Бог да му душу прости.
Што рече вл.Лаврентије наша Епархија је завијена у црно, јер је био је на неколико копаља изнад осталих свештеника, стизао да организује повратак веронауке у школе и распоређивање вероучитеља, семинаре...
Радио је на изградњи нове цркве на Лагатору, и цркве у Тршићу, враћању Цркви одузете имовине, „Манастирским шумама”, Троношкој води, часопису Соко...
Баш кад је почело опело у лозничкој цркви, на Мрежи је почео квиз ученика веронауке који је он осмислио
http://www.crkva.org.rs/

Prevelika tuga i nesreca. Već pola sata u nevjerici gledam u ovaj post.

Provela sam prekrasnih deset dana sa Ocem Radetom u Albaniji, na susretima BOYA-e. Nosim ga u sjecanju kao iznadprosjecno vrijednog i sposobnog mladog covjeka, sa izuzetnom energijom i spremnoscu da odradi i vise nego što se od njega ocekuje.
Covjeka visoko i siroko obrazovanog, koji živi i radi kao svestenik za uzor mnogima.
Covjeka sa vizionarskim idejama i sposobnoscu da ih sprovede u djelo.
Iznad svega, covjeka vrlo jednostavnog, pristupacnog, sa divnim smislom za humor i prekrasnim odnosom prema ljudima.
Ovo je ogroman gubitak, ne samo za porodicu i one koji su ga poznavali, nego za cijelu nasu srpsku crkvu i srpski narod.
Moje duboko saucescce porodici