U poslednjih šest decenija procenat hrišćana na Zapadnoj obali Gaze spao sa osam na samo jedan odsto. Situaciju svakako neće popraviti ni zid koji s mora proći ne bi li se ušlo u Vitlejem.
U zemlji gde je živeo Isus, crkve se pretvaraju u muzeje, hrišćanske porodice napuštaju svoje maslinjake i odlaze iz sela kraj Vitlejema, rodnog mesta Isusa, u Švedsku i SAD u potrazi za boljim životom od onog koji im se pruža na okupiranoj teritoriji, naveo je Rojters.
Hrišćanka Suha Asfur, rođena u Vitlejemu, živi tamo sa suprugom, poznatim lekarom, koji želi da i oni odu poput svih preostalih rođaka.
Doktor Samir Asfur je za „Glas Amerike” izjavio da je finansijska situacija sve gora i da im visoki betonski zid koji je Izrael podigao na ulazu u Vitlejem otežava putovanje iz jednog mesta u drugo i da je život „mizeran za svakoga, za sve Palestince, ne samo za hrišćane.”
„Izrael je postavio bezbednosnu barijeru i kontrolne punktove da se zaštiti od terorističkih napada Palestinaca za Zapadne obale”, kaže porodica Asfur, koja se oseća kao da je u zatvoru.
„Kada ne možete izaći iz Vitlejema, to izgleda kao da ste u kavezu. To je kao kad stavite pticu u kavez, da ne može nikuda da odleti. Tako da je život vrlo težak, nema mogućnosti za zapošljavanje, ni za učenje”, rakla je Suha Asfur.
Čak i hrišćanski hodočasnici koji dolaze iz celog sveta da vide mesto gde je Isus rođen moraju da prolaze kroz kapiju na zidu.
Egzodus hrišćana sa Bliskog istoka bila je i tema nedavnog skupa rimokatoličkih biskupa održanog u Vatikanu.
Papa Benedikt XVI izrazio je zabrinutost zbog smanjenja broja hrišćana na palestinskim teritorijama i pozvao da se razmotri kako da se očuvaju najstarije hrišćanske zajednice na Bliskom istoku.
Hrišćani su nekada bili većina u Vitlejemu i okolnim gradovima. U ratu koji je izbio 1948. godine nakon stvaranja Izraela mnogi muslimani sa sadašnje izraelske teritorije došli su u gradove i izbegličke logore na Zapadnoj obali.
Muslimani i hrišćani povremeno su se sukobljavali, ali su ipak živeli nekako zajedno u Vitlejemu, pa sada obe strane nastoje da negiraju da postoje verske tenzije i sklone su da za podele krive izraelsku okupaciju.
Hrišćani su većinom bogatiji i obrazovaniji i lakše se uklapaju u Zapadni svet i zato lakše odlaze, objašnjavaju u Vitlejemu, ali ima i onih koji se vraćaju.
Ajman Abu al Zulaf koji je iselio u Francusku 1998. vratio se godinu dana kasnije u rodno selo Beit Sahur.
„Bez hrišćana Sveta zemlja, zemlja Isusa, nema vrednosti”, kaže Al - Zulaf koji radi kao turistički vodič i tvrdi da hrišćani imaju veliku misiju u Palestini da budu most ka Zapadu.
Hana Eiša koji je zadužen za hrišćanske poslove u Palestinskoj upravi tvrdi da bi ekonomoska situacija na koju su uticale decenije sukoba, menjanje granica i okupacija bila bolja da neme političkog problema.
U samom Vitlejemu broj hrišhana je sa 20.000 u 1995. godini opao na 7.500. Mirovni proces je 90-ih godina prošlog veka podstakao nadu da će palestinska država nastati uz Izrael i neki hrišćani su se vratili.
Međutim, kada su pregovori propali 2000. godine izbilo je nasilje. Ipak posle tog drugog palestinskog ustanka, intifade, protiv izraelske okuapcije, ekonomija se donekle oporavila, turisti su se vratili, ali njihov put do Vitlejema nije jednostavan. Još je teže putovanje Palestianca u obrnutom smeru.
Na Zapadnoj obali ima hrišćana koji nikada nisu videli obližnji Jerusalim. Očito je da samo mir može da izmeni život u Svetoj zemlji.
http://www.mondo.rs/s187294/Info/Press_izbor/Tanjug-_Sveta_zemlja_ostaje_bez_hrišćana.html
