27. фебруар 2011.
Свеправославна конференција за припрему Сабора завршена неуспешно
У Православном центру Цариградске патријаршије у Шамбезију код Женеве протекле недеље заседала је «Комисија за припрему светог и великог Сабора православне цркве». Заступљене су биле све православне цркве а у име СПЦ учествовали су митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић и епископ бачки Иринеј Буловић.
Две последње теме у оквиру припрема за Сабор сада су размотрене и о томе није постигнута сагласност. Ради се о начину стицања и проглашења аутокефалије као и о питању диптиха, односно редоследа помињања цркава и њихових поглавара.Радом је председавао митрополит пергамски Цариградске патријаршије Јован Зизиулас.
У саопштењу објављеном након завршетка рада, потписаном од стране митрополита Зизиуласа, наводи се да су питања остала нерешена.
Према правилнику предсаборских конференција, за валидност решења потребно је једногласје. Комисија је констатовала да једнодушје није постигнуто.
Из саопштења се сазнаје да је неколико цркава тражило преиспитивање свог места у диптиху – кипарска, грузијска, пољска, албанска.
Не саопштава се да ли и када ће се сазвати следећа конференција како би се ова питања решила. Без њиховог решавања немогуће је одржавање «Великог Сабора». Оптимисти су износили да би он могао да се одржи ако не ове, онда већ следеће године. Сада се његово сазивање помера на неодређено време. Припреме трају већ деценијама а убрзане су последњих година.
Како се сазнаје из кругова конференције, «битка» се водила око шестог места диптиха на коме је сада, по цариградском редоследу, СПЦ.
Редослед до тог места је неоспоран: Цариград, Александрија, Антихија, Јерусалим, Москва.
На шестом месту је за Цариград Београд, а за Москву Тбилиси. Тбилиси је за Цариград на последњем деветом месту међу патријаршијама, јер му је призната аутокефалија тек 1990.
Сада је Никозија изнела захтев да она буде на шестом месту, а Београд на седмом, пошто је Кипар добио аутокефалију од Васељенског сабора (431. године), а све дуге накнадне одлуком Цариграда. Кипру заправо припада пето место, јер је то древна црква, али он не жели, како је речено «да се конфорнтира са Москвом».
Грузија је поново инсистирала да јој Београд препусти шесто место, на шта није дат пристанак.
Московска патријаршија је у кулоарима помињала да се њој треба препусти првенство у православљу, пошто је она «најбројнија». Тиме је доведена у питање историјска позиција Цариграда. Овај захтев није званично изнет, али и само његово помињање изазвало је велику нелагоду.
Нејасноће постоје и око позиције финске и естонске цркве, а такође и Православне цркве Америке, којој је Москва дала аутокефалију 1990. а већина цркава то до данас не признаје.
Митрополит Јован је на самом почетку рада, предвиђајући забрињавајући ток заседања, истакао да «православље неће моћи да опстане ако остаје у самоизолацији».
http://www.serb-kirche.at/index.php?option=com_content&task=view&id=1472&Itemid=1