Свим Православним Србима, Русима, Грузинима, Бјелорусима, Украјинцима, Молдавцима, као и оној браћи у њемачким покрајинама Швајцарске,као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки 'Ам Ботхан'), што прослављају Нову Годину по Јулијанском календару, срећна и Богом благословена 2011. година!

Прослава Нове године 1. јануара датира из 153. године прије Христа. Било је то скоро пет и по вијекова пошто је други краљ Рима Нума Понтилиус календару додао мјесеце јануар и фебруар.

Римљани су осјећали потребу да тачно рачунају вријеме и стално су радили на усавршавању календара, што је успјело за вријеме Јулија Цезара, 46. године прије Христа. Овај календар, познат као јулијански, рачунао је вријеме према кретању сунца и као први дан у години узео је 1. јануар.

Како се овакав начин рачунања времена показао бољим од лунарног, убрзо је прихваћен у цијелом Римском царству, а као један од лијепих новогодишњих обичаја установљено је поклањање ораха, урми, смокава и округлих колача.

Данас цио свијет званично прославља испраћај старе године 31. децембра и дочекује соларну Нову годину, која пада 1. јануара. Разлика је само у дану када се дочекује, јер за цркве које употребљавају стари јулијански календар 1. јануар пада 14. (по грегоријанском).

Првог јануара по јулијанском, слави се и Мали Божић, празник посвећен Обрезању Господњем. Овај празник је установљен у знак на Обрезање Богомладенца Који је, као и сва јеврејска дјеца, био подвргнут обрезању осмог дана по рођењу.
По обрезању, Јосиф и Марија дали су му, послушавши заповиједи анђела прије његовог рођења, име Исус, што на јеврејском значи Спаситељ.
Име Христос потиче из грчког језика и значи помазани или освећени.

Код Срба постоји много обичаја везаних за овај празник.
У већини крајева на овај дан понављају се неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.

Обичај у Херцеговини, као и у још неким крајевима, јесте да се тог дана спаљују остаци бадњака, а понегде у кућу, у рану зору, долази положајник, баш као и за Божић.
Обичај је у Војводини да се 1. јануара на раскршћима пале ватре.

Задржао се и обичај ломљења посебног обредног хљеба који се зове василица. То је хљеб сличан чесници у који се стављају зрневље житарица, пасуља, бундеве, пасуља, бобице дрена, за здравље. Као и у чесницу, тако се и у василицу ставља метални новчић, као симбол богатства, среће и напретка. Сличан обичај постоји и код Грка код којих се у поноћ, 31. децембра, служи васиполита, или Василијева торта. Парче ове торте, у којој се налази новчић, прво се посвећује Светом Василију, а затим дијели члановима породице.

Обредни хљеб који се мијеси за Православну нову годину зове се василица, јер се тог дана слави и Свети Василије Велики. Ово је крсна слава многих породица и еснафа. Празник Светог Василија Великог је слава Првог београдског певачког друштва, основаног 1853. године.

Свети Василије био је један од од најобразованијих отаца хришћанске цркве. написао је велики број богословских, канонских и апологетских дјела, као и службу која је по њему названа литургија Светог Василија Великог и служи се десет пута у години. Први пут, служба се служи 1. јануара по јулијанском календару, на дан када се у 50. години живота, 379. године упокојио Василије Велики, који је читаву деценију био епископ Кесарије у Кападокији.

ИС ХС НИ КА