На сва три питања одговор је потврдан. Желио бих ти само сугерисати у вези са питањем под редним бројем 2. да је и владика Артемије легални владика у чију православност не сумњамо ни ми нити патријарх Уринеј.
С тим у вези, мислим да није баш примјерено следеће писање о једном владици СПЦ:

Novi Herceg

---Da su istog Artemije i grupa oko njega zvali biljka koja vegetira...
---Da je njihov guru i idol Zarko Gavrilovic u svojoj knjizi rekao da je Pavle bio komunistuicki spijun i da je imao dete sa nekom devojkom...
---Da je Artemije otvoreno ismevao pavla, govorio dan je na Kosovu pre njega ( dakle u doba Pavla) bila duhovna pustos...
---Da su artemiti otvoreno rugali na svaku odluku pocivseg patrijarha, i da nisu izvrsili ništa od toga poput smene Vilovskog dejana, ukidanja sopstvenih delatnosti naročito gradjevinskih, za šta se naročito zalaogao patrijarh...
---Da ga je njihov drugi guru onasj ludi kvazi monah Davidovic nazivao papistom i odnosio se jednako kao i prema Patrijarhyu irineju...
---I za kraj Steva i kanadska banda oko Janka Bojica su posle jedne bozicne poslanice patrijarha Pavla u kojoj su citirane reci„ko ne pije moju krv i ne jede moje telo”... prozvali istog vampir, jer do tada nisu znali šta je Sveto Pricesce.
Дакле, термини: „ Гуру, идол, Артемије( без титулара), артемити( злослућење раскола), па опет гуру...” свакако нису прикладни када се говори о владици СПЦ.

Бојим се да ће и Мардарије рећи: Како друго да назовем владику( монаха, свештеника, мирјанина...) који је ово... који је оно...
Ако се залажемо за дужно поштовање црквених високодостојника, онда морамо бити доследни до краја.

Најважније је да смо се упристојили и да полемишемо блиско нивоу који назив сајта на коме се налазимо захтијева од нас.
Ја осјећам огромну бол у души због монаха који нису више тамо гдје би морали бити. Молим се Господу да ублажи чашу жучу коју нам носи вријеме.
Све Православне Хришћане, па и оне који све теже успијевају да носе претешки Крст којим нас је обдарила наша Вјера, сматрам браћом и молим се Богу и Мајци Божијој за њих.
Молим се, такође, да наша мајка Српска Православна Црква, одоли нападима и злу које нам долази, као што је одувијек и долазило из легла јереси и богоборства... Ватикана.

1.Драги господин Иринеј Гавриловић није Легални ни Легитимни Патријарх
С.П.Ц. Он је Патријарх Демократске Странке Драгог Господина Бориса
Тадића Францетића.
2.Већина драге господе Епископа С.П.Ц. су Шпијуни,који са Црквом никакве везе немају,који се мешају у све и свашта,који отворено изругују ИСТИНИТО ПРАВОСЛАВЉЕ.
3.Драги господин Владика Артемије и прогнани МОнаси су стуб истинског православља.

BOLJE RASKOL, BEZVLASHCHE, HAOS, nego papa vatikan i katolici. 1000 godina oni nama rade o glavi a pojedinci se sad prave ludi, kao mi smo isti mi smo slichni. pa kad smo isti nek oni onda pridju nama a ne mi njima.
ko se god nada nechemu od pape i evropske unije je i nerealan i neozbiljan ili je prodao dushu papi...

Likota izvini se zbog pogrdnog ikrivljavanja imena Patrijaraha IRINEJA

Нисам ни примијетио да ми се поткрала штампарска грешка. Наравно. извињавам се због тога.
Када је тема у питању, морамо сачувати макар мало православног смирења. Немогуће је затворити очи пред неким дешавањима која узнемиравају и боле сваког човјека истински( а не декларативно) приврженог СПЦ. Исхитреност, међутим, и доношење преурањених одлука, су једнако погубни колико и срљање у њедра римској екумени.
Стога, када се догоди, и ако се догоди, оно чега се сви плашимо Православни ће вјерници заузети свој став према томе. А они добро знају приоритет: На првом мјесту је Бог. затима Свети Оци и предање, али и канони и догме које су на моставили, а онда високодостојници који су дужни да их поштују.
Да не заборавим, и милиони Мученика србских који су поклани, повјешани, спаљени, бачени у јаме и уморине на још многа звјерских начина, а под покровитељством римокатоличке јеретичке организације, гледају на нас.

Odgovor na postavljena pitanja:
Naravno da. bez pogovora i diskusije.

Е Бако, Бако,
стварно ко нас зове да приђемо папи?

Rimski papa na čelu svih hrišćana!?

Rimokatolički i pravoslavni bogoslovi su, na upravo završenom sastanku u Beču, najavili napredak u približavanju te dve hrišćanske crkve, koje bi uskoro mogle da postanu „sestrinske” i da priznaju papu za vrhovnog poglavara.

Predstavnike Srpske pravoslavne crkve na ovom ekumenskom skupu u Beču predvodio je vladika bački Irinej Bulović.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/84588/Rimski-papa-na-celu-svih-hrišćana

Kad se ujedinimo puno vise ljudi će dolaziti u crkvu kad budu klupe i kad se bude moglo sjesti ko covjek, a ne da stojim 2 sata... a možda će nas i klati manje...

Steva pametuje: „сад кад би још сервирали и кафу за време службе вероватно би било још више ”верника„”.

Još kad bi bila kafa s mlekom, iako je post, Steva bi možda ...

Verovatno i masoni iz Nijagare serviraju vola na raznju u sred Apostolskog posta kako „би било још више ”верника„”.

:))

Да у праву сте „Блафоња”,
сад кад би још сервирали и кафу за време службе вероватно би било још више „верника”.
------------------

Zaboravio si reci STEVO „kafu sa mlijekom za vrijeme posta.” Mislim da je ipak bolje kad bi se servirala svinjetina. Šta ćeš od kafe :)

Izvini Blafonja nisam vidio tvoj komentar u vezi Pozboznjaka i Isposnika Steve. Voli Coek svinjetinu i kafu sa mlekom da krka za vrijeme posta. A ovamo kritikuje sve i svakoga :))))

Za cije grijehove ćeš ti da odgovaras Stevo kad budes otisao iz ovog svijeta. Za Patrijarhove ili za svoje. Samo nastavi da odadires po krmetini i neboj se...biće ono ko sto piše na ulazu u Zenicu Welcome to hell
:)))))))))))

Postis li ti danas Isposnice. pogledaj šta kaže sveti Justin za post pobozni i bezgresni Stevo. Pozivas se na svetitelja u vezi svega, a pazi ovo:

Кад је тако, онда како ћемо повратити изгубљени Рај? Постом, једино постом! А бесмртност, како ћемо повратити изгубљену бесмртност? Опет постом, једино постом. Гле, пост нам је дат као лек од греха и смрти. Да, као лек од греха и смрти. Постећи, ми се лечимо од греха и избављујемо од смрти. Јер постом повраћамо себи изгубљену Божанску светост, изгубљену Божанску бесмртност, изгубљену Божанску Истину, изгубљену Божанску Правду, изгубљену Божанску Доброту, изгубљену Божанску Лепоту. Сежући постом за Божанским савршенствима ми преносимо центар свога бића са земље на Небо. Сабирамо себи блага на Небу, где их ни мољац греха ни рђа смрти не квари и где лупежи не поткопавају и не краду[5]. Постиш ли - гле, ти постајеш божански чист, божански свет, божански бесмртан. Постиш ли - ти срце своје приносиш и преносиш са земље на Небо, где ни мољац ни рђа не квари, и где ти ништа ни греси ни страсти не могу украсти. Постиш ли - гле, ти постом стичеш сва непролазна вечна божанска блага.

Такво је Еванђеље о посту. Њега нисам пронашао ја, грешни и ништавни, већ Безгрешни и Свеблаги Господ Христос. То Еванђеље о посту гласи, чули сте данас. Рече Господ: „Ако опраштате људима грехе њихове опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше...5 А кад постите не будите жалосни као лицемери; они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј да не виде људи где постиш, него Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају, него сабирајте себи блага на Небу, где ни мољац не квари, и где лупеж не поткопавају и не краду. где је ваше благо, тамо ће бити и срце ваше.[6]

Ето Еванђеља о посту, Еванђеља о сабирању постом свих непролазних и вечних блага: молитве и милосрђа, братољубља и богољубља, истине и правде, доброте и красоте, смерности, љубави и наде, бесмртности и вечности и осталих еванђелских врлина. Свака од њих низводи у душу по једно божанско непролазно вечно благо. Живећи еванђелским врлинама, човек иако је на земљи живи као на Небу, живи небеском Истином, небеском Правдом, небеским Животом, а то значи, савлађује смрт и све што је смртно, грех и све што је грешно, и стиче бесмртност и Живот Вечни.

По Христовом Еванђељу, пост је бојиште на коме се хришћанин непрекидно бори са гресима и страстима, то јест, са свим оним што изазива смрт душе и тела. За време великог поста хришћанин је пре свега борац, борац са собом и са кушачем. Никада кушач није тако будан и насртљив као у свете дане Великог Поста. Може ли му човек противстати ако не држи себе будна молитвом и постом? У посне дане кушач мобилизује сва зла и сва искушења. Зар им човек може одолети ако не мобилише сва еванђелска добра? Четрдесет дана Великог Поста и јесу четрдесет дана великих кушања. Из Еванђеља знамо: Господ Христос је Духом Светим победио кушача[7]. Зар га ико може победити без Духа Светога?

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/SabraneBesedeSvetiJustin142. htm

Pa kako to da ti Isposnice Stevo ne postis, a Justin kaže da se raj zadobija postom. Kako to?”

Ko si ti da ja tebi odgovaram?!?! Ja ću odgovariati pred Bogom.

Stevo isposnice procitaj šta kaže sveti Justin za post. Pozivas se na svetitelja kad treba da olajavas i blatis sve i svakoga. Pa kako to da se ne pozivas sad na njega.

Jel grijeh mrsiti za vrijeme posta gospodine poboznjak?

Ima. Ti si dobar a ja los. Procitaj onu pricu o fariseju... Možda se prepoznas.

Зашто им је тешко одговорити?
Па вероватно јер су обични хипократи који у туђем оку виде трун а у свом не виде балва.
Све је почело са пикником у Нијагари где се за Видовдан (прослава Српског дана) продаје и мрсна храна и ови „бранитељи” православља су скочили на мене јер живим у Нијагари да једем свињетину и остало у време поста.
Рекао сам им отворено да постим али да попијем и кафу са млеком.
Тада је почео пандамонијум среће јер су наишли на правог јеретика.
Са обзиром да су моји пореклом из Војводине не да немам проблем са постом већ уживам у разној тестенини као и већина из Војводиена а и рибу једем рађе него месо.
Ту је настао проблем јер како да постим са оним што волем а да се одричем оног што мање волем?
Неко ми је предложио да једем свињетину а да се одрекнем оног што више волем и после миц по миц дођосмо до ове прозивке.
Ствар је у томе да сви ови који се толико бусају у груди и стално провоцирају са тим волом на ражњу и слично већ две године одбијајиу да кажу да нису мрсили за време поста.
И сами знате за ону изреку да лопов увек први виче дрште лопова.
Тако и они.

О, извињавам се сад сам научио да се код куће или било где осим близу Цркве не мора постити.
Ето обећавам Вам да више нећу носити кафу са млеком у Црву да је пијем за време поста на служби.
Како сам само могао да будем толики грешник до сада.
Јел то све што вас двојица имате да кажете?

Nemoj da se sekiras, to se nas krsni Strazbi sall sa Stevom. Sigurna sam da bi mu sutra dao i krv ako zatreba. NIsam ga videla nikada , ali cenim da ga ima preko 180 i da je gromovit a takvi su dobricine :).

Strazbi i Steva su ista krvna grupa ;))

Strazbenice dicni Vernice što ne odgovoris kad te covek lepo pita? Znaš kako I tvoje neodgovaranje je u sustini odgovor. S obzirom da ti tako uporno I moram priznati naporno ponavljas za Stevu da mrsi u vreme posta zvuci kao da ti to nikad nisi uradio...međutim znaš I Sam da tako nije.
Mogao bi Stevi da se izvines I da kad te Niko ne pita ne atakujes na coveka bez razloga. Gledaj sebe I šta ti cinis, to treba da te brine a ne da li je Steva pio mleko u Kavi za vreme posta.

Ne znam zašto mi je pola poruke objavljeno, pola nije. Opomena da mnogo pricam? evo nastavka


I da prestanes da mi diras Stevu. Bilo bi mi teško da se naljuti pa da ne dolazi na kafu u nas separe. Ovako znam, čim pocnu meni minusi da lete ( onako brzinski bez citanja,) ja se obradujem : Evo mog brata Steve
Brate Orig, ti si jedan divan mladic i bas se radujem sto si sa nama. Razuman, pametan, spreman na razgovor. Ziv mi i zdrav bio.
Svako dobro svima

Pomaze Bog brate, pijemo kafu zajedno.
Nazalost, nisam smirena. Pazim kako pišem jer ne želim nikoga da povredim. Nekada mi se nešto i omakne a vi prastajte.
Evo zašto pazim kada se obracam svakom, ama bas svakom. Bila sam bas mlada i imali smo pripreme za neku proslavu u sali jedne od naših crkava, Idemo od crkve ka sali i ja pricam sa jednim straijik bratom pa „mudro” kažem:„ Jao, kako je pametan i dobar onaj covek, steta sto je onoliko ruzan”
Moj stariji brat zastane pa kaže:„ Sestro, kako možeš tako da kažeš? Svakog je Gospod Bog stvorio kako je smatrao da je najbolje za njega i sve nas. KOja si ti mustra da Bozijem poslu nalazis mane? ” Ja sam se zabezeknula i danas kada hoću nešto da izustim, ili se zbrzim pa kažem, ja se setim mog Bata Mise i moje mustre, pa kažem Boze, oprosti.

Pomoz Bog bako! Htio sam ti nešto reci :)

Ja mislim da je Makarije lijep kao slika :)))

I ja mislim da jeste.
A kafu nikada ne pijem sa mlekom. Da znaš kakvu da mi skuvas:)

I Strazbenice bez namere da budem dosadan da li ćeš da se udostojis I Sam odgovoris na pitanje koje ovde često postavljas? Ajde onako ljudski I bez ikakvog uvijanja, kopiranja citata raznih duhovnika I slično kaži? Ovo su diskusije I ti si toliko puta postavio to pitanje, najcesce upuceno Stevi da se pitam koliko je tvoja savest cista. Koliko znam tebi je Steva odgovorio, još nigde ne videh tvoj odgovor. Ne zamecem kavgu nego mi bode oci I ne podnosim logiku duplog arsina. I ja I ti I Steva I ma koji covek pod kapom nebeskom smo isti pred Bogom.

I ja I ti I Steva I ma koji covek pod kapom nebeskom smo isti pred Bogom.
-----------------

Jel to vazi za papu i Artemija?

I da prestanes da mi diras Stevu.
---------------------

Bako obecavam da neću vise. :)

Brate Likota ako smo svi isti pred Bogom, čemu onda vatra. Može li pred Bogom biti isti ubica djeteta i covjek koji živi svetim zivotom?

Pa zar ne postoji hijerarhija u svemu. Zar djecica nisu najbliza Prijestolu Gospodnjem?

Ako smo svi isti pred Bogom, zašto da se onda uopste staramo da cinimo dobro?

Интерсује ме нешто.
Од малена сам учен да се од судбине не може побећи.
Онако каква нам је судбина тако ће и бити.
Сад ако ми као људи не можемо да изменемо своју судбину како то може да се уклопи са тим исправи ово или оно и бићеш спасен.
Знам да звучи као глупо питање али ме интересује какав је одговор.
Ако ми је суђено да будем овакакв какав сам исто тако ми је суђено да ли ћу се изменути или не.

Незнам ни сам шта да кажем свима нама се кад тад нешто десило (добро или лоше) а да нити смо ишта радили нити смо о томе уопште мислили.
Рецимо једна Италијанка која је требало да лети оним француским авионом што је пао у Атлантик је због гужве закаснила на авион.
Другим авионом је долетела у Париз и аутом пошла у Италију и погинула у Алпама.
На то сам мислио када сам говорио о судбини а не на то дали да се неко покаје или не.
Да одем корак даље (да опет могу да ме прогласе јеретиком) Бог као свемогућ и свевидећ зна и оно што је било и оно што ће бити.
Самим тим он унапред зна шта ћемо урадити.
Ако Он зна све што ће бити значи да ми не можемо то да изменено.

Можда грешим, можда није тако али то ме мало збуњује.

Ја не кажем да Бог није дао човеку слободу али питам ако Бог унапред зна шта ће човек урадити или шта ће одабрати није ли то у неку руку неизбежно.
Знам да је питање више филозофско него религијозно али интересује ме како се на то гледа исправно са религиозне стране.

Strazbenice još uvek cekam odgovor? Postavio si to pitanje toliko puta pa bi bio red I da ga Sam odgovoris? Da li ti to izbegavas ili je nešto drugo po sredi?

I da kao ljudi svi smo isti pred Bogom ukljucujuci vladike pa I papu. Nećeš da mi kažeš valjda da postoji titula ili zvanje ili ma šta drugo sto te cine blizim Bogu nego dela tvoja?

Бако, ипак има разлике јер ми видимо да човек трчи да стигне на аутобус али не знамо шта ће урадити следећег момента док то не уради.
Боз зна шта ћемо урадити и када а ми то не знамо.
Значида ми као људи имамо могућност да сами решимо шта ћемо да урадимо али да Он већ зна шта ћемо урадити.
То је они што бих волеи да ми неко објасни јер стварно не знам како то да ја објасним.

E vala, zi i zdrav bio i radosti se nanosio i bar ti još dvoje mlada darivala :)
Dalje ide:
„Ko po tebi cuva stado
zlato moje?

Cuvala ih devojcica...”

Стево, ја бих ти савјетовао да мало више читаш дјела Светих Отаца. Па и у Јеванђеље има милион примјера како су људи утицали својим поступцима на свој живот. Свети Николај Жички каже: Све што се човјеку дешава је на добро његово: И богатство и сиромаштво, и болест и здравље. и невоље и искушења... све Бог поушта човјеку на добробит његову( је ни власт са главе не може пасти ако то није воља Господња).
С друге стране непоменик ради све да окрене помислима човјека против себе самиг. То је та вјечита борба добра и зла, и ништа није унапријед одређено... све се човјеку дешава по дјелима његовим.
Бојим се да ти упадаш у замску нихилизма, па и фатализма и тим питем би могао поставити следеће питање: А зашто је Бог допустио да Ева убере јабуку са дрвета спознаје добра и зла, или: Зашто је допустио да Каин убије Авеља, или: зашто је допустио да људи разапну сина Његовог... а то те Брате неће довести на добар пут.
Благо онима који повјероваше, а не видјеше.

Не знам како да ти објасним. Ајде рецимо, почни да размишљаш позитивно... онако како су нас учили свети Тадеј Витовнички, свети Клеопа, свети Пајсије Светогорац...
Кажи себи: Јесте, Бог зна како ћу поступити, ја вјерујем у Њега, па и Он вјерује у мене. Он зна да нећу згријешити, зна да нећу подлећи лукавоме.

Gospodine Stevo to što ti hoćeš da spoznas, možeš jedino zadobiti zivljenjem hrišćanskim zivotom, postom, molitvom, ispovjescu, pricescivanjem...

Razumom ogrijehovljenim se to ne može spoznati.

Незнам шта да Вам кажем Стражбенице.
Ја верујемда нам је Бог дао разум да мислимо и да тражимо одговоре.
Зашто је грех тражити одговор на нешто што је у ствари есенција нашег живота на земљи?
Са једне стране ми имамо могућност да сами одлучујемо шта ћемо и како ћемо док са друге стране Бог већ зна шта ћемо одлучити.
Неко ће рећи још једна Стевина глупост јер кога брига за то али ето мене интересује.
Већ сам рекао да је то моје гледање судбине јер ја судбину сматрам да је то оно што ће ми се десити и што Бог већ зна.
Незнам можда неко има другу идеју шта је судбина.
Зашто мислите да је табу уопште покретати такво питање?

Kako mislis da je drugacije presisao 100 kg? :)

Divna je, harmonika je prva. Tako me vratila u vreme davnooo bez elektronike.
Poslusaj ovo
http://www.youtube.com/watch?v=9Htc14RR5Uc&feature=related

Mnogo se radujem vasoj prinovi. Juče sam dobila vesti o troje male brace i sestrice, ako Bog da. Volela bih da često imamo takve vesti.

Bako, pogledaj ovo:

http://www.crkva-kassel.de/?p=3833 (Свјатиј Боже...)

http://www.youtube.com/watch?v=XzK5YEVMHn4
(vidi bako kako pjeva ovaj nas brat iz Rusije. Ja u zivotu nisam čuo ovako nešto.)

http://www.crkva-kassel.de/?p=4683

Hvala brate za linkove, ova ruska izvodba je predivna, odlično otpjevano.

Ali poslusajte ovo braco i sestre, imam mnoge originalne snimke Rahmanjinovog „Ninje Otpuscajesi” ali ovakvo izvodjenje još nisam čuo.

Rahmanjinov, genije. Svaka cast dirigentu i izvodjacima.

Slava Gospodu na nebesjeh.

+++

„Sad otpustas s mirom slugu svojega, Gospode, po rijeci svojoj;

Jer vidjese oci moje spasenije tvoje,

Koje si ugotovio pred licem sviju naroda,

Vidjelo, da obasja neznabosce, i slavu naroda tvojega Izrailja.”

+++

http://www.youtube.com/watch?v=pRgQj-9oIQM

Amin

Kako Bog zna? Bog je van vremena (a i prostora). Tako da je sutra, danas i juče za Boga „sada”. Zato zna šta ćemo uraditi. NE zato što je negdje predodređeno.

Стево, пошто је Бог ванвремен, пошто за Њега не постоји прошлост и будућност, како лијепо рече „ лад”, не можеш рећи да „ унапред зна” што ћемо учинити. Зашто не би рекао да зна ШТО СМО УЧИНИЛИ. Не можеш све измјерити људским аршинима. Људи нису у стању одговорити на многа питања баш зато што мјере кривим метром.

„То је оно што покушавам да кажем јер Он је већ видео шта ћемо урадити тако да ми и немамо избор да урадимо нешто друго. ”

А да покушаш да размишљаш овоко: Он је већ видео који смо избор направили.

Бог је светлост душе. Што је душа више изложена тој светлости, то је здравија, веселија, снажнија. Бог је разумна светлост, која гледа и види све тварискроз. Бог гледа и види све мисли људске, све жеље, све намере.

Бог гледа. Кад је човек свестан тога, да Бог гледа, он се онда стиди лудих мисли, грешних жеља, неправедних намера. Тако се појављује у човеку страх Божји, који чисти душу. Почетак мудрости - страх Господњи.

Бог гледа. Његово гледање јасније је од Сунца. Не може се од његовог погледа ништа сакрити. Па и на шта крити? Крити од Бога значи - трулити. Учитељи науке о телесном здрављу саветују болешљиве људе да се што више сунчају. Да би светлост сунчана што више продрла у тело и сагорела разне отрове у њему. Православна наука одувек саветује људима, да отворе душу своју Богу, да је разголите и да је сунчају пред Богом и од Бога. Од светлости Божје, сагорева у души све што је болесно, све што је нечисто и грешно.

Бог гледа. Ако си науман слагати, сети се, да Бог гледа.

Бог гледа. Ако си се решио отети или запалити, или отровати, или убити, сети се, Бог гледа.

Бог гледа. Ако се радујеш туђем злу, или ако си немилостив према беднима, сети се: Бог гледа.

Бог гледа. Ако се у тебе јавила пожуда прељубна или среброљубива, знај да Бог гледа.

Бог гледа. Увек мисли о томе. Ма шта смишљао, или желео, или намеравао, сети се, да Бог гледа. Од тог погледа не бежи, него сву своју душу изложи томе вечноме гледању. И оно ће сагорети у теби све грехе твоје и нечистоте твоје у самоме почетку.

Тако ће душа твоја бити здрава. Она ће се стално купати у светлости Божанској. И биће топла од те светлости божанске, те ће у њој као на доброј земљи рађати сваки божански усев. А божански је усев онај, који се не плаши светлости Божјег гледања, него му се радује и тражи га, и повија се за њим, као сунцокрет за Сунцем.

Па ја сам и нагласио да је ово више филозофско него религиозно питање.
Ја ни не кажем да ми немамо слободу избора већ да у нашем времену ми можемо да изаберемо али да то што ћемо изабрати већ је познато Богу.
Ако ја изаберем нешто то ће имати позитивне или негативне последице по мој живот.
Ја не могу да изаберем нешто друго јер оно што ћу изабрати Богу је већ познато.
Само по себи то је контрадикција јер са једне стране имамо слободу да одаберемо нешто што је већ познато да ћемо одабрати.
Немам намеру да неког провоцирам или шта било већ једноставно мислим да је ово интересантно питање.
До сада нико нигде није успео да објасни ово, бар коликоје мени познато.

Овде се стално мешају две ствари.
Прва је да нам Бог не намеће избор што нико ни не оспорава док је сасвим друго да онвећ унапред зна шта ћемо изабрати.
Ако узмете пример Адама и Еве Он није рекао Адаму да загризе јабуку али је знао да ће они то урадити.
То је баш оно што покушавам да кажем да Он зна шта ћемо урадити или изабрати али нам не мења избор.
Значи овде се ради о две ствари.

1. Бог нам даје да сами изаберемо
2. Бог који је изван времена зна шта ћемо изабрати.

И једно и друго је сасвим у складу са Православљем јер не видим шта није тачно.
Сад ако Бог већ зна шта ћемо изабрати иако ми сами бирамо ми не можемо да изаберемо нешто друго јер је Он већ видео да смо то изабрали.

Bog je izvan vremena, i vrijeme ga ne obavezuje, niti uslovljava, kao ni prostor. Dakle, on vidi i Adama sada, i nas i naše potomke, sve. Vidi naše odluke samim tim, ali nam ih ne namece, mi smo sposobni za milion razlicitih izbora, i nije nam ništa predodređeno. To sto On vidi ima vremena sa drugacijim nacinom postojanja Njegovog u odnosu na nas, a ne sa sudbinom.Ako postoji sudbina, onda ne postojimo mi kao slobodne licnosti, nego smo samo kockice. Onda ne postoji ni krivica , ni odgovornost. Onda ne treba nikakva reakcija nasa na bilo šta, u slučaju vjere ni na jeres, ama ni na šta. Sve tako mora. Nije tako.
Teško je za nas koji imamo samo isklustvo zivota u vremenu da shvatimo bezvremenost, naravno.

Ако гледамо у концепту нашег времена онда на први изглед добија се утисак да немамо никакав избор.
Сад гледано из концепта изван времена ми имамо избор и сами доносимо одлуку али гледано из будућности та одлука је већ позната.
Значи одлуку коју ми доносимо по нашем избору у садашњости је већ позната у будућности.

Далеко

Има један ветар који косу не растура
И гране не повија,
Него, само тако, дође однекуда
И у нама једну мисао покрене
И зашуми, меко:
Да постоји нешто од нас савим далеко.

- Стеван Раичковић -

Па Lad, сад сте поставили једну контрадикцију.
Бог је изван времена и у исто време је и у прошлости, садашњости и будућности тако да ми није јасно како је увек у садашњости.
Друго што нико ни не покушава да објасни је да ако је Бог и у будућности као и у садашњости како ми можемо да изменемо будућност коју је он већ видео?
Ако је изменемо онда би то била нека друга будућност коју по томе ни Он не може да види.

Незнам зашто је тако страшно размишљати о овоме?

Колико видим ништа се не коси са Православљем.
Нико не каже да неко од нас то може да објасни али зашто несме о томе ни да се размишља?

Као прво нигде нисам постављао Бога у временски оквир.
Једино што сам рекао је да ако Он види прошлост садашњост и будућност онда Он зна будућност тако да ако је он зна ми је не можемо променути.
Признајем да сам на све гледао као једну будућнност која не може да се измене.
Интерсантан је ваш коментар да постоји могућност неограниченог броја будућности које све зависе од нас и наших избора.
По томе једна од будућности ће се остварити али која зависи од нас.
Ако се не варам то сте хтели да ми кажете.
Ето у чему је онда проблем расправљати о оваквим стварима?
Кладим се да нисам једини који није мислио на могућност неограниченог броја будућности које Бог све може да види јер је он изван нашег схватања о времену и димензијама.

Poenta je da Bog vidi naše ODLUKE, slobodne , i to je buducnost koju smo izabrali,nije nametnuta, i to što On već vidi, buduci van vrenena ne povredjuje nasu mogućnost izbora u vremenu.