Za religiju su vezana najveca umetnicka dela na svetu, arhitektura
slikarstvo, vajarstvo, muzika, i td.
Ovo sto je gore spomenuto je u sferi kiceraja.
Pravoslavlje ima i pravila po ovim pitanjima , naročito oko krsta i dimenzija krsta kao i cvrst stav oko ( protiv) vajarstva.
Pokazivanje religioznosti na ovaj nacinje smesno i ne normalno.
Ako neko ima sličnu potrebu da objavi svoj stepen religioznosti potrebno
je preispitati stabilnost njegove licnosti.
Zar postoji normalan covek koji nije religiozan? ili se samo srpsko pravoslavlje smatra religijom. Svako ima svoju religiju i svoje lično mišljenje o zivotu i karakteristiku VEROVANJE.
Ako neko na sličan način želi upotrebiti simbole neke religije, znači da
nije u MIRU i da ga ista religija ne čini kompletnim već posrce da sa svojim nemirom dotice okolinu i ocekuje reakciju.
Slično isticanje spomenutog niko nebi uradio zbog sebe već samo zbog drugih.
Zbog čega?

Obicaj stran Srbima da se dizu krstovi?! Ugledamo se na Latinsku Ameriku?! Jesi li ti nekad, brate, hodao po planinama u Srbiji ili Bosni ili Hercegovini? Jedino sto je možda novo (a ne mogu da tvrdim sa sigurnoscu jer ne živim u ravnici pa ne znam kakvi su tu stari obicaji), to je da se danas krstovi dizu i po ravnicama (raskrsnicama na primer). A, da budem iskren, ni tu ne vidim ništa loše već jednostavno nismo navikli na to. Sve lako može preci u kiceraj (pocev od lepog obicaja da krstice nosimo oko vrata, pa se taj obicaj pretvorio u bogohuljenje kada su 90-ih u srbiji kriminalci nosali zlatne krstove po par kila oko vratova, vece i skuplje nego sto nosi patrijarh), samo je bitna mera (kao i u svemu).

Ti si postavio pitanje za dvorista nasa (gde naravno da dobar broj ljudi ne bi dizao krstove), a onda si izvukao zakljucak za javna mesta. Sa druge strane, te makete crkava JESU apsolutno strane Srbima. To imaju Grci pored puteva i na raznim drugim mestima. Nemam ništa ni protiv toga, i to je jako lepo da se kod nas krene tako praviti. Ali i to može preci u kiceraj (npr nagura se razna roba okolo da se prodaje). Malo si izgleda pogresne paralele koristio. Šta ćemo sa crkvama na javnim mestima? Niko takođe ne bi ni crkve dizao u svom sopstvenom dvoristu.

A Pravoslavlje brani vajanje figura svetaca, to je tačno.

Nemoj biti tako iskljuciv i govoriti nekad (svesno ili ne) netacne stvari.

>>Krst je simbol smrti, vrlo mocan simbol ali da li ga koristimo na javnim mjestima na pravi način - srpska ocila bi promjenila znacenje i uticaj ovih krstova na duh naroda.<<

Ето, они којима је Krst simbol smrti, ти имају оног мрког, двоглавог орла за утеху : )

Док они, којима је крст симбол љубави, живота, победе и спасења, таквима је Јагње и Спаситељ и Утешитељ и Учитељ.

Ako je za nekog krst simbol smrti onda je za njega najbolje da se
okane Hrišćanstva i Pravoslavlja.
Krst je po pravoslavlju simbol pobede nad smrcu u protivnom uzalud nam rabota.

Cemu nadmudrivanje kad je svako za sebe u pravu.

Krst je simvol vere kod svih hrišćana,bez obzira na naše & njihove podele. Od rođenja pa do upokojenja pod znakom krsta se obavljaju svi obredi.

p.s. e sad sto po nekom posle upokojenja na spomenik isklesu petokraku,to bi mogli da nam pojasne novopeceni vernici ciji su preci nosili ovo znamenje...

Али ако је организам ненавикнут на јаку храну, може и нешто лакше:

http://www.youtube.com/watch?v=kw6hDqGlUeE

Не знам одакле да почнем, Пробисвјете. На данашњи дан, Крстовдан.

Ова тема нема везе ни са владиком Артемијем, ни са Америком, шпанским краљем, нити америчком масонеријом. Ваљало би да се негде упали црвена лампица јер симбол вечног живота отерасмо из неког разлога у мрак смрти. Кад се не препознају те две супротне стране компаса, онда не знам како да препознамо да ли има злобе или не?

Србијица је била начичкана крстовима, у инат, ако низбогчега другог. Негде је то могло да буде нпр. аустроугарско наслеђе, негде латински (млетачки) утицај, негде разбуђена романтика националног ослобођења из претпрошлог века... а понајпре просто обележавање, осењавање крстом.

Приметио сам да у једној убогој сеоској кући у каквој су нпр. живели моји стари, имало је свега неколико рукотворина (понегде је и под био земљани). Од тога, на преслици (кудељи) изрезбарен знак крста и мотовило (вило) опет крстолика справа. Рекли су ми да су крстоноше (литија) ишли са крстовима по селу, док их нису забранили после рата. То је био прекид после којег се нису обновили, нажалост.

У престоном Београду, данас угушеног ружњикавим зградама, ипак се изнад свега издиже крст на Храму Светог Саве. Са оцилима, ако ће ти бити лакше (да не улазим у причу да нисмо начисто ни да ли су то оцила/огњила, или четири „С”, а понајпре ће бити четири „В” са грчког). Над тим Београдом, кажу, у време кад је Врачар био зелено брдо, изнад града је био крст, видљив издалека. Данас су тамо тролејбуси а крст се не види лепо чак ни са улице, иако се цео крај зове по њему Црвени Крст (ја сам у почетку мислио да је ту негде седиште истоимене хуманитарне установе :))

Сад у Србији чујем да се организују нпр. гусларски / етно концерти а приход иде за изградњу крста изнад града. Право да ти кажем, још нисам видео изграђен ниједан много велики крст, осим оног на улазу у Крагујевац. Мени не смета ни да ли ће бити велики или мали крстови, ако их не дижемо себи, него Богу на славу.