О. Љубо Милошевић: Осврт на патријархово паљење свећа у београдској синагоги
Monday, 13 December 2010

Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић

ОСВРТ НА ПАТРИЈАРХОВУ ПОСЕТУ БЕОГРАДСКОЈ СИНАГОГИ ПОВОДОМ ЈЕВРЕЈСКОГ ПРАЗНИКА ХАНУКЕ

Ханука јесте празнично сећање на освећење или очишћење оскрнављеног Храма од стране сиријског цара Антиоха Епифана. Он је у другом веку до Христа завојевао Јерусалимом и ушао у јерусламиски Храм. Библијске књиге Макавеја се односе на овај период у којима се открива та њихова херојска борба против цара Антиоха.

У јудаизму синагогална активност носи сакраментални карактер, као и то палење свећа у њој од стране Патријарха српског Иринеја и његове пратње.

Постоје црквена упуства која су уједно и водиља кроз историју Цркве како је најбоље доносити своје одлуке а да оне буду у духу црквеног јединства а у Заједници са Светим Оцима, која се не могу по тој онтолошкој садржини уоквирти само у садашњости, нити у потребама изазова или препрека садашњости. Зато што знамо да је Господ Исус Христос „јуче, и данас, и вавек исти”, као и те потребе сведочења о Њему које су у тој суштини непроменљиве. Та граница мора да постоји за верне синове и кћери свете Цркве.

Њу Света Црква види и исповеда, и тако светим Животом и добрим искуством утврђује правила која је нам дала на послушање да их чувамо, а још више ради љубави и мира примењујемо. Она нас чувају и држе целе у једном духу једног Богочовечанског срца у нама

Црква јасно и недвосмислено каже:

„Ако који клирик или световњак пође у синагогу јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен”. (Правило 64 Светих Апостола)

„Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или други из имена клирика буде постио заједно са Јудејима, или светковао са њима њихове празнике, или примао од њих њихове празничне дарове, као пресне хлебове или шта слично, нека буде свргнут. А ако то учини световњак, нека се одлучи”. (Правило 70 Светих Апостола)

Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали, кад су празници њихови, нека се одлучи„. (Правило 71 Светих Апостола)

Овде нема никавог зилотизма нити имплементације опортунизма зарад лоших циљева а на штету наше Цркве, него је истина онако како она сама за себе и сведочи. Она је проста и чиста.

Јуче у синодалном здању РЗПЦ у Њујорку обележена је 90-годишњица постојања Руске Заграничне цркве у присуству високих гостију из Московске патријаршије. Приликом пригодних речи и мисли разних говорника не ретко се чуло ”мученички убијени краљ Александар„; или ”отровани наш добротвор патријарх Варнава„, као и ”мученичка Српска црква„ која кроз новију историју носи тешко бреме страдања, а како рече његово Преосвештенство Марко - архиепископ берлински и немачки, ”да у последње време Српска црква страда од немилих догаћаја, а која су посебно изражених у ова последња два три дана„.

Овакав екуменизам у православној преспективи није оправдан ни код најлибералнијих екумениста, и најбољи наши доброжелатељи и пријатељи њега не могу да оћуте. Није могао више ни вл. Марко.

Преподобни оче Јустине Нови моли Бога за нас!

Граница икономије негде мора да постоји и нико није заштићен од компромитовања Цркве и њених ширих интереса. Власт дође и прође - та неприродна кохезија са црквом, коју абзорбује само људски естаблишмент у њој. Зато смо сведоци постхумних осуда лоших домаћина вере, као и ослобођања исповедника и прогнаника над којима је извршен неправедан суд.

Палење свећа на Хануки нема никакве везе са тзв. јевејским питањем нити атисеминтизмом, него само са питањима вере наше Православне. Њу треба чувати а не разводњавати. Не можемо да обележавамо очишћење храма жртаве паљенице носећи символе Новог Адама - Богочовечанске ”нове жртве једном и за свагда принесене„. ”Чистимо„ наш ”храм„ - хришћанско срце, љубећи сваког али највише удове Тела - сваког брата и сестре у Христу, не жалостећи их и не тужећи их. А лично моје срце је ожалошћено и разочарано арогантним гажењем те добре жеље и воље наших Отаца коју су описали у канонима и правилима. Нико не може да их крши, да руши јединство вере са њима за које време ”данас„ не псотоји па ни патријарх било чији и било који.

Извор: ”Светосавље.орг„ ”