ПРИМЕР СЕКТАШКОГ МЕНТАЛИТЕТА

Узмимо за први конкретан пример горе помињану фирму Проперти траст из Аустралије. Ова компанија регистрована је као имовинско повереништво, које је пред државом Аустралијом правно лице-власник непокретности манастира Светог Саве поред Канбере.

Након залечења тзв. Америчког раскола у Српској Православној Цркви 1991. године, један део верника бивше Слободне Српске Православне Цркве није желео да прихвати помирење са српском патријаршијом, а међу њима и чланови Проперти траста у Аустралији.

У међувремену од залечења раскола до данашњих дана, председник Проперти траста, Ратомир Нешић, је због кршења подужег низа канона Васељенских Сабора Православне Цркве, екскомунициран из Православља. Дакле, на челу компаније која неретко преузима прерогативе Литургијске заједнице хришћана, и то ни мање ни више него Православне, столује човек који ни сам није у православној вери.

Елем, компанија Проперти траст закључала је манастирско имање којим управља и на њега не пушта српско свештенство него себи доводи рашчињене свештенике попут Драгана Сарачевића или суспендованог апостату Звонимира Јовића, те практично делују као мала верска секта која можда ради ефективније комерцијале у називу користи термин ''православна''.

Поменути Звонимир Јовић бивши је свештеник Српске Православне Цркве из Епархије врањске који је након суспендовања због низа канонских прекршаја и афера у крајњем акту апостасије прешао у секту ''Војска спаса'' након што је емигрирао у Аустралију. Када се у фирми Проперти траст, фигуративно речено, отворило радно место ''имитатор свештеника'' и он је из неке корпе поново извукао мантију на коју одавно нема право а униформу ''војника спаса'' (ако у међувремену није аванзовао у официра) бар за неко време вратио на офингер.

Драган Сарачевић бивши је свештеник Српске Православне Цркве који је у време раскола служио у Слободној Српској Православној Цркви, а рашчињен је након што је пре неколико година самовољно напустио Српску Православну Цркву и прешао у неканонске православце, под окриље једне у низу грчких старокалендарских цркава, али и једне од руских секти под називом Руска православна зарубежна црква[3] (РПЗЦ).

Под ''омофором'' грчких старокаланедараца не само да је основао своју парохију ''Свети Николај Жички'' него је изашао у сусрет и горе помињаној НВО Црногорска православна црква, па служи и за њих и за компанију Проперти траст.

Да ли у току њихових обреда који формом подсећају на православне Литургије ова двојица помињу надлежног Владику или директора фирме, знају само чланови ове секте, или секти. Но и када би помињали каквог самозваног ''Владику'', њихово секташење огледа се даље и у томе што тај тзв. Владика нема више кога да помиње, дакле не постоји Апостолско прејемство које је једно ексклузивних одлика Православне Цркве.

Елем, Сарачевић је дакле уједно и део раскола и део секте. Он је одличан пример рапидног уситњавања које је обавезна појава међу тзв. ''неканонским православцима'', јер није могао да се заустави ни у расколу него га нешто гони да наставља да пропада и тоне све дубље и дубље.

У том пропадању читав овај свет „неканонског православља” добија размере трагикомедије и почиње да личи на шпанску ТВ сапуницу. Наиме, ако се задржимо на примеру рашчињеног свештеника Сарачевића долазимо до примера просто невероватних „еклисиолошких акробација”.

Наиме, Драган Сарачевић рекламира се на Интернету као парох „Српске православне црквене општине ”Свети Николај Жички„ Сиднеј”. То је неканоска парохија коју је Сарачевић основао сам, након рашчињења у СПЦ, а која се налази под омофором Грчке старокалендарске секте. У тој истој парохији Сарачевић, како каже и на свом веб сајту, обавља верске обреде и за вернике тзв. Црногорске православне цркве, иако та грчка секта и тзв. ЦПЦ нису у општењу.

У исто време Сарачевић служи и у отцепљеној парохији Светог Георгија на Форесту у Канбери коју је он изгледа довео под омофор две различите јурисдикције, како оне грчке секте која у Аустралији има три парохије укључујући и ту на Форесту, тако и под омофор горе поменуте тзв. Руске православне зарубежне цркве. На сајтовима и једне и друге „Цркве” стоји и адреса ове парохије и име Драгана Сарачевића као пароха.

Даље, он служи и за организацију Проперти траст, на чијем челу се налази из православља екскомуницирани Ратомир Нешић. Веровали или не, Ратомир Нешић члан је управе и парохијанин такозване „Слободне српске црквено-школске општине Свети Никола” из Јужног Бризбејна која се такође налази на сајту РПЗЦ али јој наводно парох Јован Смелић. Но да ствар буде и гора, у тој цркви упоредо служи и Петар Фомин, који припада тзв. Руској истински православној цркви која није у општењу ни са једном од горе поменутих организација.

Тако је Сарачевић успео у исто време да се повеже са три различите неканонске „цркве” и једном компанијом које имитирају Православну Цркву а да ниједна од њих не само да није православна него чак спадају у ред секти. Поврх тога, успео је својим обредима да повеже те четири организације које иначе међусобно не опште. То расуло иде чак дотле да поменута грчка и поменута руска секта деле једну те исту србску парохију, у којој Сарачевић наводно служи и за вернике црногорске секте. Таман и да је за шпанску серију, много је.

Враћајући се на тему, морамо приметити да су њихова лутања и немир очевидна последица очајног духовног стања ових залуталих овчица Божјих. Као што каже свето Јеванђеље, пошто пију воду са извора које сами копају и сами муте, нормално је да стално поново жедне и стално се деле и уситњавају, тражећи чистију воду којом ће утолити жеђ. Но када би пили од воде коју Христос даје, а чији је зденац Црква Његова Православна, не би ожеднели до века (Јв. 4,13-14).

Odlomak clanka „Nekanonsko pravoslavlje”:
http://www.spc.rs/sr/nekanonsko_pravoslavlje