Бог се јави



Сјеверац са Румије море студом боји,

И хуком топола из дворца древнога,

Као некад Јордан, вода кротко стоји,

Пред Пречасним Крстом Христа Васкрслога.



На обали лица промрзла, блиједа,

Дрхтавом се руком брат са братом здрави,

Ал` Вјера им пламти из благих погледа

Док радосно кличу свето: Бог се јави!



Бог се јави браћо, хук се заустави,

И вр`јеме пред Творцем као вода стаде,

Отвори се Небо, Господа објави,

Благослов на стадо Светосавско паде.



Паде Крст у воду, учини је светом,

И у трену море дивно зажубори,

Запливаше момци анђеоским кретом,

Поново се Србин за Крст Часни бори.



А кад први срећник до знамења стиже,

Прекрсти се смјерно као да још снива,

Пољуби Га благо, изнад главе диже,

Па до браће своје са Њиме доплива.



А ја спустих главу да сакријем сузе,

Да не виде људи како пјесник плаче,

Не морају видјет` ни варљиве музе,

Јер ми ове риме од њих више значе.