Forums : Pravoslavlje

 Comment
О примерима стараца Јосифа и Јефрема
Praskozorje
(pesnik)
2010-10-25 02:53 PM
Када је у живот Цркве ступио нови календар, читава Света Гора је из разлога предања задржала употребу старог календара, не прекидајући општење са Васељенском патријаршијом у Цариграду, а самим тим и са осталим православним Црквама.

Поједини светогорски монаси, самозвани „зилоти”, због измене календара прекинули су духовно општењем са Патријаршијом и са осталим делом Свете Горе. Нису узимали учешћа у Литургијама или празницима, нити су општили са осталим светогорским оцима.

Катунакија је била једно од средишта зилотâ. Отац Јефрем је припадао зилотима. Подстакнут духовном ревношћу, он је заједно са старцем Јосифом првобитно приступио екстремној струји такозваних Матејеваца. Природно је да питања која се тичу вере доводе до фанатизма.

Величајући фанатизам календарске промене и представљајући Цркву као „палу”, Матеј је чинио шта је хтео. Постао је „надправославан” и своје присталице је довео до фанатизма проповедима и изјавама. Слично се дешава и данас са неким његовим присталицама, што представља нову рану у окриљу Цркве.

Као и увек, почетак сваке саблазни доводи до фанатизма и до потреса – пре свега због незнања – све док се не открије исправан став по том питању. Природно је било да се пустињски старци нађу на страни фанатика, јер је постојала бојазан да њихова вера буде издата.

Тада је, насупрот матејевском насиљу, постојала флоринска умереност. Присталице епископа Флорине су избегавали грубост Матејеваца; иако су и сами били зилоти, имали су блажи и умеренији приступ. Старци се окренуше овој струји. „Од два зла, боље је ово мање”; но, ни то их није могло успокојити. Једино решење за њих је била молитва.

Старац Јосиф се окренуо свом чврстом прибежишту – молитви, како би решење проблема добио свише. „Призови ме у невољи својој, избавићу те и ти ме прослави” (Пс. 50, 14), што је овом преподном оцу било добро познато из његовог подвижничког живота. Притекао је Богу са сузама, трудом и дубоким смирењем и завапио је:

„Сагрешисмо, учинисмо безакоње пред Тобом, и издасмо Твоју пресвету вољу. Презрели смо чврстоћу истине, неразрушивост и непоколебивост Твоје свете Цркве, пресветог Тела, и предали смо се закључцима човечанских мисли и разматрања. Сети се, Сведобри Господе, Свога човекољубља и Своје милости, јер они су од века и у све векове”.

Сведобри Господ није презрео његову скрушену молбу. „Док сам се тако усрдно молио”, причао нам је блажени старац Јосиф, „обузме ме сан. Тада се обретох сâм на једном делу Атоса усред океана; свакога часа је постојала опасност да тај део Атоса потоне у воду. Престраших се и помислих: Пошто је овај део откинут од целине и пошто се љуља, ускоро ће потонути и ја сам са њим изгубљен. Тад се снажним скоком нађох на чврстом делу планине. Заиста, мали комад брда, на коме сам се до малочас налазио, потону у море, и ја прославих Бога што ме је спасао од погибељи. Одмах повезах сан са питањем које ме је заокупљало и за које сам се молио Богу да не допусти да лутам у својим расуђивањима.”

Док се молио Богу, и отац Јефрем беше зачуо глас који му је говорио: „У личностима Флоринаца препознао си читаву Цркву”. Кад су се умирили због сазнања да Црква продужава своје присуство, старац Јосиф је чуо глас који му је рекао: „Црква је у Васељенској патријаршији у Цариграду”.

Кад су се, по примеру старца Јосифа, заједно са осталим светогорским оцима вратили Цркви и напустили зилоте, делатно су познали снагу благодати у светим Тајнама које су савршавали.

Отац Јефрем је увек посматрао како божанска благодат у светој Литургији освећује часне Дарове и претвара их у Тело и Крв Христову. Но, за време док је био са зилотима виђао је као некакву завесу пред собом, која га је спречавала да јасно види божанску благодат. Та завеса је нестала кад се вратио живој Цркви.

Praskozorje
(pesnik)
2010-10-25 02:56 PM
Заправо, наслов теме је требао да буде: Искуство стараца Јосифа Исихасте и Јефрема Катунакијског са расколницима „Старокалендарцима”

П.С. Све је преузето са РадиоСветигоре.ком
Baka
(penzioner)
2010-10-25 03:22 PM
A šta tek mi da cinimo? Ako svako razmišlja po svojoj pameti, odosmo u sektastvo. Postadosmo protestanti.
„Црква је у Васељенској патријаршији у Цариграду”
MIslim i ja, ali postoji hijerarhija, moramo da postujemo Gospoda pa sve njegove koje nam je poslao da nas vode.
HVala na ovoj pomuci
Baka
(penzioner)
2010-10-25 03:24 PM
Greška, nije pomuci nego pouci.
Praskozorje
(pesnik)
2010-10-25 03:50 PM
Bez (po)muke - nema pouke! :)
Tempa
(Teolog)
2010-10-26 02:27 AM
Zaista poucan tekst. Hvala postavljacu.
Ko zna kakvi su autoriteti pomenuti Starci na Svetoj Gori i u Pravoslavlju, jasno mu je koliko znaco ovo svjedocenje.
cana
(bolnicarka)
2010-10-26 06:49 AM
Pa kako da nije! Starokalendarci raskolnici a svetski ekumenisti i oni koji priznaju papu za poglavara i sasluzuju sa njima, oni su crkva! Stvarno poucno!
Tempa
(Teolog)
2010-10-26 09:30 AM
A šta je Crkva, Cano bolnicarko?
Starac Jefrem i Josif su iz Svete Revnosti, ugledajuci se na Svetog Apostola Pavla, krenuli sa „starokalendarcima” u Grckoj, kada je Grcka Crkva uvela novi kalendar, ali zbog njihovog Svetog zivota i revnovanja, slično kao i kod Svetoga Apostola Pavla, Gospod nas i njih na pomenute nacine vraca u BROD Crkve, kao i Apostola Pavla.
Dakle,
Cano, ovih ima već iznad 15. „crkava” starokalendarskih u Grckoj, i među njima su i Akakijevci koji vjerovatno naginju i uskoro će postati zaista „Akakijeva” crkva- tj. osnovace svoj sinod i biti crkva za sebe, kao sto fakticki već i jesu- tipicna sekta, tj, bezblagodatna jereticka gorda zajednica, puna mrznje i kleveta, na zalost.
Dao Bog i njima a i vama Cano, a i meni bijednome, da se svi pokajemo za sve grijehe svoje i pripadnemo Hristu Gospodu.
Krstopoklonik
2010-10-26 12:25 PM
Називати генерално старокалендарце расколницима је ван сваке памети.
Старокалендарски епископи имају директно апостолско пријемство од Руске Заграничне Цркве која им је посветила епископе као нпр. Епископ Фотије из Старокалендарске Бугарске Цркве и многи други.
Тако да називати старокалендарце расколницима значи и називати Руску Заграничну Цркву која је била у општењу са њима заједно са Светим Јованом Шангајским, његовим учеником Преподобним Серафимом Роузом, Аверкијем Џорданвилским, Митрополитом Филаретом Вознесенским, Архиеоископом Антонијом Сан Францисканским наследником Светог Јована Шангајског и монахом из Миљкова, расколницима.
Даље, Митрополит Власи из Румунске Старокалендарске Цркве је предводио заједно са блаженопочившим Митрополитом Виталијем РЗЦ канонизацију Светог Јована Шангајског.
Дали су и они расколници?

Krstopoklonik
2010-10-26 12:34 PM
A šta je Crkva, Cano bolnicarko?

„Зато да се и ми чувамо данашњих новотарија, да се чувамо лажних учења и лажних учитеља, јер увек их је било у историји Цркве и Црква Божија непрекидно је водила рат са тим лажним учењима и увек је побеђивала зато што је Господ рекао да Цркву Његову ни врата пакла неће надвладати. Нема ништа јаче од Цркве Божије, а то значи од Истине Божије, јер ЦРКВА ЈЕ, по СВЕТОМ МАКСИМУ ИСПОВЕДНИКУ, ПРАВО И ИСТИНИТО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ.Ове цркве које ми гледамо то су храмови од камена, цигле, дрвета и другог материјала. Али Црква Христова је Истина, Истинита Вера Његова коју је оставио преко Светих Апостола целоме роду људскоме да у Њој, у Цркви као Телу Христовом, живимо и да се тако спасавамо.”
Епископ Артемије
Tempa
(Teolog)
2010-10-26 02:12 PM
Ruska Zagranicna Crkva je bila u raskolu sa Moskovskom patrijarsijom i slava Bogu prije par godina ponovo se prisajedinila Crkvi.
I u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi bio je raskol, u Americi i za vrijeme blazenousopseg patrijarha Pavla, prisajedinila se Crkvi. Raskol u nasoj SPC još traje sa tzv „Makednoskom pravoslavnom crkvom”.
U Grckoj je raskol nastao kada je Grcka Crkva prihvatila novi kalendar, i nastali su tzv „starokalendarci”, koji su otisli u raskol i otcjepili se od kanonske Crkve. Od tih starokalendaraca imamo danas oko 15 razlicitih frakcija starokalendaraca, koji svi jedne druge kunu „na tartar” a da ne pricamo o njihovom odnosu prema kanonskoj Crkvi. Kod njih je u stvari stav prema Crkvi stvar pojedinACA; monaha, igumana itd... kao npr. od naših starokalendaraca monah Simeon Krajnovic iz Karulje dolazi u Hilandar i prisustvuje Liturgiji, dok bivši monah Toma, koji je iz Hilandara prisao u Esfigmen i tu se ponovo i krstio i zamonasio ponovo i dobio novo ime Simeon...
Krstopoklonice,
Ruska Zagranicna Crkva je bila u raskolu sa Moskovskom Patrijarsijom ali je priznavala sve Svete Tajne Moskovske Patrijarsije, ukljucujuci prvo Svetu Liturgiju, pa Krstenje, Rukopolozenje, itd. Dakle, oni nisu dovodili u pitanje „Svetosti” Moskovske Patrijarsije nego polozaj Crkve u Sovjetskom Savezu u kome su komunisti svakako imali uticaja, ali ne toliko da bi uspjeli u svojim satansko-bezboznim namjerama,kao što se pokazalo. Ruska Zagranicna Crkva cekala je i docekala momenat da se prisajedini svojoj Majci MP, i Moskovski patrijarh prihvatio je sva rukopolozenje, hirotonisanje u RZC, jer su episkopi RZC, kao sto si pomenuo i Svete „pravilno ispovjedali vjeru” i „ostali odani Apostolskom predanju”...
To ne vazi za danasnje raskolnike, koji su duboko zaglibili i svojim iskljucivim stavom obezblagodacenim dosli do toga da su za njih sve kanonske pravoslavne Crkve „jereticke” i oni ne priznaju ni jednu kanonsku Crkvu, kao ni Svetu Tajnu...
Dao Bog Akakiju, Danilu, Tomi, Simeonu, i ostalim srpskim nesrecnicima, koji su se odvojili od Majke Crkve, da se pokaju i povrate u Crkvu, kanonsko ustrojstvo i hrabro prihvate odgovornost i krivicu,,,a episkop Artemije je kanonski episkop i ja vjerujem da on neće cijepati rize svoje Majke Srpske Crkve.
Krstopoklonik
2010-10-26 04:08 PM
Ruska Zagranicna Crkva je bila u raskolu sa Moskovskom patrijarsijom i slava Bogu prije par godina ponovo se prisajedinila Crkvi.

Руска Загранична Црква није била у никаквом расколу, него је по благослову нашег Патријарха Димитрија у Сремским Карловцима наставила Царски Пут изван Русије, док је МП под Митрополитом Сергијем 16/29 Јула 1927, тадашњи вршилац дужности Locum Tenens Патријаршијског Престола Московског, издао срамотну „декларацију” оданости Руске Православне Цркве Совјетским властима и солидарности са њиховим „радостима” и „жалостима”. Овај документ је био издат у званичним Совјетским новинама Известија 6/19 Августа иста године, и био је отворени узрок основне поделе која се десила у Руској Цркви.
Сви они који су протестовли против декларације Митрополита Сергија су били похапшени од стране Совјетског режима као контрареволуционари, били су стрељани или послани у концентрационе логоре или избеглиштво. Масовна погубљења, прогони и мучења која су пала на вернике Христове Цркве, није могуће описати.
За Истинску Цркву није било друге алтернативе него да оде у катакомбе. А духовни отац код кога се родила идеја о Катакомбној Цркви је био нико други до Свети Патријарх Тихон.
По сведочанству блиског пријатеља Патријарха Tихона, професора и доктора медицине М.А. Еимиленка (бивши шеф Таганка затвора у Москви), Патријарх је, не много пре своје смрти, постао убеђен, са страхом, да ће граница политичких захтева Совјетског режима отићи ван граница оданости Цркви и Христу, изражен у идеји да ће вероватно једини начин да Православна Руска Црква сачува верност Христу бити, у блиској будућности, да оде у катакомбе.
Зато је Патријарх Тихон благословио Проф. Еимиленка (јако нечитљиво и нисам сигуран дал му је то право име али овде то није битно)да прихвати тајно монаштво, а затим, у блиској будућности, у случају да водећи јерарси Цркве издају Христа и Совјетском режиму предају духовну слободу Цркве, да постане тајни епископ.
1927 године, кад је Митрополит Сергије издао своју Декларацију, горепоменути професор је испунио вољу Светог Патријарха Тихона и постао први тајни катакомбни епископ, Максим Серпухов.
Први Катакомбни епископ Максим је био ухапшен 1928. године и послат у Соловски концентрациони камп. 1930. године је из тог кампа послан за Москву и стрељан. (Из кљиге Светитељи Руских Катакомби али не Српско издање које је фалсификовано него оригинално на Енглеском језику из Манастира Платина који има преко 800 страница)

Због свега овога наведеног Сабор Руске Заграничне Цркве под Митрополитом Антонијем Храповицким а по благослову нашег Патријарха Димитрија и Краља Александра у Сремским Карловцима наставља пут Руског Православља овог пута изван Русије због прогона Цркве од стране режима и ступа у општење са Катакомбном Црквом што их чини истинским наследницима Руске Цркве из доба Царске Русије.
Тако да нема говора о Руској Заграничној Цркви у расколу.

Tempa
(Teolog)
2010-10-26 05:07 PM
„Teško pobijedjenima”- da li je ova recenica nastala u Quo vadis?
Teško je bilo Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi tj. Moskovskoj patrijarsiji kada su komunisticki bezboznici ubili Cara Nikolaja i njegovu Svetu i divnu porodicu, teško je bilo Ruskoj Crkvi kada su komunisti rusili Crkve, ubijali episkope, svestenike,,,divno svjedocanstvo tome daje veliki broj primjera Mucenika a divna je knjiga i „Starac Arsenije”- koji opisuje zatvor-gulag...
Krstopoklonice, kažeš da nije bilo raskola između RZC i MP, a ako ga nije bilo, zašto nije bilo zajjednickih sluzbi, i zašto su imale razdvojene CO (crkvene opstine) po dijaspori?
Svakako da je raskol(ili nazovi kako hoćeš) postojao, i hvala Bogu da je prevazidjen na Pravoslavni način- prisajedinjenjem RZC MP (izvinite na skracenicama).
RZC je neuporediva sa tzv „starokalendarcima” u Grckoj i ovoj srpskoj skupini pod bezumnim Akakijem, Danilom i ostalim fanaticima.
Jer RZC je ostala na putu Pravoslavlja, pateci za svojom Majkom MP i Carskom Rusijom, i hvala Gospodu vaskrse Rusija, a daj Boze da vaskrsne Carska Rusija i Kraljevina Srbija!
Krstopoklonik
2010-10-26 05:33 PM
Ruska Zagranicna Crkva je bila u raskolu sa Moskovskom Patrijarsijom ali je priznavala sve Svete Tajne Moskovske Patrijarsije, ukljucujuci prvo Svetu Liturgiju, pa Krstenje, Rukopolozenje, itd. Dakle, oni nisu dovodili u pitanje „Svetosti” Moskovske Patrijarsije nego polozaj Crkve u Sovjetskom Savezu u kome su komunisti svakako imali uticaja, ali ne toliko da bi uspjeli u svojim satansko-bezboznim namjerama,kao što se pokazalo. Ruska Zagranicna Crkva cekala je i docekala momenat da se prisajedini svojoj Majci MP, i Moskovski patrijarh prihvatio je sva rukopolozenje, hirotonisanje u RZC, jer su episkopi RZC, kao sto si pomenuo i Svete „pravilno ispovjedali vjeru” i „ostali odani Apostolskom predanju”...

Тачно тако нису доводили у питање благодатност МП и осталих помесних Цркава са којим нису били у општењу због јереси екуменизма, сергејизма, светског савеза цркава итд, него су то оставили неком будућем сабору епископа у бољим временима.
Међутим, један од услова који су оставили свети оци Руске Цркве у расејању пре сједињења са Москвом је била одрицање МП од свејереси екуменизма и иступање из светског савеза цркава. Такође и јавно одрицање од богоборачког сергејизма. Чак је Руска Загранична Црква са њеним првојерархом Митрополитом Филаретом на челу,после много вапаја и обраћања посланицама туге помесном Православљу да се врати на пут истине и одрекне екуменизма,1983 на Сабору бацио анатему на јерес екуменизма!
Тако да сад испада, пошто се МП није одрекла ниједног од ових услова, да је РЗЦ упала сама под своју анатему.
И још нешто на Сабору РЗЦ у Сан Франциску где је донета одлука о сједињењу РЗЦ са МП. Приликом читања декларације пала је велика икона Светог Јована Шангајског. Због тога су се многи побунили против те декларације а један митрополит Агатангел није прихватио одлуке из Сан Франциска и остао у општењу са доле споменутим старокалендарцима са којим је РЗЦ била у општењу а после сједињења са МП прекинула.

Овде треба и навести због називања старокалендараца расколницима да је Руска Заграничан Црква била у општењу и постављала епископе умерених старокалендараца (значи недоводе у питање благодатност помесних цркава него се одвајају од њих због јереси екуменизма, светског савеза цркава итд.) Страокалендарске Бугараске Цркве под епископом Фотијем, Грчким старокалендарцима под митрополитом Кипријаном (то је тај што га наш Синод доводи у везу са Владиком Артемијем, иначе Кипријан је духовно чедо старца Пхилотеоса Зервакоса који је био духовни син Светог Нектарија Егинског)и Румунским Старокалендарцима под митрополитом Власијем који је и предводио канонизацију Светог Јована Шангајског.
Све њих је Преподобни Серафим Роуз платински назвао ЦАРСКИ ПУТ једини средњи пут у доба апостасије.

Tempa
(Teolog)
2010-10-27 01:27 AM
U Crkvi postoji crkvena hijerarhija- patrijarh, episkop, svestenik, djakon, ipodjakon, ctec. Sve su to ljudi vjerujuci koji su, dakle, bili kandidati pa rukoproizvedeni ili rukopolozeni u cinove crkvenog klira. Oni nisu nepogresivi, tj. i oni su „gresni ljudi” bez obzira na cin, jer „nemA covjeka da živi a da ne grijesi, jedino Si Ti Gospode bezgrijesan, riječ Tvoja istinita...”-Stihira na pogrebu.
Patrijarh može donijeti pogresnu odluku, i epikop, i svestenik, ali to nimalo ne umanjuje Svetost Crkve, niti „kvari” Svetinju Pravoslavlja, nego pokazuje onu recenicu Apostola Pavla Svetoga „ako ću se cime hvaliti, hvalicu se svojim slabostima”.
Mi Pravoslavni smo svijesni da „smo slabi” i zato „smo jaki”, jer nasa Snaga i Sila je Vaskrsli Gospod, a ne mi vjerni u Njega.
Istorijski primjeri i pojedine greške crkvenog klira svjedoce o tome, ali to ništa ne umanjuje ni licnost ni Crkvu. Npr. u pocecima sirenja Hrišćanstva Apostoli Petar i Pavle su dosli do razlicitih ucenja „o primanju neznabozaca u Crkvu”- Apostol Petar je tvrdio da se moraju obrezati a Apostol Pavle da ne moraju, sazvan je Apostolski Sabor u Jerusalimu 49. godine i odluceno da „ne moraju da se obrezuju”, znaci Apostol Petar nije bio u pravu, i niko se time nije sablaznio, niti Apostol Petar ljutio. Istina Hristova je uvijek pobjedjivala i pobjedice sva iskusenja koja djavo podmece. I pitanje ekumenizma je aktuelno, ali i to će proći„jer će se Gospod postarati” a ne mi.
A „ko istrpi do kraja spasice se”, ko ostane u Crkvi do kraja on će sa Crkvom i u Njoj uploviti u Luku Spasenja.
avtor
2010-10-27 12:05 PM

>>Raskol u nasoj SPC još traje sa tzv „Makednoskom pravoslavnom crkvom”. <<

Ова мисао ми изгледа све чудније, колико дуже размишљам о њој : )

Међутим, већ следећа мисао:>>U Grckoj je raskol nastao kada je Grcka Crkva prihvatila novi kalendar, i nastali su tzv „starokalendarci”, koji su otisli u raskol i otcjepili se od kanonske Crkve. <<

испада још чудније, јер ови што су нешто прихватили јесу канонски, а они који су се против тога бунили, они су otisli u raskol i otcjepili se od kanonske Crkve и постали неканонски?
А, зашто друге помесне православне цркве нису то прихватиле?
Tempa
(Teolog)
2010-10-27 01:03 PM
avtore, kao sto ja tebi nisam jasan, vjeruj mi da nisi ti meni?
Nemam pojma kakvu tezu i pitanje si htio postaviti.
avtor
2010-10-27 02:20 PM

Чудно не значи нејасно, нисам то рекао. : )

А што се тезе и питања тиче, можда је боље да опет прочитамо цитиране мисли и да размислимо о њиховом значењу.

За тезе и питања, колај работа, ову другу (мисао) смо већ начели : )
Makarios
(Imigracioni Agent)
2010-11-14 04:17 AM
Ko se od koga otcijepio? Ko je raskolnik? Sto rece brat Tampa ljudi mogu da pogrijese ali šta mi imamo sa tim? Evo slučaja Ruske Zagranicne Crkve i MP, pa naše Crkve u Australiji, USA, van granica bivše Jugoslavije. Sve se to vrati na ono stanje svetosti na kojem i treba i jedino i može da bude(koje kako brat Tampa kaže i poredi Hristovu Crkvu sa brodom spasenja). A što se tiče raskolnika zar nisu raskolnici oni koji uvode novotarije? Koji odstupaju od Svete Liturgije koju su nam ostavili Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroski, Sveti Ava Justin Popovic, Sveti Vladika Nikolaj Velemirovic pa hajde da se molimo da se i oni vrate u molitveno jedinstvo jer dosada nisu ni nakon dva pisana poziva na molitveno jedinstvo upuceno od strane našeg Svetog Sinoda. Strpljenja i molitve to nam treba i mili Gospod će dati da se i nasa zabludela braca vrate kako brat Tempa rece na Hristov brod spasenja. Bojim se da se često na ovim diskusijama ne ogrijesimo jer šta ima tu da se diskutuje kakva treba Crkva da bude, nama su nasi Sveti Savo i Svi Srpski Svetitelji ostavili ono sto mi treba da predamo našim potomcima onako kako je ostavljeno nama i neka nam Bog i Gospod nas Isus Hristos bude u pomoći da im ostavimo najvrijednije sto imamo onako kako je dato nama cisto i sveto nasu Pravoslavnu Srpsku Crkvu.

Gresni Makarios

 Comment Remember this topic!

Looking for Tassel Keychain ?
.