Бог помого!

Вл. Григорије је својевремено дао лијеп одговор на ово питање: Може ли хришћанин бити политичар?

Одговор је: Може. Само је питање колико ће бити успјешан.

Тако је одувек било на Земљи. Ништа ново под Сунцем.

„Да сте од овог света, људи би вас примили. Али ви нисте од овог света.”, Христос говори апостолима пре него крену по свету. Уједно ти је и ово одговор: свет је одувек убијао и сатирао праведне јер их некад не разуме или сметају нечијим интересима.

Isto je i za to Hristos dao odgovor: „Neće svi koji mi vicu-Gospode! Gospode! uci u Carstvo Nebesko”

Ljudi su ljudi..oduvek isti, sa istim manama i vrlinama.

Дај Боже да се покајао молитвама своје мајке, св. царице Јелене.
Јер, неки историчари пишу да је после његовог упокојења прошло неколико дана, пре него што су се дворјани усудили да приђу мртвом императору. Хоће рећи, толико су страха имали у костима од Константина, кога данас називају „равноапостолним”, ваљда сви они који маштају о православним империјама и императорима.

У сваком случају, безброј је светитеља у Цркви Христовој, и сигурно да је још више оних који нису канонизовани. Тако да свако може да изабере свог омиљеног светитеља, од кога ће учити, на кога ће се угледати, кога ће „имитирати”, са киме ће разговарати. И, не треба се бавити само са једним светитељем, треба упознати и учити и од других. Јер, светитељи управо и служе за то.

Наравно, не морамо се баш угледати на св. Цара Давида, нити на св. Константина, и уопште, разноразни цареви нису баш најподеснији да нам послуже за преписивање на Часу : )

Може, али не може у безбожном народу!

Када би народ био достојан таквог човјека, Господ би га поставио да влада.

Док су Срби били светога живота, и краљеви и владике били су светитељи. Сада када смо хедонисти, први ја, и преваранти, први ја, имамо такве и власти, како бисмо се непрестано сјећали свога гријеха и кајали. Само, ми осуђујемо, и не кајемо се.

Konstantin je jednostavno bio covek i vladar svog vremena, kao i ostali. Tvrd, okrutan, praktican..zarad jake carevine. Ali, eto, prepoznao je najmanje tracak (ako ne i vise) svetlosti u hrišćanstvu, i krstio se pred smrt (tako bar ide zvanicna teorija). Običan gresan covek, kako je vaspitan, tako se i ponasao.. Ali sto kaže vladika Atanasije (kada govori o ZIVIM ljudima kroz istoriju, npr o kralju Nikoli ili Nemanji): „To ne znači da nije bio veliki covek”

Crkva ga je iz prakticnih razloga, bar ja tako vidim, proglasila za svetitelja jer je prekinuo gonjenje hrišćana. A i udario je temelje Istocnom Rimskom carstvu (poznato još kao Vizantija). Ali zna se, ne posvecuju ljudi već Bog.

Brate Aragron hvala na tekstu,
Zaista predivno pismo koje nepise tiranin i diktator nego brat u Hristu.