Bio bih sretan kada bi mogao da poslije odlaska sa ovog svijeta moji organi mogu nekome da pomognu. I ja sam zavestao svoje organe i nemislim da je to ekumenizam. Kako ću se zvati Hristovim ako sam sebican i neželim pomoći bliznjem, odnosno ne ljubim bliznjeg svog?
Vido sam mnogo onih koji po bolnicama obilaze svoju djecu koja se bore sa teskim bolestima i zaista ako mogu da poslije odlaska sa ovog svijeta moje neptrebno tijelo nekome od te dijece ili ljudi koji boluju od teskih i neizljecivih bolesti bude na korist zašto ne.Vjerujem da Gospod želi od nas da i na taj način pomazemo jedni druge.
Gresni Makarios

Bog stobom brate Makarije, kakvo crno kremiranje? Zavestanje organa je spasavanje zivota nekome kome Gospod nije ostavio drugi način a sve nas postavlja na jedan ispit ljubavi prema bliznjem.
Koliko sam Hristov ako svoje bubrege ili neki drugi organ nosim u zemlju gdje će da se pretvore u prah a neko dijete umire jer mu dijalize vise ne mogu pomoći a nema donatora organa?
Koliko je moje samoljublje ako taj isti bubreg neželim da dam poslije moje smrti tome dijetetu koje bi bilo spaseno tim jednim bubregom?
Ja jednostavno ne mogu da prihvatim da svoje organe odnesem u zemlju a nečije dijete, brat, otac ili majka mogu da dobiju novu sansu za zivot. Ostat će dovoljno moga tijela i za sahranu, neće uzeti sve ali strasno je otici u bolnice i vidjeti one koji umiru zbog toga sto nemaju bubreg ili jetru ili neki drugi organ. Još je strasnije gledate one koji ih vole i koji znaju da ih gube a ništa ne mogu da urade da bi se to promijenilo. Mislim da je moja duznost kao onog koji vjeruje u Hrista da budem donator organa jer lagao bih da volim Hrista ako nevolim moje bliznje i neželim da im pomognem. Mnoga braca i sestre iz naše bliske i davne proslosti su toliko voljeli nas narod da su za njega dobrovoljno bez ikakve prisile polozili svoje zivote a mi nazalost neželimo ni naše mrtve organe podariti nasem narodu, pravdajuci se ko zna kakvim razlozima.
Jedan od Pravoslavnih Svetitelja (oprostite ne mogu da se sjetim imena) o kojem je govorio Otac Tadej je rekao da je najveca žrtva polaganje zivota za svoje bliznje. A dati bubeg ili neki drugi organ ili sve organe poslije smrti nesmatram herojstvom nego jednim normalnim postupkom svakog Pravoslavnog brata ili sestre.
Gresni Makarios

„Dragans”... svaka cast!!!

Važno je da si ti ratniče svetlosti zdrav i ispravan a Bog nek se smiluje na nas.Zbog takvih paćenika kao što si ti Srbi uvek prvi sve zaborave i uvek prvi dobiju po ušima.Šokci mundžosi i šiptari nikad neće prestati da mrze a Srbi kao ti će uvek potrčati prvi ka njima nebi li im kame što pre istupili svojim vratovima.
Pazi na se mladiću ne vruj takvima ni kad ti darove nose.