Србија би ускоро могла да кандидује крсну славу за листу културног наслеђа у Унеску. Очекује се да ускоро буде формирано и радно тело како би крсна слава била уписана у национални регистар, а потом и кандидована за светску листу нематеријалне баштине Унеска.

Крсна слава један је од првих пројеката заштите нематеријалног културног наслеђа Срба, поручују етнолози истичући да крсна слава, као елемент културног наслеђа, представља основни део идентитета српског народа. Прва фаза истраживања рађена је на основу литературе и терена.

„Крсна слава није само црквена и није само народна, ту се догађају и преплићу и културе, и обичаји, и мишљења и понашања, тако да смо хтели да сагледамо шта је то што је остало из неке давније прошлости у понашању у одређеним заједницама и колико се ту преплићу црквени канонски делови и они народни и, наравно, како се живот мењао и уносили се нови обрасци”, каже Весна Марјановић, шеф истраживачког пројекта.

„Остало је непромењено да се везује за светитеља, да се наслеђује по мушкој линији, да је приређена гозба и окупљање”, истиче Марјановићева.

О крсној слави прва сазнања датирају из 1018. године. Етнолози тврде да се временом тај обичај мењао, мешајући се са савременом културом и како кажу, турбо-српским идентитетом.

Славски колач данас се често купује у продавници, а крсна слава прославља у предузећима и кафанама. Зато је веома важно прикупити материјал који се односи на изворне обичаје.

„Осим неких формалиних података, Унеско тражи да је обичај жив, да живи најмање три генерације и да је колико толико дефинисан на једном простору”, каже етнолог Милош Матић.

„Наравно, ту су та просторна одређена ко шта слави и где славе и наравно, када говоримо о животности, да ли је то жив обичај, а онда се велика пажња обраћа и на оне који га спроводе”, рекао је Матић.

Од наших суседа најдаље су у очувању нематеријалног културног наслеђа отишле Бугарска и Хрватска.

Бугарска је до сада на репрезентативној листи Унеска регистровала Нестинаре и Бистрица Баби, архаично полифоно певање, односно, игре и ритуал шопске области.

Хрватска је регистровала десет елемената, међу којима су Сињска алка, ојкање, чипкарство. Највише регистрованих елемената на репрезентативној листи, око тридесет, има Кина.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/855862/%D0%9A%D1%80% D1%81%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%82+%D0%B7%D0%B0+%D0%A3%D0 %BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE.html