РАЗГОВОР ОЦА ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА СА МИТРОПОЛИТОМ АМФИЛОХИЈЕМ
http://www.pogledi.rs/vesti/vesti109.php
Послао: Пет Јан 29, 2010 10:04 pm
Odlomak iz knjige o. Žarka Gavrilovića „DAVID PROTIV GOLIJATA”
Beograd 2010.
BEOGRAD, 8. septembar 2009. godine
Pozvao me preko telefona o. Jovan Blagojević, protojerej
crkve Svetog Marka u Beogradu, i reka da su on i
o. Miodrag Popović, urednik Pravoslavlja, razgovarali,
da bi bilo dobro za Crkvu da ja odem i razgovaram sa
mitropolitom Amfilohijem Radovićem, koga je Sveti
arhijerejski sinod SPC, po odobrenju patrijarha Pavla
Stojčevića, ovlastio da zamenjuje patrijarha, dok je on
(bolešću) odsutan, to jest, nesposoban da vrši dužnost
patrijarha. Bilo je to nekoliko dana kasnije kada je objavljena
takva vest u maju 2008. godine.
Tražio sam prijem, koji je Visokopreosvećeni odmah prihvatio
i zakazao mi isti u svom apartmanu u Patrijaršiji, u
večernjim satima, posle završetka samog večernja u Sabornoj
crkvi u Beogradu, da će me primiti.
Kad sam došao kod Mitropolita Amfilohija, u svoje
vreme uzornog revnitelja Pravoslavlja i Svetosavlja, uzeo
sam blagoslov, čestitao mu na postavljenju i, koliko se
sećam, naš razgovor se vodio u ovom tonu:
Visokopreosvećeni, pruža Vam se prilika da sada
razvlastite mafiju u SPC koja krade SPC, vrši simoniju
prodajući parohije za novac, koja živi nedostojno svog
visokog duhovnog pozvanja. Čak mnogi od arhijereja i sve-
štenika žive bludno, luksuzno i perverzno, pa da se onda,
kad očistite SPC od mafije, okružite dobrim, poštenim i
uglednim sveštenicima, kojih, hvala Bogu, ima u Beogradu.
- Aaa, ja to neću raditi!
- Zašto pobogu, odgovorih ja, videći da Mitropolita
interesuje samo položaj patrijarha, a ne stanje u SPC? Zar
nije sam Gospod Hristos isterao trgovce iz hrama (sr. Mt. 21,
12; Mk. 11, 15; Lk. 19, 46), da ga ne profanišu svojim poslom,
a trgovci su, u odnosu na lopove i našu mafiju u SPC,
pošteni ljudi, jer razmenjuju dobra koja nam je dao Bog, a ne
kradu jedni od drugih, niti kradu Crkvu, što je neoprostiv
greh. A Vi nećete te nečasne ljude da isterate iz Hrama, Ne
znam zašto, osim ako i Vi nemate nekakav interes od njih, da
ste podlegli njihovom uticaju ili, ne daj Bože, potkupljeni
od nekog od njih da to ne činite.
- Ja sam za sada samo zamenik patrijarha, a ne i patrijarh.
- Pa zar ćete opet, iako ste patrijarhov zamenik, dozvoliti
da protojerej, za koga kažu da je sa patrijarhom u bliskom
srodstvu, da zato vlada starim i nemoćnim patrijarhom i
našom Crkvom, da prodaje parohije sveštenicima, enormno
se bogateći, čineći greh simonije, mita – korupcije, kako li
se već to zove, pravim se ja nevešt.
- Žarko, moraš to shvatiti; patrijarh je star i treba da mu
se nađe neko pri ruci. Osim toga, oni četrdeset godina
sarađuju zajedno i navikli su jedan na drugog.
- Ali to ne daje pravo protojereju da vrši simoniju, prodajući
parohije, kompromitujući i samog patrijarha. Zar Vi
ne znate da se priča da se taj prota oženio patrijarhovom
vanbračnom ćerkom?
- U tom trenutku Mitropolit, koji je sa mnom pričao mirno
i staloženo, kako to samo on ume, u odnosu na mene koji sam
govorio skoro kroz suze i u grču, planu i odbrusi mi:
- Nemoj to i tako da govoriš; ono što širi CIA i neprijatelji
Crkve!
- Kakva CIA? Ja vam mogu dovesti najmanje deset vrsnih
intelektualaca koji bi vam mogli potvrditi ovo što vam
govorim, I ne govorim ja ovo iz zluradosti nego što me boli
sve što se dešava u našoj Crkre vi, a ne bi smelo ni , iako
i sam ne mogu da verujem u tako nešto, jer po kanonima ni po
zakletvi episkopa, ni po njihovom polaganju monaških zaveta,
a znamo da ima episkopa koji imaju vanbračnu decu i žene.
- Znaš li ti da patrijarha mnogi smatraju za sveca. Kod
mene u Crnoj Gori, čak i komunisti govore da je on svetitelj.
- Pa, poslovica kaže: „svaki Cigo svoga konja hvali”!
- Šta ti to znači?, upita me pomalo začuđeno Mitropolit.
- Zar vam nije čudno da komunisti, bezvernici, koji ne znaju
ni šta je Boga, ni šta je svetost, ni šta je vera, hvale i
proglašavaju našeg patrijarha za svetitelja još za vreme
njegovog života, a u poslednjem trenutku taj „svetitelj” može
da se pogordi, da izgubi veru, a mi znamo da je naš patrijarh
Pavle u Sarajevskoj bogosloviji bio aktivista komunista,
držao komunističku literaturu, na demostracijama i da je
1939. uzvikivao parole na Miljacki: Dole srpski kralj! Da je,
pre monašenja, služio u zloglasnoj OZNi i Oznaše i tu, kako
se priča, smrtno ogrešio svoju dušu, možda i nekim ubistvima.
Sve ti znaš! Otkud tebi takve informacije?
- Pa znam ono što znam. I to što znam, moram i da pričam.
Ali, mnoge od ovih stvari su mi pričali školski drugovi iz
Bogoslovije samog patrijarha, a i sam sâm davao intervjue o
tome da je patrijarh školski drug (sa Bogoslovskog fakulteta)
Svetozar, otac Slobodana Miloševića, da su istog dana
istog meseca (oktobra 1942.), u jeku Drugog svetskog rata,
diplomirali na Bogoslovskom fakultetu SPC: patrijarh
Pavle, German, mitropolit Vladislav, episkop Boca, „mitropolit”
skopski Dositej, Svetozar Milošević i cela garnitura
koja je posle rata vladala u SPC. Niti se zna ko im je
oformio komisiju za polaganje toliki predmeta, ko je otvorio
Fakultet, pred kojom komisijom su oni polagali
bogoslovske predmete i diplomske ispite, pa je patrijarh
dozvolio, kasnije da se ocu Filaretu Mićoviću, poklone
ispiti (iz sedam predmeta) na BF SPC, protiv čega sam
pisao otvoreno pismo samom patrijarhu, a i odgovarao pred
samim patrijarhom.
Uostalom, zar i Vi, Visokopreosvećeni, niste krivi za
izbor episkopa Pavla za patrijarha srpskog, jer ste, na sedmom
glasanju za taj izbor, ustupili svoje glasove patrijarhu
Pavlu, da mu bude omogućen lažiran izbor za patrijarha, o
čemu sam pisao i Vama i patrijarhu, Sinodu i Saboru SPC
većini arhijereja, otvoreno pismo. Još kruže i priče da je
Slobodan Milošević, pred izbor patrijarha Pavla, zvao
Vas i episkopa Irineja Bulovića i rekao Vam: Ne tiču me se
kanoni Vaše Crkve (a Crkva nije Vaša, nego Hristova)! Hoću
da izaberete za patrijarha Pavla, a ne nikog drugog, tako da
su sve tri ceduljice stavljene u „šešir” za izbor patrijarha,
bile napisane sa imenom „episkop Pavle”, ali da je,
nažalost, od svih njih otvorena samo jedna, a druge dve nisu
otvorene, i nije to zapisnički konstatovano, nego su dve
zatvorene i jedna otvorena ceduljica, odnete u Novi Sad od
strane episkopa Irineja, tamo gde im nije mesto, na način
kako komisija Sabora ne sme da radi. Sve to mi je pričao
pokojni arhimandrit Antonije Đurđević, iguman tronoški u
prisustvu svedoka, a on, je, sećate se, izvukao ceduljicu na
kojoj je pisalo ime „episkop Pavle”, a druge dve nisu
otvarane. U stvari, patrijarha Pavla je pomenuti o. Antonije,
kao sabrata man. Rače (kod Bajine Bašte, spasao patrijarha
Pavla, tadašnjeg monaha u manastiru, od topljenja i davljena
u Drini prilikom kupanja.
- Žarko, moraš da znaš da je ma ko bio na patrijarhovom
mestu od nas episkopa, da bi te raščinio.
- Pa, ne bi svet niti Crkva propali, ako biste me Vi
raščinili. U PC su poznati i razbojnički sabori,
jeteretički patrijarsi, raskolnički episkopi i sveštenici,
koji su „vedrili i oblačili” ovde na zemlji, jer im se dade
vlast kao izdajstvo apostolu Judi. Ali, pitam Vas i sve koji
žele da me raščine: zbog čega da me raščinite,
Visokopreosvećeni?! Koji biste kanon primenili prilikom
mog raščinjenja, da bi to bilo pravno valjano? Morate mi
nabrojati moje krivice. Da li biste u njih ubrojali za
raščinjenje to što sam stavio svoju glavu na panj komunistima,
vodeći akciju koja je bila uperena protiv komunista i
moćnika u Crkvi, koji su se međusobno dogovorili, kao Irod
i Pilat, akciju i borbu za dobijanje dozvole za zidanje
Hrama Svetog Save, iako se patrijarh German složio sa
komunističkom vrhuškom da ruševine Hrama Svetog Save
budu Dom Svetog Save. Tako što će ondašnje zidine Hrana
pokriti, upristojiti i da budu naimenovane za salu, crkvenu
biblioteku, muzej i tome slično. Ili, ćete mi pripisati kao
krivicu za raščinjenje to što sam, sa svojim Svetosavcima,
prekinuo skaradnu predstavu – dramu od Siniše Kovačević
a: Sveti Sava, 29. maja 1990. godine, uoči Tuđmanovog
ustoličenja u Zagrebu, koja ismejava Svetog Savu i celu
svetu dinastiju Nemanjića, izlažući se sam smrtnoj opasnosti
i neprimereno strogim pogledima policije i osudi
tadašnjeg zamenika patrijarha Germana, mitropolita Jovana
Pavlovića, moga školskog druga, koji je napisao i jedno špijunsko
pismo iz Trsta Sinodu da ja ne radim Enciklopediju
pravoslavlja, dajući predlog da Sinod Ili ćete me lišiti
čina zbog toga što sam, u junu 2001. godine, sa pokojnim
Nebojšom Krstićem, predsednikom „Obraza”, organizovao
otpor i one mogu}io gej parade u Beogradu, koja je trebalo da
ide od Trga Republike do Hrama Svetog Save, i tako nam
opogane grad i svetinju, zbog čega su me napadali i neki
visoki predstavnici Crkve i politike, kao i njihova
piskarala.
- Ne, ne zbog toga, već zbog tvog oštrog jezika koji imaš i
kojim se služiš u javnim izjavama! Odgovori mi smireno
Mitropolit.
- Pa vi, onda, Visokopreosvećeni, morati pre toga lišiti
Gospoda Hrista Njegovog Bogočoveštva, jer je govorio oštro,
kao niko ni pre ni posle Njega, protiv fariseja, sadukeja,
licemera (Mt. 23 glava); pa, onda, morate lišiti svetiteljstva
svetog Jovana Krstitelja, koji je govorio grešnicima:
carinicima, farisejima i sadukejima: „Porodi aspidini, ko
vam kaza da bežite od gnjeva koji ide? Rodite, dakle, rod
dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo
oca Avrama, jer vam kažem da može Bog i od kamena ovoga
podignuti decu Avramu.” (Mt. 3, 7 - 9). Pa, napokon, morate
ražalovati i svetog Jovana Zlatoustog koji je ustao protiv
nemorala carskog dvora (carice), oštrim rečima, koje vi,
novopečeni ekumenisti, vatikanovci i grešnici, nazivate
„govorom mržnje”, a, sećate se, on je govorio: „Opet besni
Irodijada! Opet na tanjiru traži glavu Jovana Krstitelja!”
I mnoge, milionske svetitelje, ispovednike Hristove i
mučenike, koji su se, isto tako, služili, kako Vi kažete,
oštrim „vrlo oštrim jezikom”.
