Ово питање се директно тиче оних Православних који се чуде, и чак у „прекидањима литургије” виде нежељено и анархично понашање неколицине који су у комбију стигли да направе хаос.

Питање би требало да се мало прошири и да се запитамо:

ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ ТОЛЕРНАЦИЈЕ ПРАВОСЛАВНИХ, КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ ОЧИГЛЕДНО НАРУШАВАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ ПОРЕТКА, ТИПИКА, КАНОНА И ВЕРЕ УОПШТЕ?

Будући да је Црква богочовечански организам, а знамо да онај „човечији” део чинимо сви ми, за очекивати је да нам је праг толеранције различит. И то и није толико проблем, колико је проблем оно што следи након пробоја тог прага код броја наше сабраће.

Наиме, сведоци смо да они са вишим прагом толернације осуђују оне са нижим. И ту је парадокс! Значи, према безакоњу им је праг толеранције висок, а према сабраћи која имају нижи праг толеранције према безакоњу, праг им је низак.

Тај парадокс резултује у осуђивању побуне Православних против безакоња, и ти Православни фактички стају на страну безаконика. При томе, они у безаконицима ни не виде проблем. За њих су проблем они што дижу буну, јер им „прекидају Литургије”! Јер полиција мора да интервенише и заштити безаконике у њиховом безакоњу...

Но, вратимо се на питање ове теме. Запитајмо се - зашто ти дупли аршини у нивоу толеранције? Зашто?