krade,zakida,Bog ga neće poznati u onaj dan pa makar pripadao najispravnijoj vjeri ili religiji pa makar i davao pare toj ustanovi itd.”
Нико не каже да Господ неког човјека добра срца не може призвати у Православље, или да ће се спасити номинални хришћанин. То најбоље објашњава Свети Игњатије Брјанчанинов:
ЈЕРЕТИЦИ
• Горко ридање заслужује призор: хришћани не знају у чему се састоји хришћанство! А данас погледи готово стално наилазе на такав призор и ретко бивају утешени другачијим, заиста утешним! У многобројној маси оних који себе називају хришћанима, погледи ретко могу да се зауставе на некоме ко је хришћанин и по имену и на делу.
Питање које сте поставили, сада је сасвим уобичајено: „Зашто се неће спасити пишете ви незнабошци, муслимани и такозвани јеретици? Међу њима има предобрих људи. Погубити те најбоље људе било би противно милосрђу Божијем!.. To će противи чак и здравом људском разуму! И јеретици су - такође хришћани. Себе сматрати спасенима, а чланове других вероисповести погинулима, то је безумно и крајње гордо!”
Хришћани! Ви расуђујете о спасењу, а не знате шта је то спасење, зашто је оно људима потребно, и коначно - не знате Христа, Који je једино средство нашег спасења! Ево истинског учења о том предмету, учења свете Васељенске Цркве: спасење се састоји у обнови општења са Богом. To општење изгубио је читав људски род падом прародитеља у грех. Читав људски род је - скупина погинулих бића. Погибао је - удео свих људи, и добродетељних и злочинаца. Зачињемо се у безакоњима, рађамо се у греху. С тугом ћу у ад сићи за сином својим - говори свети патријарх Јаков о себи и свом светом, прекрасном и целомудреном сину Јосифу! По окончању свог земаљског странствовања у ад су силазили не само грешници, него и праведници Старог Завета. Ето колика је сила људских добрих дела! Таква је вредност добродетељи наше пале природе! Да би било обновљено општење човека са Богом, то јест за спасење, било је неопходно искупљење. Искупљење људског рода није савршио Анђео ни Арханђео, нити било ко други од виших, али ограничених и створених бића - савршио га је Сам безгранични Бог. Казне су, као удео људског рода, замењене Његовим погубљењем; недостатак људских заслуга замењен је Његовим бесконачним достојанством. Сва људска добра дела - слаба, која су силазила у ад - замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Јудеји су питали Господа: Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија? А Господ им је одговорио: Ово је дело Божије да верујете у Онога Koгa Он посла (Јн. 6,28 29). Једино добро дело које нам је неопходно за спасење је - вера. Али вера је - дело. Вером, само вером, ми може мо да уђемо у општење са Богом, посредством Светих Тајни које нам је даровао. Ви пак узалуд и погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу незнабошцима и муслиманима спасити, то јест да ће ступити у општење са Богом! На мисао која је томе противна погрешно гледате као на новину, као на заблуду која се поткрала! He! To je постојано учење истинске Цркве, и старозаветне и новоза ветне. Црква је одувек сматрала да је једино средство спасења: Искупитељ! Она је сматрала да и највеће добродетељи пале природе силазе у ад. Ако су у ад силазили праведници истинске Цркве, светилници из којих је светлео Дух Свети, пророци и чудотворци који су веровали у долазак Искупитеља - али је њихово упокојење претходило Искупитељевом доласку - како онда Ви хоћете да незнабошци и муслимани, зато што се Вама чине баш добри, а који нису познали и поверовали у Искупитеља, добију спасење, које пружа само једно, понављам само једно средство - вера у Искупитеља?
+3 / -1
+2
Filosofos
2011-03-13 10:32 AM
Хришћани! Познајте Христа! Схватите да Га не познајете, да сте Га се одрекли сматрајући да је спасење могуће и без Њега, због некаквих добрих дела! Онај ко прихвата могућност спасења без вере у Христа, одриче се Христа; он пада, можда и не знајући, у тешки грех богохуљења.
Мислимо, дакле вели свети апостол Павле да ће се човек оправдати вером без дела закона (Рим. 3,28). Правда Божија (се јавила) кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божијв. А оправдавају се даром, блаходаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу (Рим. 3,22 24). Ви ћете приговорити: „Свети апостол Јаков захтева неизоставно добра дела; он учи да је вера без дела - мртва”. Размотрите шта захтева свети апостол Јаков. Видећете да он захтева, као и сви богонадахнути писци Светог Писма, дела вере, а не добра дела наше пале природе! Он захтева живу веру, која се утврђује делима новог човека, а не добрим делима пале природе, противним вери. Он наводи поступак патријарха Авраама, дело у коме се пројавила вера праведника: то дело састојало će у приношењу на жртву Богу свога сина јединца. Заклати свога сина за жртву - то никако није добро дело према схватању људске природе: оно је добро дело као испуњавање заповести Божије, као дело вере. Погледајте Нови Завет и уопште читаво Свето Писмо: наћи ћете да оно захтева испуњавање заповести Божијих, да се то испуњавање назива делима, да од тог испуњавања заповести Божијих вера у Бога постаје жива и делатна; без њих, она је мртва и као да је лишена сваког покрета. Напротив, наћи ћете да су добра дела пале природе, која потичу од чула, од крви, од порива и нежних осећања срца - забрањена и одбачена! А управо се та добра дела Вама и допадају код незнабожаца и муслимана! Због тих (дела), мада су праћена одбацивањем Христа, Ви хоћете да им дате спасење. Чудно је ваше размишљање о здравом разуму! Због чега и са којим правом га налазите и видите код себе? Ако сте хришћанин, онда о том предмету треба да имате хришћанско схватање, а не неко друго, самовољно или покупљено ко зна где! Јеванђеље нас учи да смо падом стекли лажно названи разум, и да разум наше пале природе, каква год природна својства имао, колико год био изоштрен светском ученошћу, задржава оне особине која му је донео пад и остаје - лажно названи разум. Неопходно је одбацити га и препустити се руковођењу вере: уз то руковођење, кад дође време, због значајних подвига побожности, Бог ће Своме верном слуги даровати познање Истине или разум духовни. Тај разум можемо и треба да сматрамо здравим разумом: он је осведочена вера коју је тако лепо описао свети апостол Павле у једанаестој глави своје посланице Јеврејима. Темељ духовног расуђивања је - Бог. Оно се подиже на том тврдом камену и зато се не клати и не пада. Здрав разум како га ви називате, ми хришћани сматрамо само за болесни разум, толико помрачен и заблудео да се не може излечити другачије него одсецањем свих његових знања мачем вере и њиховим одбацивањем. А ако га будемо прихватили као здрав - и то на неком непознатом, климавом, неодређеном и стално променљивом основу - он ће, као такав, свакако одбацити и Христа. Искуство је то већ показало. Шта Вам говори ваш здрав разум? Да је признавање погибије добрих људи који не верују у Христа противно таквом разуму! И не само то! Погибија добродетељних противна је милосрђу тако Сведоброг Бића као што је Бог. Ви сте свакако имали откривење свише о том предмету шта је противно, а шта није противно милосрђу Божијем? He! Hero Вам то показује здрав разум. Да! Ваш здрав разум! Ипак, чак и уз Ваш здрав разум, одакле Вам то да сопственим ограниченим људским умом можете да схватите шта је противно, а шта није противно милосрђу Божијем? Дозволите ми да изнесем следећу мисао: Јеванђеље, или Христово Учење, или Свето Писмо, или Света Васељенска Црква, открили су нам све што човек може да зна о милосрђу Божијем, које надвисује свако умовање, сваку људску спознају и није јој доступно. Сујетно тумара људски ум када жели да ограничи безграничног Бога!.. Када тражи да објасни необјашњиво и да га потчини својим схватањима... Кога (да објасни и схвати)? Бога! Такав подухват је - сатански подухват! Себе зове хришћанином, а не познаје учење Христово! Ако из тог благодатног, небеског учења ниси научио да је Бог недокучив - онда иди у школу и слушај шта деца тамо уче! Њима професори математике објашњавају теорију бесконачног - да се оно као неодређена величина не потчињава законима којима се потчињавају ограничене величине, бројеви, и да резултати ту могу да буду потпуно супротни резултатима у области бројева. А ти хоћеш да одредиш законе деловања милосрђа Божијег, па кажеш: ово je у реду, а ово није! To je у складу или није у складу са твојим здравим разумом, са твојим појмовима и осећањима! Да ли из тога следи да је Бог обавезан да схвата и осећа онако како ти схваташ и осећаш? Зар то захтеваш од Бога? Ето зачетка најнеразумније и крајње гордости! He криви суд Цркве за недостатак здравог разума и смирења: то је твој недостатак! Она, света Црква, само непоколебиво следи Божанско учење о делима Божијим, које је открио Сам Бог! Њена истинска чеда послушно иду за њом, просвећујући се вером и газећи разметљиви разум који устаје на Бога! Верујем да о Богу можемо да знамо само оно што Он благоизволи да нам открије! Када би постојао други пут Богопознања, пут који бисмо сопственим трудом могли да прокрчимо уму, онда нам откривење не би било даровано. Оно је дато зато што нам је неопходно. А сопствене измишљотине људског ума су сујетне и лажљиве.
+3 / -1
+2
Filosofos
2011-03-13 10:33 AM
Ви кажете „Јеретици су такође хришћани”. Одакле вам то? Зар ће неко ко себе назива хришћанином, а не зна ништа о Христу, у своме крајњем незнању одлучити да себе сматра истим таквим хришћанином какви су јеретици, и да свету веру хришћанску не разликује од проклете богохулне јереси? Другачије о томе размишљају истински хришћани! Многобројни зборови светих примили су мученички венац јер су више волели најљуће и предуге муке, тамницу и изгнанства, него да пристану на учешће у богохулном учењу јеретика. Васељенска Црква је јерес одувек сматрала за смртни грех, одувек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, туђ благодати и спасењу, да је у општењу са ђаволом и његовом погибли. Јерес је - грех ума, грех више ђавољи него људски, она је ћерка ђавола, његов изум, безбожност блиска идолопоклонству. Оци идолопоклонство обично називају „нечестијем”, a јерес „злочестијем”. У идолопоклонству ђаво од заслепљених људи узима божанско поштовање за себе, док у јереси заслепљене људе чини саучесницима свога главног греха - богохуљења. Ко са пажњом прочита „Деласа бора” лако ће се уверити да је карактер јеретика потпуно сатански. Он ће увидети њихово ужасно лицемерје, несхватљиву гордост, уочиће да је њихово држање састављено од непрекидне лажи, да се предају различитим ниским страстима, видеће да се они, кад имају могућност, усуђују да почине све најужасније преступе и злочине. Нарочито је значајна њихова непомирљива мржња и крвожедност према чедима истинске Цркве! Јерес је повезана и са гневом срца, са страшним помрачењем и повређеношћу ума, и упорно се држи у души која је њоме заражена. Човеку је тешко да се исцели од те болести!
Свака jepec у себи садржи хулу на Духа Светога: она хули или на догмат о Духу Светоме, или на дејство Духа Светога, али свакако хули на Духа Светога. Суштина сваке јереси је - богохуљење. Свети Флавијан, Патријарх Константинопољски, који је крвљу запечатио исповедање истинске вере, изрекао је пресуду помесног Константинопољског сабора против јересијарха Евтихија следећим речима: „Евтихије, до сада јереј и архимандрит, потпуно је разоткривен како у своме прошлом деловању, тако и у садашњим својим тумачењима - у заблудама Валентина и Аполинарија, и у упорном следовању њиховом богохуљењу, тим пре што није послушао чак ни наше савете и поуке у вези са примањем здравог учења. Стога, плачући и уздишући због његове коначне погибељи, објављујемо у име Господа нашег Исуса Христа, да је Евтихије пао у богохуљење, да је лишен сваког свештеничког чина, општења са нама и управљања својим манастиром; дајемо на знање свима који ће од сада беседити са њиме или га посећивати, да су и сами подвргнути одлучењу”. Ова пресуда је - образац општег мишљења Васељенске Цркве о јеретицима; ову пресуду прихватила је читава Црква, она је потврђена на Халкидонском Васељенском сабору. Евтихијева јерес састојала се у томе што није исповедао две природе у Христу по ваплоћењу, како исповеда Црква, него је допуштао само Божанску природу. Ви ћете рећи: само то!.. Забаван је по своме недостатку истинског знања, али горко жалостан по својој суштини и последицама, одговор неког лица које је располагало влашћу овога света, упућен светом Александру, Патријарху Александријском, о аријанској јереси. Ово лице саветује Патријарха да сачува мир и да због неколико речи не уводи спорове, који су толико противни духу хришћанства; он пише да у Аријевом учењу не налази ништа за осуду: извесну разлику у реду речи само то! „Тај ред речи - примећује историчар Флери - у којима 'нема ничег за осуду', одбацује Божанство Господа нашег Исуса Христа”. Само то! Значи, руши целокупну веру хришћанску - само то! Занимљиво - све древне јереси, под различитим маскама које се мењају, тежиле су ка једноме циљу: оне су одбацивале Божанство Логоса и искривљавале догмат о Ваплоћењу. Најновије јереси понајвише теже да одбаце деловање Духа Светога: са ужасним хулама оне су одбациле Божанску Литургију, све Свете Тајне, све што је Васељенска Црква одувек сматрала за деловање Духа Светога. Они (јеретици) су то назвали људским установама, па и дрскије: сујеверјем, заблудом! Али наравно, Ви у јереси не видите ни разбојништво, ни лоповлук! Можда је само због тога не сматрате грехом? Овде одбачен Син Божији, тамо одбачен Дух Свети и похуљено на Њега - само то! Онај ко је прихватио и држи богохулно учење, ко богохули, а није разбојник, не краде и чак чини добра дела пале природе - он је диван човек! Како Бог може да одбије да га спасе? Сав узрок Ваше последње недоумице, као и свих других, јесте дубоко непознавање хришћанства! Немојте да мислите да је такво непознавање неважан недостатак! He! Његове последице могу да буду погибељне, нарочито данас, када су у оптицају безбројне књиге са хришћанским заглављем, а учењем - сатанским. Услед непознавања истинског хришћанског учења, лако вам се може догодити да лажну и богохулну идеју прихватите као истинску, да је усвојите, а заједно са њом да усвојите и вечну пропаст. Богохулник се не спасава! Већ и те недоумице, које сте представили у своме писму, представљају страшне сметње за ваше спасење. He играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно да плачете. Прихватите се читања Новог Завета и светих отаца Православне Цркве (никако не Терезе, Франциска и других западних умоболника, које њихова јеретичка црква проглашава за свете); код Светих Отаца Православне Цркве изучите како правилно треба да се схвата Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују хришћанину. Христа и хришћанство изучавајте из Светог Писма и живе вере. Пре но што наступи страшни час у који ћете морати да изађете пред Бога на суд, прибављајте себи оправдања, која Бог овде, посредством хришћанства, дарује свим људима. 6. 388-396
+3 / -1
+2
Filosofos
2011-03-13 10:35 AM
• Франциско Асишки, Игњатије Лојола и други подвижници латинства (по отпадању Западне Цркве од Источне), који će у његовим недрима сматрају светима, отшелништвом су задобили најсилније демонске прелести. „Када је Франциско био уздигнут на небо - каже писац његовог житија - Бог Отац се, видевши га, на тренутак нашао у недоумици коме да укаже првенство: Своме Сину по природи, или сину по благодати - Франциску”. Има ли шта страшније и изопаченије од ове хуле, има ли шта жалосније од ове прелести?! 5. 69
• Забрањено је молити се за јеретике као за оне који припадају Цркви; стога за њих не треба ни вадити честице, које изображавају учешће у Цркви. Могуће је молити се за њихово обраћење. Ко има свога покојника, плаче за њим и моли се за њега. Злочинци заточени у тамници не могу се прихватати заступања других злочинаца. Господ јесте Љубав и толико жели да се сви спасу, да ми то не можемо ни да схватимо. Препустимо тој Љубави наше спасење и спасење свих других, a са своје стране, потрудимо се око онога што зависи од нас - око свога очишћења 6.159
Преузето са светосавље.орг:
http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija11.htm#04
И праштајте што сам затрпао тему. Било је са циљем не да се неко увриједи, већ ради истине.
+2 / -0
+2
Makarios
(Imigracioni Agent)
2011-03-14 02:05 AM
Sa pravom me posrami ali i podsajeti na ono sto nisam smjeo zaboraviti i natome ti mnogo hvala brate u Hristu.
gresni makarios
+1 / -2
-1
Orao
2011-03-15 06:24 AM
Filosofos,
Ja sam se naslusao u zivotu mnogo busanja o postenju,cojstvu,karakteru,Hrišćanstvu itd,ali sam malo video na djelu sve to.Dozivljavao sam losa iskustva sa ljudima a i dobra,na osnovu vjere nisam mogao napraviti selekciju i reci ovi su svi dobri a ovi losi,tako i kažem,po djelima će se svako poznati a ne po tituli.Za mene je prakticni dio zivota ono sto broji,a ne teoretski.Isusova Prica o milostivom Samaricanu sve govori,ni on ne pravi selekciju po vjeroispovjesti,nego daje naglasak na djela.Kada spopiras auta jer imaš problem,pa ti na kraju jedan stane,taj je pokazao najvecu poBoznost od svih koji su prošli bezobzirno,a taj može biti ove one ili nijedne vjere,pa opet kažem:po djelima će se poznati.Hvala na paznji.
+1 / -2
-1
Orao
2011-03-15 07:11 AM
Filosofos,još nešto,vidis kako Isus daje jasne kriterijume o tome koga će uzeti sa sobom u novi zivot a koga neće,pa kaže:hodite k meni blagosloveni Oca mojega,jer kad bijah gladan nahraniste me,kad bijah go odjenuste me,kad bijah u tamnici obidjoste me,kad učiniste ovoj maloj braci(ljudima oko sebe)i meni učiniste.A onda govori onima drugima:idite od mene prokleti,jer kad bijah go ne obukoste me,kad bijah gladan ne dadoste mi da jedem,itd,kad ne učiniste ovoj maloj braci(ljudima oko sebe),ni meni ne učiniste.
Isus ne kaže:ovamo pravoslavci da vidim koji među vama može sa mnom,a vi ostali u stranu,o vama neću ni da razmatram jer niste bili pravoslavni,tako da ma kako da ste izvrsavali moje zapovjesti ne vazi.
I šta kaže Isus onima koji argumentuju pa kažu:Gospode zar nismo u tvoje ime djavole izgonili,lijecili itd,a on im kaže:ja vas ne poznam,idite od mene vi koji CINITE BEZAKONJE.Znaci,ni ovdje nije kriterijum pripadnost odredjenoj vjerskoj skupini,nego je riječ o ,,bezakonju,,krsenju zakona,onih Boziji 10 zapovjesti.Opet dolazimo na djela koja će biti presudna,ovo toliko da se niko ne vara.
+2 / -1
+1
Filosofos
2011-03-15 03:52 PM
Орле,
Овдје се не ради о Вашим личним симпатијама, социјалним потенцијалима или животном искуству. Сви смо ми мањи или већи лицемјери, у суштини, јер много више знамо него ли што испуњавамо. Исправите ме, ако гријешим. Можда постоје изузеци, али то су, свакако, ријетки људи. Једно је то што ми можемо да се дружимо са неким људима, да свједочимо и онима који нису хришћани, или који су то само номинално, и то шта ми можемо да осјећамо према њима. То је наша ствар. Али, не можемо ми то своје људско суђење и осјећање да намећемо Христу и издајемо као Христово учење. Можемо казати „мислим да би овако нешто имало смисла” па да изрекнемо своје мишљење. А да кажемо: „Бог ће...”, а одмах затим да уметнемо нешто своје, мислим да је опасно и претенциозно.
Са друге стране, када би неко чинио не знам каква дјела, стао и помогао Вам сваког дана и по 1000 пута, и свакојака друга „добра” чинио, а не био крштен, неће се спасити, ма како да нам је прирастао за срце, јер „ко није рођен водом и Духом Светим, неће видјети Царства Божијега”. Да не бих ја говорио о томе, јер сам за то чуо читајући, боље је да послушамо духоносне људе, који су то животом усвојили. Свети Игњатије Брјанчанинов каже о томе следеће: „И друштвене и појединачне врлине пале људске природе изгубиле су значење у очовечењу Бога: заменило их је велико дело Божије - да вјерујете у Онога кога Он посла.[9] У том великом Божијем делу састоји се и спасење, што је посведочио сам Спаситељ: А ово је вјечни живот (спасење) да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.[10] Врлине хришћанина морају да произилазе из Христа, из човечије природе коју је Он обновио, а не из пале природе. Пошто наш пад није садржан у истребљењу добра из наше природе - то је карактеристична одлика пада одбачених анђела - него у мешању нашег природног добра са неприродним злом у нама, онда наша пала природа има њој својствена добра дела и врлине. Та добра дела чине и незнабошци, и муслимани, и сви који су далеко од Христа. Та добра дела и врлине, оскрнављени примесом зла, недостојни Бога, спречавају заједничарење са Богом, спречавају наше спасење. Одбацимо то привидно добро, или, правилније, то највеће зло! Одбацимо делатност пале природе! Предајмо се делатности коју нам налаже вера у Христа! Престанимо да проводимо живот по упутама нашег палог разума, по тежњама нашег палог срца! Почнимо да проводимо живот по јеванђелским заповестима, по захтевима Божије воље. Ако будемо тако живели, бићемо спасени.”
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/AsketskiOgledi/AsketskiOgledi97.htm
Не искључује се могућност да Господ призове некога у вјеру, видећи да је тај спреман, способан, и томе слично, али није имао прилику. Па чак и чудесно обраћење је могуће, зашто да не?
Али, Господ Исус Христос јасно каже да они који нису крштени неће ући у Царство Божије, и то је предуслов. Може да обуче и обује цијели град, али ако у Христа не вјерује, и то чини не ради Христа, то му је све узалуд. Са друге стране, нама ће бити суђено по јеванђелском закону, а не просто „по 10 Божијих заповијести”. Нпр. сам Христос говори: „Чули сте да је казано: ”Не убиј!„, а ја вам кажем: ”немој ни да се гњевиш„...” Мислим да је то јасно, а доказе, ако будете провјеравали дату адресу, можете наћи у истој књизи.
Највеће безакоње од свих јесте одрицање Сина Божијега, што је хула на Духа Светога. Са тиме се не може мјерити ништа. Ако неко не исповиједа православље, није члан Цркве, не може се спасити својим дјелима. Јер, да је то могуће, Христос не би имао потребу да страда за спасење људи. О односу вјере и дјела, лијепо говори један руски философ, па се не љутите што ћу опет да упућујем на литературу:
http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/bib.php?link=556
Свако добро Вам желим!
+0 / -0
0
presamicen
2011-03-17 06:27 PM
Orao
Znaci,ni ovdje nije kriterijum pripadnost odredjenoj vjerskoj skupini,nego je riječ o ,,bezakonju,,krsenju zakona,onih Boziji 10 zapovjesti.Opet dolazimo na djela koja će biti presudna,ovo toliko da se niko ne vara.
-------------------------------------------------------------------
10 Boziji zapovesti pripadaju Starom zavetu, a Blazenstava Novom..
Mislim da ispunjenje Blazenstava, ako'će biti presudnija, 10. Boziji zapovesti su i fariseji ispostovali.
A kojoj ti verskoj skupini pripadas?
+0 / -1
-1
Orao
2011-03-18 04:57 PM
Zdravo svima,
Filosofos,ima to sve svoje sto ti navodis,i svaka teorija ima svoju logiku i može da zvuci logicno.Smatram da se Bog otkriva covjeku ne samo preko pisane rijeci ili preko covjeka pored,nego i preko savjesti,ako ju je još sacuvao.Šta Bog trazi i ocekuje od covjeka, je da slusaju,respektuju i izvrsavaju njegovu volju.Volja Bozija je da covjek prema covjeku bude dobronamjeran u djelu i rijeci.Krajnji cilj i svrha svih teoretisanja,liturgija,i svega drugog je promjena covjekove loše naravi na dobru.Neki ljudi nesvjesno slijede glas savjesti i cine dobro,a taj glas savjesti jest od Boga.Takvi ljudi iz neznanja ili iz drugih prilika i ne čitaju možda duhovnu literaturu i ne posjecuju liturgije,ali su poslusni savjesti-Bogu.Znaci postoji odnos i veza između takvih ljudi i Boga.Teško mi je da kažem kako su ti ljudi uprkos izgubljeni.Jednom podavno,dok sam trenirao borilacke sportove,svratio sam u jedan klub karatista,trenirala je upravo grupa sa drigim danom i gore.Ja nisam bio karatista,ali sam pitao trenera kako bi bilo da malo sparingujemo u slobodnom stilu sve dozvoljeno,i on je pristao.Bili su to većinom policajci oko 28-35 godina.Neću da se falim,ali svakoga od njih koji je usao u ring,razbijo sam u roku od 1-2 runde.Oni su se cudili,kako to,i pitali su šta treniram itd.Ja sam im rekao da ne treniram ništa specificno i da sam jednostavno borac a biti dobar borac i jest svrha i cilj svakog borilackog sporta ili vjestine.Znaci,ja sam ispunio svrhu i cilj,oni su ucili godinam i godinama komplikovane kate i poteze,a ja nisam,oni su nosili titule(crne pojaseve sa oznakama2-3-4-5 dana,a ja nisam imao takvih titula ni jedne.Ipak,ja sam ispunio cilj i svrhu i respektovali su me veoma.Slično je i sa duhovnim,ako ja sretnem covjeka sa dobrim duhovnim kvalitetama(sto je svrha idenja u Crkvu)a on mi kaže kako nije clan ni jedne zajednice,ja ga respektujem.Isto tako,ako sretnem covjeka sa slabim duhovnim kvalitetama,a on veoma aktivan u Crkvenom zivotu,šta da kažem,treba da nastavi u ucenju i disciplini,ali neću mu odavati puno veću paznju i cast nego onome prvom.Opet kažem,tvoji tekstovi imaju logiku i mjesto.
+0 / -0
0
presamicen
2011-03-19 02:32 PM
Krajnji cilj i svrha svih teoretisanja,liturgija,i svega drugog je promjena covjekove loše naravi na dobru.
-------------------------------------------------------------------
Sv.Liturgija nije teoretisana predstava brate da bi ti bio dobar, sorry ! Postoji teorija u narodu kako treba da „budes dobar covek” to pripada nekakvom patriarhalnom miljeu.
Možda bi bilo ok info o Svetinji Liturgije.
Hmm i ja sam trenirao, ali sozercavanje i poimanje Boga ne ide telesnom pricom i telesnim yoga žongliranjem.
Šta Bog trazi i ocekuje od covjeka, je da slusaju,respektuju i izvrsavaju njegovu volju.
-----------------------------------------------------------------
Respektovanje??
Mislim da je akcenat „Ljubav”!
NO hard fellinz once again kojoj ti verskoj skupini pripadas? Onako!
+1 / -0
+1
Filosofos
2011-03-20 02:01 PM
Орле, уз дужно поштовање према Вама, не слажем се да је ово што сам навео теорија, како сте Ви извољели да се изразите. Да је то неко моје размишљање и нешто уопште моје, онда би могло то да се уважи, или макар узме у обзир. Међутим, пошто су то писали Свети Оци, и то не један или два, него сви редом, онда је релативизација отачког предања посвједоченог од многих духоносних горостаса равна хули, те Вас упозоравам на то.
То са каратеом не може да пије воду у овом примјеру, јер духовни живот није „логичан”. У Јеванђељу имамо примјер фарисеја и митара, једног са „добрим духовним квалитетима”, и другог са покајањем, Богу угоднијег, а наизглед већ пропалог и од Бога осуђеног. Тако да ти судови типа „добро стање”, „лоше стање” слободно оставите, није то за нас. Циљ човјека јесте да достигне заједницу са Богом, а то је Црква. Доброта има смисла само у Христу. Ван Њега нема смисла, нити користи. Напротив, чини се да Оци казују и да је таква (доброта) штетна. Дакле, ван Цркве нема спасења, а поштовање према људима треба да имамо. И према њиховој слободи избора, дакле ништа да не намећемо. Али не и да поштујемо оно што су изабрали, уколико су изабрали лоше. Ту треба да свједочимо, ако неко жели да слуша. Ако не жели, онда се повучемо, помолимо за ту особу, и то је то. Нека Господ уређује даље.
И још нешто, не сматрам ја унапријед изгубљенима све оне који сада не иду у цркву. А да је то погрешан пут, то је сигурно. Може Господ да их призове, не ограничавам ја Бога, Његову љубав и моћ. Али сам сигуран да ако неко није задобио Духа Светога овдје, неће га задобити ни горе. Христос каже да без Њега не можемо чинити ништа. Како дакле, да се спасемо без исповијести? Без причешћа? Хоћете ли да кажете да су ти људи безгрешни, те им исповијест није ни потребна? Зар не позива Господ све обремењене себи, да нам да покој? И да нам да свој јарам и бреме, који су благи и лаки? Не мијешајте добро васпитање са духовним животом, и подвигом Христа ради.
Највећи злочин јесте презирање жртве Христове. То чине и они који у Њега не вјерују, али посебно ми који вјерујемо, и знамо Његову вољу и опет је не поштујемо.
„А ово је живот вјечни, да познају Тебе, Јединога истинитога Бога, и Кога си послао, Исуса Христа”, каже негдје свети апостол Јован.
Нека нам Господ свима, Промислом Својим уреди спасење!
Свако добро!
+0 / -0
0
presamicen
2011-03-21 01:44 PM
Fiki imaš lajkovanje od mene ;)) Tnx koristilo mi je
Ako me senses ne varaju tebra Orao nije od nas, govor ga odaje.. ://
+0 / -0
0
Filosofos
2011-03-22 10:07 AM
Богу хвала за све!
Нека и није, можда буде, ако Бог да. Само треба свједочити, и не одступати, јер показујући равнодушност (према спасењу било ког човјека) или не дај Боже непријатељство према њима, неће ни повјеровати. Наравно, то је када питају и интересују се. (Јер и ми реално, много тога накнадно сазнајемо, и трудимо се потом да исправимо живот у складу са Јеванђељем, и оним што смо накнадно научили, иако смо били прилично сигурни да све или већину испуњавамо.) А ако хуле, онда их треба третирати у складу са упутама Светог Филарета Московског. ;-)
Бог нека нас сачува!
+0 / -0
0
presamicen
2011-03-22 04:06 PM
Slažem se,lik je ok.. u suštini smaranje je to što se mi većinom zaista slažemo u pitanjima morala u odnosu na Boga, pa na kraju tu i tamo sa islamom se razumemo. Međutim predanje Crkve je spoticanje. To sto Orao daje akcenat na „dela” je ok, međutim to je periodično i kritičarski. Niko ne čini dela full time, ne zato što neće.. Nego što je život naizmeničan, kako financijski tako duhom i duhovno. Na kraju krajeva LOŠ primer vernika-nije primer.
+0 / -0
0
Filosofos
2011-03-22 06:36 PM
Гледај, није ни битно да ли је лик ОК или не, како ми се чини, него је битно, да ли ми волимо тог човјека и да ли желимо и његово спасење, као што желимо своје. То је питање кључно прије сваког разговора.
А ако је стварно ван Цркве, онда то нису ситнице, него великог плача достојна ситуација. И да, ми имамо много гријехова. А они, у суштини, „само” један. То што нису хришћани.
Није ОК ако се ставља акценат просто на дјела. Шта су дјела? Дјела која из вјере у Христа, и Христа ради проистичу, то је у реду, наравно, јер је то оно што се тражи, и спасоносно је.
„Разумијевање” им неће бити од користи, нити поклапање у неким стварима. Шта кажу Апостоли и Оци: „ако у једној јединој јоти...” А ни морал ван Цркве не вриједи ништа.
Што се пак тиче „фул тајма”, треба се трудити да се задобије добра навика. Реално, 80% живота проведемо по навици, а 20%, можда и мање, проведемо стичући те навике. Зато, гледајмо шта је добро, и навике стичимо за душекорисне ствари. Најбоље то описује преподобни ава Доротеј, у својим Поукама, ако се добро сјећам.
Али добро, ми се разумијемо. :-)
Свако добро од Господа!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
Select a country:
Australia
Austria
Bosnia-Herzegovina
Canada
Croatia
European Union
France
Germany
Montenegro
Netherlands
Serbia
Sweden
Switzerland
United Kingdom
United States of America (USA)
English |
Latinica
|
Ћирилица
© Trend Builder Inc. and contributors. All rights reserved.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Advertising
.